Održana konferencija povodom početka projekta kompanije WMG "Prevencija kao garancija"

"Mi smo spremni da damo novac kada je potrebno registrovati auto, ali kada je potrebno otići na neki sistematski pregled, to je već problem, jer se većina pita: "Šta ako mi nešto nađu?", rekla je ministarka zdravlja Danica Grujičić na otvaranju konferencije "Prevencija kao garancija" koja je u sredu održana u Beogradu u organizaciji kompanije WMG.

• Tokom prve godine bavimo se temom karcinoma dojke, zato što se Srbija nalazi na neslavnom prvom mestu po broju umrlih od ove bolesti, iako evropska statistika pokazuje da je ova bolest izlečiva u 90% slučajeva ukoliko se otkrije na vreme. Dakle, naš cilj je da podignemo svest o tome koliko su važni preventivni pregledi, koliko je važan sam pregled kad je ova bolest u pitanju i zdravi životni izbori - rekla je Petrović.

Porast malignih oboljenja

Prema podacima instituta za janvo zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", tokom 2021. godine u Srbiji je bilo 4.447 novoobolelih i 1.765 preminulih od karcinoma dojke, rečeno je na prvom panelu "Izazovi, dostignuća i perspektive u prevenciji karcinoma dojke" koji je moderirala Jelena Spasić iz WMG.

Doc. dr Milan Žegarac, v.d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, istakao je da je čak 2/3 faktora oni na koje možemo da utičemo, poput bavljenja fizičkom aktivnošću, telesna težina, redovni mesečni samopregledi i jednom godišnje ginekološi pregledi.

• Kada je reč o faktorma rizika naveo bih kasno rađanje čemu doprinosti kompleksnost današnjeg načina života, rana prva menstuacija, primena hormonskih supstitucija nakon menopauze - naveo je on.

On je istakao da je godišnje u Dnevnoj bolnici operiše 1.800 žena, koje nakon toga odmah idu kući, što je bilo neshvatljivo pre par godina.

Prof. dr Verica Jovanović, v.d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", istakla je da je "karcinom dojke jedan je od najučestalijih malignih oboljenja u svetu i poslednjih godina je u porastu".

• Tendencija u lečenju je pretvaranje bolesti u hronično stanje sa kojim se živi dugo i gde se postiže očuvanje kvaliteta života. Naš zadatak kao Instituta je da radimo više na inforomisanosti stanovništva, da objasnimo da je mamografija nužna i dostupna. Prema podacima iz 2019. godine mamografija je tri puta češće korišćena u odnosu na prethodna istraživanja.

Ona je takođe istakla da podaci Registra za rak pokazuju da je od 2013 – 2020 došlo do povećanja incidencije za 33%, dok se smanjila smrtnost za 16,9%.

Dr Goran Makunčević, državni sekretar Ministarstva zdravlja, naveo je da je UZ verifikacija dobra da se potvrdi ili da se vide velike promene, ali manje ne.

• Ministarstvo zdravlja će voditi računa i tražiti od direktora da u svojim izveštajima navode podatke o aktivnostima lekara opšte prakse i ginekologa kako bi se povećao broj preventivnih pregleda.

Dr Aleksandar Lazić, v.d. direktora Zdravstvenog centra Užica rekao je da su u nedavnom peroiodu došli na ideju da redovni skrining dopune, kao i da je ključno podizanje svesti.

• Tako smo u februaru pregledli za mesec dana 1.900 žena, i do sada je pregledano oko 1.300 snimaka. Inače, snimak čita radiolog, a njegov nalaz potvđuje još jedan radiolog. Ukoliko postoji neslaganje i treći radiolog kao supervizor gleda snimak – pojasnio je on.

Cilj – povećanje obuhvata

Na drugom panelu "Od dijagnoze do terapije" koji je moderirala Violeta Nedeljković iz WMG rečeno je da po prvi put u Srbiji imamo lekove za sve faze lečenja karcinoma dojke.

Dr Radoljupka Radosavljević, koordinatorka za skrining raka dojke Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", navela je da je organizovan skrining dojke započet u Srbiji 2012. u deset domova zdravlja, dok se u prošloj godini sprovodio u 40 opština, a ove godine planirano da se uključi još pet do 8 opština.

• Ne možemo mamografijom da sprečimo rak dojke, ovo je sekundarni vid prevencije, i tu se promene mogu otkriti u ranoj fazi kada je rak dojke izlečiv u visokom procentu – istakla je i naglasila da je proteklih godina samo na mobilnom mamografu pregledano oko 33.000 žena, te da je cilj da obuhvat bude 75%.

