Beogradski ekonomski forum: Kako investiciona strategija Srbije pokreće ekonomsku transformaciju?

Počeo je peti panel Beogradskog ekonomskog foruma pod nazivom "Podsticanje rasta: Kako investiciona strategija Srbije pokreće ekonomsku transformaciju?"

Posvećen ekonomskoj transformaciji Srbije, koja je posvećena tom cilju kroz privlačenje direktnih stranih investicija, oslanjanje na poreske podsticaje, sporazume o slobodnoj trgovini i stvaranju povoljnog investicionog okruženja. Ulaganja države su usmerena ka ključnim oblastima poput obnovljivih izvora energije, infrastrukture i IT sektora, sa ciljem povećanja produktivnosti i ukupnog privrednog rasta.

Učesnici:

Rados Gazdić, direktor Razvojne agencije Srbije

Mihailo Vesović, potpredsednik i direktor za stratešku analizu, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije

Oliver Lepori, izvršni direktor Japanske poslovne alijanse u Srbiji

Nikola Altiparmakov, član odbora u Fiskalnom savetu Srbije

Moderator: Aleksandar Ljubić, izvršni direktor Saveta stranih investitora u Srbiji

Mihailo Vesović, potpredsednik i direktor za stratešku analizu, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije, rekao je da se u Srbiji sve izmenilo otkako je donesen zakon o stranim ulaganjima: "Ja bih se fokusirao na 2002. godinu,  kao značajnu, naravno, kasnije na moderniju i nadograđenu verziju zakona o ulaganju - 2015. godine."

Osvrće se na industriju, posebno na razvoj Srbije u poslednjih 15-ak godina, i primećuje da među 20 najvećih izvoznika u zemlji - gotovo sve kompanije dolaze iz inostranstva. Strane firme dominiraju u tehnološkim sektorima, uključujući automobilski, mašinski, elektronski i IT sektor.

Govornik zaključuje da iako su strane investicije značajno doprinele razvoju, ove godine se beleži pad direktnih stranih ulaganja, dok ulaganja iz inostranstva postaju skoro dvostruko veće od direktnih ulaganja. 

Šta je razlog manjeg broja investicija?

Oliver Lepori, izvršni direktor Japanske poslovne alijanse u Srbiji, istakao je da su tokom poslednje dve godine zabeleženi padovi kada su strana ulaganja u Srbiji u pitanju, država treba da se fokusira na prilike u novim tehnologijama i zelenoj ekonomiji, kako bi se bolje integrisala u globalni ekosistem i privukla značajne investicije, posebno kada je IT industrija u pitanju.

Nikola Altiparmakov, član odbora u Fiskalnom savetu Srbije na pitanje - kako dalje je rekao sledeće : "Prethodni model ekonomskog rasta Srbije, zasnovan na povećanju zaposlenosti i kvantitetu investicija, polako je iscrpljen. Stopu nezaposlenosti smo smanjili sa preko 20 odsto na oko 8 odsto, ali rast životnog standarda i BDP-a više se ne može postići samo zapošljavanjem ili masovnim ulaganjima.

Zaključak je kako Srbija mora da pređe sa kvantitativnog na kvalitativni model rasta, fokusirajući se na sektor visokih tehnologija, inovacije i zadržavanje dodate vrednosti unutar domaće ekonomije, kako bi dugoročno unapredila životni standard svojih građana.

Šta Srbija može da uradi kada je budućnost u pitanju?

Vesović, potpredsednik Privredne komore Srbije: "Što manje granica i prepreka, a što više usklađenosti sa globalnim tržištem – to je ključna prilika za Srbiju. To se postiže delom političkim odlukama, delom tehničkim standardima, tehnološkim ulaganjima i infrastrukturom. Iako smo napravili solidan napredak u infrastrukturi, većina robe i dalje se transportuje drumskim putem jer smo zemlja bez izlaza na more, što ograničava razvojne pravce.
Jedan od prioriteta je unapređenje železničkog saobraćaja, naročito na relaciji Beograd–Novi Sad, i uključivanje Srbije u evropske drumskie strategije. To nije samo zbog zaštite životne sredine, već zbog smanjenja logističkih troškova i prevazilaženja transportnih ograničenja koja utiču na poslovanje kompanija." 

