Lideri Evropske unije saglasili su se da odgovore na hitne finansijske potrebe Ukrajine u naredne dve godine, ali su se uzdržali od izričitog odobravanja korišćenja zamrznute ruske imovine za davanje velikog zajma Kijevu, nakon što je Belgija iznela određene zabrinutosti.
Evropski savet se obavezuje da odgovori na hitne finansijske potrebe Ukrajine za period 2026–2027, uključujući njene vojne i odbrambene napore, navodi se u tekstu koji su na samitu u Briselu usvojili svi lideri zemalja EU, osim Mađarske, prenosi Rojters.
U tekstu, u koji je ova medijska agencija imala uvid pre njegove zvanične objave, od Evropske komisije se traži da što pre predstavi "opcije za finansijsku podršku zasnovane na proceni finansijskih potreba Ukrajine".
U tekstu se, takođe, navodi da, u skladu sa pravom EU, ruska sredstva treba da ostanu zamrznuta dok "Rusija ne okonča svoj agresorski rat protiv Ukrajine i ne nadoknadi štetu prouzrokovanu tim ratom".
Međutim, u tekstu nije izričito podržana upotreba tih sredstava za finansiranje takozvanog "reparacionog zajma" u vrednosti od oko 140 milijardi evra, što je predlog Evropske komisije koji podržava veliki broj država članica EU, navodi agencija.
Tri zahteva Belgije
U najnovijem nacrtu uklonjena je rečenica iz ranije verzije zaključaka, u kojoj je stajalo da Evropski savet stoga poziva Komisiju da što pre, na osnovu procene finansijskih potreba Ukrajine, predstavi konkretne predloge koji uključuju moguću postepenu upotrebu novčanih sredstava povezanih sa zamrznutom ruskom imovinom, u skladu sa pravom EU i međunarodnim pravom.
Mnoge diplomate EU očekivale su da će lideri pozvati Komisiju da iznese zvaničan pravni predlog za plan reparacionog zajma zasnovan na ruskim sredstvima, međutim, belgijski premijer Bart De Vever, čija zemlja drži zamrznuta sredstva koja bi se koristila u ovom planu preko depozitara hartija od vrednosti Eurocleara, izneo je tri zahteva da bi se osiguralo da njegova zemlja ne snosi sve rizike.
"Ako se zahtevi ispune, možemo da nastavimo. Ako ne, učiniću sve što je u mojoj moći na evropskom nivou, ali i na nacionalnom nivou, politički i pravno, da zaustavim ovu odluku", rekao je De Vever po dolasku na samit.
On je pozvao sve članice EU da podele troškove bilo koje pravne akcije koju bi Rusija pokrenula i da finansijski doprinesu ukoliko sredstva ikada budu morala da se vrate.
Takođe je rekao da zamrznuta ruska sredstva koja drže druge zemlje treba da budu deo ovog plana.
"Mora da postoji transparentnost u vezi sa rizikom. Mora da postoji transparentnost u vezi sa pravnom osnovom za ovu odluku", kazao je on.
(EUpravo zato/Rojters)
