Više od milion hektara je ovog leta izgorelo u Evropi. Uprkos rastućim pretnjama, sindikati upozoravaju da je broj vatrogasaca i dalje "krajnje nedovoljan" i pozivaju da se više ulaže u stvaranje novh radnih mesta, prevenciju i civilnu zaštitu.
Leto 2025. je donelo najgoru sezonu šumskih požara u poslednjim decenijama.
Od januara je izgorelo više od milion hektara, pri čemu je u Španiji i Portugalu načinjeno više od dve trećine štete. Ipak, broj vatrogasaca širom Evrope ostaje prilično mali, upozoravaju evropski sindikati.
Novi podaci Eurostata pokazuju da je u 2024. godini EU imala 390.600 profesionalnih vatrogasaca, što je skoro 8% više u poređenju sa 2023.
Nemačka, Francuska, Poljska, Italija i Španija zapošljavaju najveći broj, između 42.100 i 61.700 vatrogasaca. Nasuprot tome, Kipar, Danska, Litvanija, Letonija i Finska imaju najmanje, od svega 1.400 do 3.400 zaposlenih.
Dok je većina članica povećala broj vatrogasaca, pet zemalja je smanjilo svoje snage - među njima Švedska (-23%), Belgija (-10%) i Portugal (-6%).
"Sramotno je da neke zemlje nastavljaju da smanjuju broj vatrogasaca baš u trenutku kada požari postaju sve veći i ugrožavaju živote i egzistenciju ljudi", izjavila je Ester Linč, generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata (ETUC).
Popis vatrogasaca u EU nije jednostavan jer se nacionalni sistemi veoma razlikuju: u Irskoj gotovo da nema dobrovoljaca, dok se Austrija oslanja na oko 200.000 dobrovoljnih vatrogasaca koje podržava tek nekoliko hiljada profesionalaca.
Problem nije u privlačenju ili zadržavanju kadrova, smatraju sindikati, već u stvaranju stabilnih i plaćenih radnih mesta.
"Lokalne i regionalne vlasti često nameću drastične rezove", rekao je portparol Evropske federacije sindikata javnih službi (EPSU).
Između 2022. i 2023. godine, vlade EU povećale su izdvajanja za vatrogasne službe za 8,5%, dostigavši 40,6 milijardi evra. Ali sindikati navode da je to daleko od dovoljnog, s obzirom na sve veće pretnje povezane sa klimatskim promenama.
"Kako su požari i poplave češći zbog klimatskih promena, ne možemo imati budžete koji stoje u mestu#, rekao je generalni sekretar EPSU-a, Jan Viljem Gudrija.
"Sada je vreme da se značajno poveća javno ulaganje u održavanje šuma, upravljanje vodama, vatrogasne službe i civilnu zaštitu, kao i u prevenciju", dodao je on.
U martu 2025. Evropska komisija predstavila je pripremnu strategiju kako bi se što bolje predvidele ili sprečile krize poput prirodnih katastrofa.
Strategija predviđa 30 mera, od kojih se neke odnose na upravljanje šumskim požarima, ali sindikati upozoravaju da nema dovoljno finansijske podrške.
U 2024. godini, 20 članica zabeležilo je površine pogođene požarima iznad proseka. Sindikati zato pozivaju na velika ulaganja u profesionalne vatrogasce, reforme koje bi bolje povezale prevenciju i civilnu zaštitu, kao i na preusmeravanje dela sredstava iz fondova za odbranu EU ka reagovanju na krize.
"U poslednje dve godine fokus civilne zaštite nije bio na kadrovima i radu na prevenciji", napisao je generalni sekretar EPSU-a u pismu upućenom evropskoj komesarki za upravljanje krizama Ađi Labib 25. avgusta.
"Potrebno je da više država članica poveća svoje kapacitete, a ne da se samo oslanja na tržište u borbi protiv šumskih požara", dodao je on.
(EUpravo zato/Euronews)