Pored toga, transformacija energetskog i tehnološkog sistema, usklađivanje tehničkih standarda i laboratorijskih praksi, kao i otvorena trgovinska politika, ključni su za održiv i konkurentan privredni razvoj, zaključuje. 

Altiparmakov, smatra da je mala i srednja preduzeća moraju da imaju znatno veću ulogu u razvoju nego što je imaju danas, ali da bi ona mogla normalno da funkcionišu - ključno je unapređenje privrednog ambijenta. Trenutno je nepredvidiv, danas i strani investitori sve više osećaju tu neizvesnost, što jasno pokazuje da je neophodno sistemski raditi na poboljšanju uslova poslovanja.

"Model privlačenja stranih investicija nesporno je dao rezultate, ali sada moramo da razmišljamo kako će on izgledati u narednom periodu. Suočeni smo sa očiglednim raskorakom: s jedne strane težimo rastu životnog standarda i rastu zarada, a s druge strane oslanjamo se na model stranih investicija koji postaje sve manje konkurentan." 

Ulaganje u budućnost: Strategija Srbije u smanjenju odliva mozgova

Srbija se suočava sa dvostrukim izazovom: privlačenje stranih investicija uz istovremeno zadržavanje kvalifikovane radne snage. Ističe se da, iako niski troškovi rada privlače međunarodne kompanije, oni ujedno doprinose visokoj stopi radnog siromaštva, što podstiče mnoge građane Srbije odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim zaradama.

Učesnici panela:

Tatjana Matić, Direktorka Fonda za razvoj Republike Srbije

Jasmina Knežević, Belmedic

Nikola Pontara, Rukovodilac za Srbiju, Svetska banka

Lev Ratnovski,  Stalni predstavnik za Srbiju, Međunarodni monetarni fond

Moderator: Nikola Makojević, Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu

"Problem odliva radne snage je veliki i ne rešava se jednim potezom, a rešenje treba da bude kombinacija dobrih politika, stabilnog okruženja i jasne razvojne strategije", poručila je Matićeva. Otvaranje dobro plaćenih i stabilnih radnih mesta, jačanje sektora mikro malih i srednjih preduzeća, razvoj lokalne zajednice i stvaranje poslovne klime su neki od prioriteta.

Prema njenim rečima, osim finansijskih pitanja, važno je stvoriti i povoljnu atmosferu i političku volju kako bi se sprečio odlazaka mladih ljudi iz Srbije.

Govoreći o oblasti medicine, jer najviše ljudi odlazi u inostranstvo upravo iz ovog sektora, Kneževićeva je napomenula da smo "u ozbiljnom problemu kada je reč o broju stanovnika u Srbiji i njihovom zdravstvenom stanju" zbog čega bi dalji odlazak medicinskog stručnog osoblja dodatno otežao situaciju.

"Prosek godina naših lekara je više od 55 godina, to je zabrinjavajuće. Zabluda je da imamo dosta lekara i medicinskih sestara, 323 lekara na 100.000 stanovnika, u EU je to 400 ili 500. U Irskoj imate oko 1.200 doktora na 100.000 stanovnika, a manjak sestara je tek katastrofalan. Imamo ih oko 600 na 100.000 stanovnika, dok je u EU ta brojka oko 1.000. Sa druge strane, mi imamo više bolničkih kreveta nego u u Evropi, ali to nije napredak jer se u EU prelazi na druge pristupe - da se pacijenti manje zadržavaju u bolnicama. Ove brojke govore da svaki odlazak lekara ili sestre može biti katastrofalan za ovu zemlju, taj resurs moramo da čuvamo kao suvo zlato", navela je Kneževićeva koje je pomenula i liste čekanja.

Prema rečima Pontare, mora se izgraditi bolja ekonomska situacija da bi se sprečio odliv mozgova u nekoj zemlji. Fokus je i na kompetitivnim platama, ulaganjima i slično. Poboljšanje kvaliteta života, vladavine prava, izgradnja poverenja i jačanje institucija - drugi je preduslov za rešenje ovog problema.

