Nekada se pored današnje Mostarske petlje u Beogradu nalazila ložionica, najmoderniji železnički kompleks tog vremena.
Svako ko je makar jednom prošao preko mosta Gazela mogao je da vidi šine koje su vodile ka neobičnom polukrugu i stari oronuli objekat pored njih, a brojni reklamni panoi su godinama stajali na obližnjoj kuli. Mnogi građani nisu ni znali da je to zapravo vodotoranj koji je imao važnu ulogu početkom 20. veka.
Ložionice su služile da se u njima založi vatra i zagreje voda koja će pokretati parnu mašinu u lokomotivi. Objekat na obali reke je izgrađen od armiranog betona 1925. godine i služio je za grejanje vode. Svaki put kada bi voz došao na peron, i isporučio putnike, vagoni bi išli na čišćenje i održavanje, a lokomotiva odvožena u prostor stare ložionice.
Na okretnici bi, potom, lokomotive napravile polukrug i odatle su ulazile u takozvanu "potkovicu" gde su imale "pregled", a onda bi čekale naredni voz. Pre nego što bi se lokomotiva pokrenula, morala bi da se loži i zagreje u samom ložištu lokomotive. U kupoli vodotornja se nalazio rezervoar, a okruživao ga je čitav podzemni vodovodni sistem.
Decenijama kasnije, parna vuča je ukinuta 1974. čime je ložionica gubila na nameni, dok čitavo područje nije potpuno opustelo.
Danas tamo vlada potpuno drugačija slika. Ložionica je dobila novi izgled, a pored nje je podignuta nova impozantna građevina.
Kako je tekao proces izgradnje i obnove ovog dela Beograda, objasnila nam je arhitektica Anđela Karabašević Sudžum koja je zajedno sa svojim suprugom Vladislavom radila na ovom poduhvatu. Ovaj arhitektonski duo, koji vodi studio AKVS, pobedio je 2021. na međunarodnom arhitektonskom konkursu za rešenje budućeg višenamenskog čvorišta i po njihovoj zamisli je sproveden čitav projekat.
"Ovaj deo grada je u poslednje vreme na udaru velike ekspanzije i izgradnje, to je bila močvara, a sada grad u gradu. Važno je da na ovom mestu postoji objekat koji pripada javnosti i gradu. Poseban podstrek nam je bio što možemo da doprinesemo oblikovanju svog grada gde većim delom rade strane firme i arhitekte. Svaki ovaj objekat, poput Mostarske petlje, BIGZ-a ili Jugošpeda, u svoje vreme je bio označavao pomak i odredio siluetu grada, pa je i nama bila čast da radimo na ovom projektu", započela je priču Anđela za portal EUpravo zato.
Zadatak je bio da se rekonstruišu tri stara objekta zgrade Ložionice iz perioda od pre 100 godina - uključujući okretnicu i vodotoranj - uz dodatak nove poslovne zgrade, aneksa Ložionice, koja sada nosi naziv Kuća eUprave.
"Pre sto godina su naši prostori železnicom bili povezani sa svetom. Ložionica je građena inovativnim tehnologijama i tada potpuno novim armiranim betonom. Prošle su godine, a onda je veoma dugo bila potpuno napuštena, u močvari. Bio je to zahtevan zadatak za nas - kako odgovoriti na tako značajno mesto rešenjem koje će sačuvati duh lokacije, istakne i izloži javnosti ono što je dokument industrijske arheologije Beograda, i nadoveže se novim strukturama koje će Ložionicu transformisati iz nekadašnje železničke u kreativnu industriju, za neke nove ljude i aktivnosti, u skladu sa savremenim dobom", navela je.
Kako je objasnila, njihova osnovna ideja je bila da se prostor ne pregrađuje već da se očuvaju originalne proporcije i ritam betonskih stubova. Ložionica je osvežena, a sada će taj prostor služiti za konferencije, izložbe i brojne druge događaje dok će ispred objekta moći da se održavaju i veći skupovi poput koncerata.
