Kako ojačati kolektivnu bezbednost, unaprediti odbrambene sposobnosti i odgovoriti na nove bezbednosne izazove u Evropi, bile su glavne teme sastanka odbrane NATO, održanog 14. i 15. oktobra 2025. godine u Briselu.
Tokom samita, kako je prenela reporterka EUpravo zato sa lica mesta, ministri odbrane zemalja članica razgovarali su o strategijama jačanja odvraćanja, modernizaciji vojnih kapaciteta i unapređenju saradnje sa partnerima, uključujući Evropsku uniju, kako bi Alijansa bila spremna da odgovori na aktuelne i buduće pretnje.
Samit je započeo obraćanjem generalnog sekretara NATO Marka Rutea, koji je istakao da je Alijansa i dalje čvrsto posvećena odbrambenoj spremnosti i zaštiti svojih članica. Rute je naglasio značaj povećanja izdvajanja za odbranu, ali i prilagođavanja strategija novim bezbednosnim izazovima.
"Imali smo izuzetno uspešan samit u Hagu. Dogovorili smo se da povećamo izdvajanja za odbranu na 5 odsto, uključujući 3,5% za osnovnu odbranu i 1,5% za sva važna pitanja povezana s odbranom. Razgovaralo se o povećanju industrijske proizvodnje u oblasti odbrane i tome kako da osiguramo da Ukrajina bude što snažnija i sposobna da se održi u borbi. Danas ćemo se dotaći svih tih tema, a naravno i onoga što se nedavno dogodilo, napada dronovima, te o tome kako možemo učiniti još više da zaštitimo NATO i od ovih novih izazova", rekao je novinarima u središtu Alijanse.
Rute je takođe istakao značaj finansijske podrške Ukrajini i novog programa kroz koji saveznici obezbeđuju ključnu vojnu pomoć, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane:
"Finansiranu od strane saveznika, sa već 2 milijarde dolara koje su obezbeđene, imam sve razloge da verujem da će se danas mnoge druge zemlje pridružiti tom programu. Ovo je od suštinske važnosti, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane, naročito presretače, koji su ključni za Ukrajinu kako bi zaštitila svoje civilno stanovništvo i vitalnu infrastrukturu od neprekidnih ruskih napada", dodao je.
Jačanje odbrane i odgovor na bezbednosne pretnje
Ministri su se saglasili da je neophodno unaprediti sposobnosti odvraćanja NATO-a kako bi se efikasno odgovorilo na nove pretnje, uključujući upade bespilotnih letelica i kršenja vazdušnog prostora od strane ruskih snaga.
U tom kontekstu, NATO i Evropska unija nastavljaju saradnju na uspostavljanju sistema zida za zaštitu od dronova, NATO pruža vojnu ekspertizu i kapacitete, dok EU doprinosi regulativama i finansijskom podrškom. Ovaj zajednički pristup pokazuje koordinisanu strategiju za jačanje bezbednosti Evrope.
· Podrška Ukrajini i izazovi u finansiranju
NATO saveznici su se obavezali da povećaju podršku Ukrajini, uključujući kupovinu američkog naoružanja putem programa Prioritized Ukraine Requirements List (PURL). Nemačka je obećala više od 2 milijarde dolara vojne pomoći, dok su Švedska, Estonija i Finska takođe povećale svoje doprinose. Ipak, podaci pokazuju da je strana vojna pomoć Ukrajini opala za 43 posto u julu i avgustu, što izaziva zabrinutost među saveznicima.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorius istakao je da paket pomoći uključuje sisteme protivvazdušne odbrane, precizno navođene rakete, radare i municiju. Istovremeno, NATO sekretar za odbranu Pete Hegseth pozvao je saveznike da povećaju ulaganja u kupovinu američkog naoružanja, naglašavajući da je to ključno za održivu i efikasnu podršku Ukrajini.
Na sastanku ministara odbrane još 10 evropskih saveznika pristupilo je šemi Prioritized Ukraine Requirements List (PURL) u pokušaju da nadoknade nedavni manjak snabdevanja Ukrajine.
Novi finansijski aranžman podrazumeva da evropski saveznici kupuju oružje proizvedeno u SAD, koje se potom prebacuje u Ukrajinu.
PURL je ključan za sprovođenje obaveze Evrope i Kanade da preuzmu najveći deo tereta obezbeđivanja bezbednosti Ukrajine dok se zemlja i dalje brani od punog napada Rusije.
"Znamo šta Ukrajini treba da ostane snažna u borbi, a deo toga može da obezbedi samo SAD, na primer presretači za sisteme Patriot", rekao je generalni sekretar NATO-a Mark Rute novinarima.
Cilj PURL inicijative je da se osigura predvidiv protok smrtonosne i nesmrtonosne pomoći za Ukrajinu, uključujući i sisteme protivvazdušne odbrane.
· Kritike i nesuglasice među članicama
Nekim članicama NATO, poput Francuske, Italije i Španije, upućene su kritike zbog ograničene podrške Ukrajini. Francuska smatra da evropska sredstva treba da budu usmerena na evropsku odbrambenu industriju, dok Španija ističe druge ekonomske prioritete i insistira na doprinosu kroz angažovanje svojih trupa u misijama NATO-a.
Samit ministara odbrane NATO u Briselu pokazao je odlučnost saveznika da ojačaju odbrambene sposobnosti Alijanse, pruže podršku Ukrajini i odgovore na nove bezbednosne pretnje.
Ipak, izazovi u finansiranju, opadajuća podrška i nesuglasice među članicama ukazuju na potrebu za dodatnim koordinisanim naporima kako bi se ostvarili zajednički ciljevi i osigurala dugoročna stabilnost Evrope.
Rute: NATO odbrambeni savez, ali spreman da reaguje i štiti bezbednost
Na konferenciji za medije Mark Rute je rekao da NATO ostaje odbrambeni savez, ali spreman da preduzme sve potrebne korake kako bi zaštitio svoje građane i teritorijalnu bezbednost. Rute je naglasio važnost očuvanja mira i sigurnosti kroz odlučne akcije.
"NATO ostaje odbrambeni savez i uvek će to biti. Ali, neka ne bude zabune - ovaj savez je spreman i voljan da učini sve što je potrebno kako bi zaštitio milijardu svojih građana i obezbedio teritorijalnu bezbednost", naglasio je Rute na konferenciji za medije.
Kada je reč o Ukrajini, Rute je ponovio snažnu podršku NATO u sukobu s Rusijom i istakao značaj predstojećeg sastanka predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i američkog predsednika Donalda Trampa u Vašingtonu, naglasivši cilj da se Putin dovede za pregovarački sto, kako bi se postigli ozbiljni razgovori i okončao rat u Ukrajini.
Osim toga, zahvalio se predsedniku SAD Donaldu Trampu i ministru odbrane Pitu Hegsetu na doprinosu jačanju Alijanse i pravednijoj raspodeli troškova među saveznicima. Rute je naglasio da je NATO danas snažniji, efikasniji i pravedniji.
(EUpravo zato.rs)