Novac se ne može samo ulagati već je bitan i način na koji se ulaže, potrebno je izgraditi i ojačati sektore kojima manjka kvalifikovane radne snage.

"Mora se bolje sarađivati sa susedima i zemljama Zapadnog Balkana", poručio je Pontara.

Ratnovski je rekao da se u Srbiji nezaposlenost dvostruko smanjila, a to je odraz povoljne ekonomske politike koja vlada u poslednje vreme. Ipak, primanja su i dalje manja od evropskog proseka. Prema njegovim rečima, potrebno je pojačati proizvodnju, a osim stranih ili javnih ulaganja, moraju postojati i privatna. Modernizacija radnih zakona bi trebalo da bude jedan od prioriteta.

Srbija i EU: dugotrajan proces, trajni ciljevi

Dugotrajan proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji sada se nalazi na prekretnici, pri čemu i Srbija i EU preispituju da li je spor napredak vredan uloženog napora, naročito imajući u vidu veze Srbije sa Rusijom i Kinom.

Učesnici panela:

Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Republici Srbiji
Pernil Daler Kardel, ambasadorka Kraljevine Danske u Beogradu

Razgovor vodi: Toplica Spasojević, ITM Sistem

Imajući da evropski put Srbije traje već dugi niz godina, možemo videti da je proces usporen, a nova poglavlja se ne otvaraju. Ko je za to najviše odgovoran, bilo je jedno od glavnih pitanja ovog panela Beogradskog ekonomskog foruma.

"Ritam procesa odgovara stepenu sprovedenih reformi, a situacija je slična širom regiona. Odgovornost leži na državama, ali i na državama članicama EU", poručila je Halačeva rekavši da odluke koje se tiču proširenja EU zahtevaju jednoglasnost, a to je ponekad teško postići.

"Brisel nije izgubio interesovanje, već je povratio fokus za proširenjem", dodala je naglasivši da postoji velika podrška za proširenje EU, pogotovo među mladima širom Evrope. Kako je dodala, više nije pitanje da li EU želi Srbiju u svojoj zajednici već da li će Srbija iskoristiti prilike koje joj se nude.

Danska ambasadorka je istakla da postoji zabluda da "što ste dalje od Zapadnog Balkana, manje ga razumete ili podržavate".

"Godinama je vladao zamor u EU, ali je rat u Ukrajini zauvek promenio razmišljanja o bezbednosti, pre svega. Zato smo smatrali da proširenje EU treba da se vrati vrh prioriteta, uključujući i Ukrajinu i Moldaviju. Ukrajina napreduje, ali moramo da budemo sigurni da se to nastavi jer je ova zemlja pokretačka snaga proširenja", istakla je Daler Kardel dodavši da i u Danskoj postoji velika podrška za ovo pitanje. 

Srbija pripada Evropskoj uniji, napomenula je izrazivši nadu da će Beograd uskoro otvoriti dodatne klastere u pregovorima sa EU.

Ambasadorka Danske je rekla i da više nije pitanje da li će doći do primanja novih članica, već je pitanje vremena kada će se to zaista i dogoditi.

"A cilj je i da Srbija budeo deo tog procesa. U evrointegracijama treba da učestvuje celo društvo i nadam se da će Srbija iskoristiti tu priliku", poručila je.

Šta su glavne prepreke?

Dosta se govori o tome kako se Srbija nije uskladila sa spoljnom politikom EU, odnosno nije uvela sankcije Rusiji, a tu je i odnos sa Prištinom. Šta su glavne prepreke u pristupanju Srbije EU?

"Reforme i normalizacija odnosa sa Prištinom su temelji evropskog puta Srbije. Ali, sada više nego ikada je važno usklađivanje sa spoljnom politikom EU, pogotovo u jeku rata u Ukrajini. To je strateški izbor, a očekuje se od zemalja Zapadnog Balkana da ga i načine", poručila je zamenica ambasadora EU u Srbiji. "Potrebni su nam pouzdani partneri", dodala je.

"Pokazalo se da sedenje na dve stolice nije dobra strategija", poručila je Halačeva.  