Železnički kamen kao omaž nekadašnjem vremenu
"Zbog toga smo dodali ovu žutu lučnu galeriju, koja je struktura sama za sebe, uopšte ne dodiruje originalnu strukturu Ložionice, a sa nje idu terase koje levitiraju nad izložbenim prostorom, a odatle se pružaju i nove radne prostorije. Učesnicima konkursa je bilo prepušteno da sami odluče u kojoj meri će očuvati stare elemente. Nama je bilo ključno da se jasno vidi šta je staro, a šta novo, i da prostor Ložionice ne pregradimo u male prostorije i sale, već da ostane veličanstven u svojim izvornim dimenzijama.
Na mestima gde su sada veliki gabionski paneli, nekada su bila visoka limena vrata - portali kroz koje su ulazile lokomotive koje su se na okretnici okretale pomoću velikog rotirajućeg čeličnog mosta, pa ulazile u depoe na servis. Sve je to bilo u veoma zapuštenom stanju, ali smo sada gabionskim panelima istakli nove ulaze. Oni su ispunjeni železničkim kamenom, u duhu železnice tog vremena", navela je naša sagovornica.
Obilaskom čitavog kompleksa može se videti da Ložionica ima masivne ulaze, jednu dvokrilnu "kapiju" iz nove Ulice ideja, i drugu iz pravca Beograda na vodi. Između panela postoje i dodatni, pomoćni prolazi koji mogu da se otvaraju ili zatvaraju po potrebi.
"Paneli su visoki 5 metara, debljine svega 15 centimetara i teški oko dve tone zbog kamena, što je predstavljalo arhitektonsko-građevinski izazov. Odabrali smo krupan kamen kako bi svetlost mogla da prolazi i stvara staklastu senku unutar objekta, a noću svetlo isijava spolja između kamenja. Kamen se nalazi u čeličnom kavezu, a u saradnji sa projektantima Mašinoprojekta osmislili smo jedan novi tip konstrukcije. Svi smo se sa tim prvi put susreli, ali timskim radom smo uspeli smo da ostvarimo ideju", rekla je.
Prvobitna zamisao je bila da se paneli rotiraju, ali bi tada morali u sebi da imaju staklo i da budu znatno veći i termo i zvučno izolujući, što je vrlo kompleksno, pa se od toga odustalo, a kako Anđela ističe, odlučili su se za "zamrznutu sliku" otvorenih i zatvorenih panela.
"Kada je reč o betonskoj konstrukciji Ložionice, u potpunosti je očuvana. Međutim, grupa profesora sa Građevinskog fakulteta uradila je studiju betona u smislu koliko je bezbedan za korišćenje pošto Ložionica postaje javni objekat tako da su napravili čitavu metodologiju zaštite betona. Napravljena je stabilna konstrukcija sa sačuvanim 'betonskim srcem' originalnog betona. Pozadi smo ubacili čeličnu galeriju pozadi kao nešto novo, i dodali stakleni krov. Njega nije ni bilo, tu je bila rupa, a sada je najosvetljenija tačka celog prostora.
Potom je veliki izazov bio da osmislimo kako će izgledati nova zgrada i gde ćemo je smestiti, jer je veća po dimenzijama. Važno je bilo da ne ugrozimo sam objekat Ložionice i da se ne zaustavi dotok sunca, jer je Ložionica okrenuta ka jugu. Postigli smo da svetlost prolazi kroz gabione tako da je unutrašnji prostor 'živ'. Kuća eUprave je iz tog razloga postavljena uz staru fasadu, i na neki način pravi leđa Ložionici", dodala je Anđela za EUpravo zato.
Stari zid Ložionice je u potpunosti očuvan i na njemu i dalje stoje nekadašnji latinični natpis. Postavljeni su novi prozori, ali u skladu sa starim izgledom.
Šetajte uz stare železničke šine
Kako je objasnila arhitektica, napraviti nešto što je održivo, energetski efikasno i zeleno je vrlo složeno zbog čega su se opredelili "za neka prirodnija rešenja".