Doc. dr Marijana Basta Nikolić, specijalista radiologije, Klinički centar Vojvodine, kaže da je pravo vreme za pregled dojki što ranije.

• Za mamografiju je preporuka 40 godina, jer su kod mlađih žena žlezdane i kod takve strukture dojki mamografija je manje osetljiva i zato je za njih dobar izbor ultrazvuk već posle 25. godine.

Prim. dr Marijana Milović Kovačević, medikalni onkolog Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, pre 20-ak godina mislilo se da je jako važna anatomija dojke i koliki je tumor i zahvaćenost žlezde, te da se to danas promenilo.

• Taj prvi momenat kada žena sazna da ima rak dojke je težak. Često na konzilijumu umesto 15, nekad ima 40 pacijenata, i njima nije posvećeno mnogo vremena, nego budemo šturi i nedovljno jasni. To su jako teške scene, žena u tom momentu ne razume ni da ima karcinom dojke, a kamoli sve ostalo. To moramo da popravimo, mi medikalni onkolozi moramo da nađemo tih 10 minuta posvetimo ih svakoj ženi, umesto 20 sekundi.

Dr Ana Krivokuća, rukovodilac Odseka genetičkog savetovališta za nasledni kancer Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, precizira da su do 10% slučajeva karcinoma dojke potencijalno nasledni karcinomi.

• Kada se posumnja na prisustvo nasledne bolesti onda je indikovano pacientkinju uputiti u genetičku savetovalište gde će se testirati i odrediti da li je pacijentkinja u visoko rizičnoj grupi.

Dr Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova Inovia.

• Veliki posao je urađen, ali tu ne treba da stanemo. Svake godine se u Evropi registruje oko 40-50 inovativnih lekova, barem 20-ak je za onkološke indikacije. Sada je sve na nama- imamo struku, dijagnostiku, terapiju, potrebno je da uspostavimo i sistem zahvaljujući kome ćemo ove strašne brojke da smanjimo.

Nacionalni prioritet

Na trećem panelu "Putevi podrške" Vesna Bondžić, predsednica Ženskog centra "Milica", istakla je da borba protiv raka dojke mora da bude nacionalni prioritet.

• Ženski centar "Milica" je formiran na osnovu iskustva, znanja i poznavanja problema koje pacijenti imaju. Mi prolazimo dug put do tercijarnih ustanova. Ono što je potrebno jeste edukacija koja mora da krene od školskog sistema. Ovako vi ulazite u jedan mrak i nemate informacije. Žena mora da dobije smernice kako se kome po redosledu javlja. Podrška je potrebna od porodice, od društva, od sistema.

Jelena Radulović, hrabra, snažna, odvažna - žena koja je pobedila karcinom dojke, danas koordinatorka Nacinalanog centra, kaže da mastaje mrak kada se sazna ta dijagnoza.

• Mi imamo utisak da nam je neko napisao umrlicu bez datuma, i mi nismo sigurni da li ćemo preživeti ili nećemo. Važno je da pokazujemo primere da je rak dojke izlečiv i da se edukujemo. Kada sam saznala dijagnozu od klinike na putu do kuće nisam znala kome dalje da se javim. Zato je važno da možemo da odemo kod lekara koji dalje zakazuje preglede.

Sandra Bijelac, psihoonkolog i specijalista socijalne rehabilitacije, kaže da je karcinom dojke stanje duhovonog, duševnog i telesnog šoka.

• Kad se radi sa onkološkim pacijntima to treba da bude na svim nivoima. Gubitak kose i dojki ima svoje simobičko značenje. Neće reakcija na svaki gubtak biti isti kod svake žene i doživljaj gubitka neće biti isti kod svih. Ti nevidljivi gubici – gubitak materice i jajnika jednako mogu da utiču na ženu ili možda i traumatičnije ukoliko je žena želela da se ostvari kao majka.

Prof. dr Siniša Kojić, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije, koji je prethodno imao prezenataciju na temu "Značaj rekonstrukcije grudi u lečenju karcinoma", naglasio je da je najvažnija podrška partnera i porodice.

• Mi radimo reknstrukciju bilo da se u istom mahu odstrani i napravi, bilo da se ženi amputira dojka pa kad završi lečenje i pravimo. Psihološki aspekt te dve grupe pacijentkinja nije isti. U prvom slučaju ona ide na operacioni sto sa dojkom i budi se sa dojkom. Druga grupa su mnogo zahvalniji pacijenti jer znaju šta su prošle i šta su dobile. Nama pacijenti dolaze tek kada završe terapiju.

Autorka: Jelena Vukić