"Kada je Bugarska ulazila u EU, smatrali smo da je to istorijska prilika koju ne treba propustiti, a to je sentiment koji, nažalost, ne vidim u Srbiji. Potreban nam je dijalog", rekla je.

Pre skoro 25 godina, više od 70 odsto ljudi u Srbiji je podržalo ideju ulaska naše zemlje u EU, ali je ta brojka danas oko 39 odsto.

"Kada putujem po zemlji i razgovaram sa ljudima, mislim da je taj procenat i veći. Ako postoji napor u zemlji da se svi okupe oko ove ideje, neće onda biti problema. Jasno je da se ovde radi o izboru, ali ne postoji razlog da on ne bude i primenjen. Postoje sile na ovom svetu koje bi želele da vide podele, ali mi ne želimo da dobijemo 'ne' kao odgovor, već da radimo zajedno. Mislim da u Srbiji postoji mnogo snažnija želja za pristupanjem u EU nego što se misli", zaključila je danska ambasadorka.

"Prijateljski prema investitorima"

U nastavku panela koji se tiče evropskih investicija u region Zapadnog Balkana, Joanis Kirkinezis istakao je kako region treba da bude prijateljski nastrojen prema investitorima.

"Investitori se ne plaše rizika, plaše se neizvesnosti. Moramo što brže obezbediti sve što je potrebno za strateške projekte, a naročito predvidiv porezni i regulatorni okvir. Zemlje koje nude stabilnost i predvidivost privlače kapital i investitore, tzv. pametni novac. Takođe, potrebno je zadržati domaći talenat. Obrazovanje mora biti usklađeno sa potrebama industrije, a investitori treba da sarađuju sa privatnim sektorom. Neophodno je davati podsticaje za inženjere, IT stručnjake i za projekte u oblasti obnovljive energije i energetske efikasnosti. Naravno, potrebno je postaviti i pametne politike kako bi se stručnjaci iz dijaspore podstakli da se vrate. I na kraju, važno je razvijati prekograničnu saradnju. Ne možemo i dalje funkcionisati kao fragmentisana tržišta.Balkan mora prestati da se ponaša kao konkurencija sam sebi,već treba da se razvija kao jedinstveno tržište koje suparništvom sa ostatkom sveta stvara prednosti za sve zemlje regiona".

Knežević: Smanjena sredstva regionalne saradnje

Tomislav Knežević, menadžer programa u organizaciji GIZ Srbija (Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju), istakao je kako se dostupna sredstva za razvojnu saradnju, što je trend koji se beleži jošd od koronavirusa.

“ Uprkos tome, mi kao implementaciona organizacija, u saradnji sa partnerima iz drugih razvojnih institucija, nastavljamo da sprovodimo projekte sa jasnim ciljem da oni budu uspešni, dugoročno održivi i da se njihovi projektni ciklusi kvalitetno završe. U tom procesu nam značajno pomaže činjenica da smo dugi niz godina prisutni i u Srbiji i u regionu, te da postoji visok nivo poverenja kako sa institucijama sistema, tako i sa privredom i civilnim sektorom”, istakao je Knežević.

Prema njegovim rečima, kroz kontinuirani dijalog između institucija, privrede i civilnog sektora omogućava se razmena informacija i uključivanje realnih potreba u javne politike.

“To je posebno važno u svetu čestih globalnih promena, jer strateški dokumenti moraju biti živi i spremni na prilagođavanje. Presudno je, međutim, da proces bude čvrsto postavljen i zasnovan na relevantnim podacima i doprinosima svih aktera. U tom kontekstu, od izuzetne je važnosti jačanje saradnje među samim razvojnim organizacijama, kako bi se postigla veća sinergija, ali i razvoj novih modela saradnje, uključujući direktno uključivanje privrede u razvojne projekte. Takav pristup stvara win-win situaciju, koristi imaju privredni subjekti, region i država, dok se istovremeno ostvaruju razvojni ciljevi”.

Gačević: Važnost regionalne saradnje

Načelnica Odeljenja za programe Saveta za regionalnu saradnju Danijela Gačević istakla je kako je regionalna saradnja od ključnog značaja, pa čak i presudna za ekonomski rast i razvoj Zapadnog Balkana.