"Ceo parter je vodopropusan, a vodili smo računa o recikliranju starih materijala i zelenoj fasadi. Sve staze u kompleksu su oivičene starim železničkim šinama. One su utonule u tlo, a predstavljaju pravce nekadašnjih železničkih šina, kojima su lokomotive ulazile iz Glavne železničke stanice ka okretnici i u Ložionicu. Pravci ne odgovaraju u potpunosti nekadašnjim šinama, ali smo ih mi prilagodili tako da pešaci njima mogu da se kreću. Staze su punjene stvrdnutim sitnim železničkim kamenom", poručila je Anđela.
Osim toga, ispred samog objekta Ložionice gde se nekada nalazila okretnica postojao je tzv. čelični most.
"Njega nije bilo kada smo mi došli, ali ovaj žuti, koji se sada tu nalazi, naša je interpretacija nekadašnjeg mosta. Mi ga zovemo krug kreativaca, a može da se rotira i fiksira po potrebi", navodi se.
Vertikalna šuma
Ipak, jedan od najvećih poduhvata je bio gradnja potpuno novog objekta koji se može videti sa Gazele. Tamo će biti sedište eUprave i drugih IT kancelarija. Zanimljivo je da se izdiže iznad tla, pa se stvara utisak kao da lebdi.
"Nije bilo jednostavno napraviti zgradu bez stubova. Velika krovna čelična rešetka je oslonjena na centralno armirano betonsko jezgro, a sa nje su kačeni spratovi i praktično zgrada levitira u vazduhu. Gornja tri sprata će zauzeti eUprava, a ispod se nalazi velika javna terasa kojoj može da se pristupi pokretnim stepenicama. Kada je reč o fasadi, cilj je bio da se napravi kiseonična opna kao prečišćivač vazduha koji je ovde vrlo zagađen. Mostar važi za jednu od najugroženijih tačaka u Beogradu, a ovde ipak treba da radi oko 400 novih ljudi koji bi voleli da otvore svoje prostore. Zato smo se opredelili za vertikalnu šumu bambusa.
Zapravo, naša inicijalna ideja na konkursu je bila da se ugrade fotobioreaktori, epruvete ispunjene vodom i algama, koje takođe mogu da prečišćavaju vazduh. Jedan takav reaktor se nalazi prekoputa Politike u Makedonskoj ulici, a uradio ga je Institut za multidisciplinarna istraživanja. Mi smo se sa njima konsultovali, ali smo shvatili da bi finansijski i strukovno to bi bilo veoma zahtevno, praktično projekat sam za sebe. Iako za tu ideju ostajemo otvoreni, za sada su tu bambusi koji imaju veliku sposobnost upijanja štetnih čestica iz vazduha, a na određenim mestima su postavljene i puzavice koje mogu da se penju uz mrežu sajli koja se nalazi duž fasade", objasnila je naša sagovornica.
Saksije za bambuse su bile posebna priča. Arhitekte su dve godine gajile ove biljke u bašti kako bi videli kako se ponašaju pošto će na zgradi biti izložene različitim vremenskim uslovima. Saksije su projektovane da mogu da ograniče agresivno širenje bambusa, da se zalivaju, ali istovremeno dobro dreniraju kako ne bi istrulio koren. Sajle su tu da pridrže stabljike usled vetrova, kao i da ne padnu ukoliko ima snega.
Osim fotobioreaktora, ona ističe da im je najizazovniji bio i rad sa ogromnim brojem ljudi, stručnjaka iz različitih sfera.