“To prepoznaju i lideri regiona, koji su podržali drugi Akcioni plan za uspostavljanje Zajedničkog regionalnog tržišta, čija je implementacija započela upravo ove godine. Ovaj akcioni plan je izuzetno važan, jer brojna istraživanja potvrđuju da regionalna saradnja može značajno da doprinese rastu i razvoju regiona. Na to ukazuju i studije Svetske banke, koje su rađene u saradnji sa našim partnerima i drugim regionalnim organizacijama”, naglašava Gačević.

Kada govorimo o Zajedničkom regionalnom tržištu i Akcionom planu, aktivnosti Odeljenja za programe Saveta za regionalnu saradnju bile su usmerene na održive finansije, investicije, industriju, produktivnost, digitalizaciju i inovacije – teme koje su već više puta istaknute tokom dana.

“Posebno bih izdvojila inicijativu na koju smo izuzetno ponosni, a to je standard 'WB6 Green Force', dokument i instrument čiji je cilj da privuče privatni kapital ka zelenoj i održivoj tranziciji i razvoju industrije. Podsećam da globalna istraživanja pokazuju da je zemljama u razvoju potrebno dodatnih oko četiri biliona dolara godišnje kako bi ispunile ciljeve održivog razvoja i klimatske ciljeve, a razvoj ovakvih standarda predstavlja naš doprinos ostvarivanju tih ciljeva”.

Kirkinezis: Sve slabosti i prednosti regiona

Joanis Kirkinezis, potpredsednik i generalni direktor za Balkan kompanije Hil internešenel, istakao je prednosti, ali i slabosti regiona u kontekstu evropskih investicija.

“Danas je više od 30 milijardi evra sredstava Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija već planirano ili je u fazi realizacije za projekte u oblasti saobraćaja, energetike, vodosnabdevanja i digitalne transformacije na teritoriji Zapadnog Balkana. Međutim, da bi se ovaj očigledan potencijal Balkana u potpunosti iskoristio, region ne sme biti posmatran kao periferija ili prepreka, već kao platforma za rast, stabilna, integrisana i moderna. Ukratko, Balkan je prešao put od zone neizvesnosti do zone prilika”, istakao je i dodao da su prednosti regiona jasne.

“Strateška geografska pozcija i razvijena logistika, jer ključni evropski koridori prolaze upravo kroz ovaj prostor. Luke poput Konstance, Soluna, Bara i Rijeke se ubrzano šire, dok Dunav obezbeđuje unutrašnji plovni put u skladu sa evropskim standardima. Druga velika snaga regiona jeste ljudski kapital. Balkan proizvodi veliki broj inženjera, IT stručnjaka i visokoobrazovanih kadrova, često više nego pojedine zemlje Evropske unije. Konkurentna radna snaga privlači investicije u proizvodnju, istraživanje i razvoj, kao i u uslužne centre”.

Prema njegovim rečima, energetski potencijali predstavljaju još jednu važnu prednost.

“Zapadni Balkan raspolaže značajnim kapacitetima za razvoj solarne i vetroenergije, sa projektima u Srbiji, Rumuniji, Grčkoj i Bugarskoj, kao i potencijalom za priobalne vetroparkove u regionu Crnog mora. Novi energetski konektori dodatno jačaju sigurnost snabdevanja. Važan faktor je i politički pravac, većina vlada u regionu strateški je opredeljena ka Evropskoj uniji, NATO-u i zapadnim institucijama”.

S druge strane, slabosti regiona su takođe izražene, smatra Kirkinezis.

“Tržišta su i dalje fragmentisana, granični prelazi predstavljaju ozbiljne prepreke, a različiti tehnički standardi i regulatorna pravila otežavaju poslovanje. Infrastruktura, naročito železnička, zaostaje za evropskim standardima, dok administrativni i dozvolni procesi često usporavaju projekte godinama. Međunarodni investitori ne traže fleksibilna pravila, već stabilne, predvidive i transparentne propise. Poseban problem predstavlja i odliv mozgova. Region svake godine gubi veliki broj mladih i obrazovanih ljudi, što dovodi do ozbiljnog nedostatka kvalifikovane radne snage u građevinarstvu, energetici i IT sektoru”.

Na kraju, ne treba zanemariti ni pretnje, smatra.

“Spoljne političke i geopolitičke interese, klimatske rizike poput poplava, suša i požara, nestabilnost cena energije, ali i populizam i političku nestabilnost, koji mogu ozbiljno da ugroze dugoročne razvojne ciljeve regiona”.

Sorel: Izazov i prilike Zapadnog Balkana

Na pitanje o izazovima i prilikama Zapadnog Balkana, Damijen Sorel, šef regionalnog centra Evropske investicione banke za Zapadni Balkan ističe da se Zapadni Balkan danas nalazi u izuzetno važnom trenutku.

"Predstojeći samit Evropske unije o Zapadnom Balkanu predstavlja značajan i pozitivan korak za ceo region. Tu je i Plan rasta, koji donosi jasnu priliku kroz paket od šest milijardi evra namenjenih podršci regionu, a naročito Srbiji. Istovremeno, jasno je da je proširenje Evropske unije strateško pitanje. Zahvaljujući Planu rasta, članstvo više nije samo daleka aspiracija, pred nama su konkretne reforme i postepeni pristup jedinstvenom tržištu Evropske unije. Naravno, izazovi postoje. Snaga institucija ostaje jedno od ključnih pitanja. Potrebno je obezbediti poslovno okruženje koje je privlačno za investicije, kao i snažno, nezavisno sudstvo i doslednu vladavinu prava. Takođe, neophodno je jasno definisati prioritete u oblasti infrastrukturnih projekata, jer nije moguće sve realizovati istovremeno. Ne treba zanemariti ni širi geopolitički kontekst koji značajno utiče na region. Uvođenje CBAM mehanizma predstavljaće izazov, ali i priliku da se ubrza zelena tranzicija i omogući bolji pristup evropskom tržištu, naročito u trenutku kada Evropska unija nastoji da diversifikuje i približi svoje lance vrednosti. Podsećam da je Evropska unija već sada najveći trgovinski partner Zapadnog Balkana", ističe Sorel i dodaje kako je digitalizacija još jedna velika razvojna šnska.

"Posebno kroz saradnju sa evropskim digitalnim habovima koji mogu da ubrzaju tehnološku transformaciju regiona. Konačno, zelena tranzicija i usklađivanje sa zahtevima CBAM-a predstavljaju neizostavan deo tog procesa. U tom smislu, smatram da proširenje Evropske unije ostaje glavni i strateški prioritet za region Zapadnog Balkana".

Drugi panel: Evropsko finansiranje

Počeo je panel “Evropsko finansiranje: podsticaj razvoju Zapadnog Balkana“, posvećen ulozi evropskih finansijskih institucija u ekonomskom razvoju regiona. Tokom 2024. godine Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj značajno su povećale ulaganja u Zapadni Balkan, sa naglaskom na održive projekte, razvoj privatnog sektora i Srbiju kao jedno od ključnih tržišta.

Na panelu učestvuju

• Damijen Sorel, šef regionalnog centra Evropske investicione banke za Zapadni Balkan,
• Joanis Kirkinezis, potpredsednik i generalni direktor za Balkan kompanije Hil internešenel,
• Danijela Gačević, načelnica Odeljenja za programe Saveta za regionalnu saradnju,
• Tomislav Knežević, menadžer programa u organizaciji GIZ Srbija (Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju).

Panel moderira Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Delić: Koliko nam pomažu investicije?

Gordana Delić, direktorka Balkanskog fonda za demokratiju pri Nemačkom Maršalovom fondu Sjedinjenih Američkih Država osvrnula se na pitanje investicija u naš region.