"Radili smo sa svim mogućim instalaterima, majstorima, projektantima, od ređanja kamena do projektovanja fasade i slično. Stekli smo ogromno životno iskustvo jer ipak je ovo prvi veliki projekat koji smo radili, u našem gradu po našoj zamisli. Treba imati u vidu i da se kod nas mali broj konkursa uopšte izvede, pogotovo na vidnom mestu, tako da smo vrlo ponosni na sve što smo uradili i što smo od početka do kraja bili uključeni u proces i što su izvođači i investitori u nas imali poverenja. Na projektu je radio veliki tim, Mašinoprojekt, investitor i izvođači radova, prodžekt menadžeri, arhitekte, građevinari, mašinski inženjeri, projektanti enterijera... svi zajedno" zaključila je Anđela za naš portal.
Prva samoodrživa institucija u Srbiji
Nekada ključna tačka Druge industrijske revolucije, Ložionica danas postaje centar kreativnosti, a kako nam objašnjavaju sa platforme Srbija stvara, idejnog tvorca ovog projekta, u pitanju je prva institucija u Srbiji koja će funkcionisati po principu samoodrživosti.
"To znači da ne koristimo državni budžet. Država je uložila novac u renoviranje i opremanje prostora i to je uključilo budžet od 63 miliona evra za obnovu nove zgrade, restauraciju Vodotornja, izgradnju garaže i opremanje celog prostora. Ideja Ložionice je da se stvori platforma kojoj su ciljne grupe profesionalci iz oblasti kreativnih industrija. Drugi su preduzeća, odnosno privatni sektor, koji žele da podrže i grade ekosistem zajedno sa nama, ili traže inovativna rešenja do kojih možemo doći zajedničkim snagama, ne samo u Srbiji, već i u regionu.
Ložionica je zamišljena kao samoodrživa institucija, i tako je osmišljen i naš poslovni model. Šta to znači? Sa jedne strane, prihod ostvarujemo iznajmljivanjem prostora, a taj novac potom ulažemo u programe podrške kreativnim industrijama. Funkcionišemo kao svojevrsni perpetuum mobile, proces se sam pokreće.
Svi koji žele da iznajme prostor, ako im je misija slična našoj mogu da dođu, iznajme prostor i znaju da će taj novac biti uložen u podršku kreativnim industrijama, koje u Srbiji obuhvataju 52 delatnosti. To je ozbiljan sektor, koji država ranije nije prepoznavala kao celinu, a mi sada želimo da ih obuhvatimo i pružimo im sistemsku podršku. Sa time smo počeli pre osam godina, i već tada se pokazalo da je za razvoj sektora neophodno postojanje fizičkog centra poput ovog. Na projektu radimo šest godina, a sada konačno Ložionica počinje da živi. Naši programi su raznovrsni, tu se održavaju kongresi, predavanja, konferencije, radionice, izložbe, sajmovi, koncerti... brojni događaji u zatvorenom i na otvorenom. Otvoreni smo za sve generacije, iako smo prvenstveno usmereni na profesionalce, prostor je namenjen svim građanima, turistima i deci, koja su za nas poseban fokus.
Želimo da kreativne industrije približimo svima, posebno kroz edukativne programe. Jedan od primera je gostovanje Škotskog teatra savremenog plesa (Scottish Dance Theatre), koji će prvi put u Srbiji izvesti dve predstave - "The Flock" i "Moving Cloud". Reč je o smelim koreografijama koje govore o slobodi i timskom duhu. Međutim, dan nakon predstave koja je namenja svim posetiocima, isti umetnici će održati masterklas našim profesionalnim plesačima, jer je za nas važno da sve što radimo imamo edukativnu i inovativnu dimenziju i da ima dodatnu vrednost za naše kreativce. Posebno mesto u okviru Ložionice zauzima vodotoranj, koji će biti izložbeni prostor za digitalne umetnosti", poručila je za EUpravo zato Vanja Marinović iz platforme Srbija stvara.
U međuvremenu, svi zainteresovani mogu posetiti kompleks Ložionice i videti šta je do sada urađeno.
"Ovde možete provesti pola dana, možete da dođete na radionicu, popijete kafu, ručate, povedete decu na edukativni program ili napravite piknik u dvorištu", zaključuje Vanja za naš portal.
(EUpravo zato)