"Region je u poslednje vreme dobio na strateškom značaju, pre svega zbog svog geografskog položaja. To je dovelo do povećanog interesovanja Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, pa je realno očekivati značajan priliv investicija, naročito u infrastrukturu, logistiku i određene segmente namenske industrije. Ipak, ono što me zabrinjava jeste to što ovakav tip investicija ne donosi dugoročnu konvergenciju. One mogu da podstaknu ekonomski rast, otvore nova radna mesta i doprinesu određenom stepenu društvene otpornosti, ali iz moje perspektive ključno pitanje ostaje razvoj ljudskog kapitala. Dugoročno gledano, upravo bi ulaganje u ljude, znanje i veštine trebalo da bude centralna tema razvoja ovog regiona", istakla je Delić.

Velebit: Jači odnosi sa evropskim zemljama

Predsednik Pupin incijative Vuk Velebit istakao je kako sa ovog skupa mormao da izađemo sa jasnim porukama.

"Kada govorimo o biznisu, ekonomiji i investicijama, moramo ih posmatrati u kontekstu trenutka u kome se Srbija danas nalazi i onoga što je njen stvarni interes. Ako Srbija želi ekonomski da ide napred, važno je da sa ovog skupa, makar kada je reč o mom delu, izađemo sa nekoliko jasnih poruka. Prvo, kada je reč o spoljnoj politici Srbije, ona je zasnovana na četiri stuba i kao takva uspostavljena je još 2009. godine. Ne mislim da Srbija u današnjim geopolitičkim okolnostima ne treba da razvija odnose sa svim velikim silama. Međutim, smatram da je danas neophodno redefinisati način na koji se ta četiri stuba primenjuju u praksi. Oni mogu formalno ostati isti, ali Srbija mora drugačije da rasporedi svoje karte, sa nekim državama treba da sarađuje intenzivnije, a sa nekima manje", smatra Velebit.

Prema njegovim rečima, ako Srbija želi da ide napred i da bude deo modernog sveta koji se razvija, sveta iz kog dolazi najveći deo investicija i inovacija, onda u tom kontekstu mora da jača odnose pre svega sa državama Evropske unije, a tek potom sa Moskvom i drugim globalnim akterima.

"Kada je reč o odnosima Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, kao i o pristupu američke administracije Balkanu, smatram da postoji kontinuitet između prvog mandata Donalda Trampa, Bajdenove administracije i aktuelne Trampove administracije. Kao neko ko se tim odnosima aktivno bavi više od dve godine, mogu da kažem da danas postoji znatno pozitivniji pogled iz Vašingtona na Srbiju nego što je to bio slučaj pre pet, deset ili petnaest godina".

Jedno od ključnih pitanja danas, ističe, kada govorimo o odnosima Beograda i Vašingtona, jeste pitanje sankcija, ali i pitanje energetike.

"Smatram da Srbija ne sme da se dovede u poziciju da bude energetski zavisna isključivo od jednog izvora, jer to dugoročno stvara ozbiljne probleme i stratešku ranjivost. Upravo zato je energetska diversifikacija u ovom trenutku od presudnog značaja za Srbiju".

Novaković: Srbija mora da definiše svoj pravac

Igor Novaković, viši saradnik Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) istakao je kako su uloga i namere Rusije u regionu u poslednjih petnaest do dvadeset godina bile su jasno prepoznatljive, pre svega kroz delovanje različitih institucija i energetsku politiku.

"Moj utisak je da se taj ciklus, na ovaj ili onaj način, privodi kraju, pre svega zbog globalne preraspodele uticaja. Ako se pažljivo čitaju dokumenti poput američke Nacionalne strategije bezbednosti, vidi se da ulazimo u fazu jasne podele sfera uticaja velikih sila. U tom kontekstu, naš prostor više nije otvoren za snažniji ruski uticaj, što ne znači da Sjedinjene Američke Države i Rusija neće sarađivati u nekim drugim oblastima. Međutim, insistiranje Zapada na diversifikaciji i postepenom istiskivanju Rusije kao glavnog snabdevača prirodnim gasom ovog regiona vodi ka njenom povlačenju. U budućnosti će ruski uticaj verovatno ostati prisutan pre svega kroz meku moć, odnosno kulturu i tradicionalne veze, dok će politički značaj Rusije u spoljnopolitičkom okviru Srbije nastaviti da opada", navodi.

Kada je reč o Kini, situacija je drugačija, dodaje.

"Srbija je za saradnju sa Kinom pokazala interes u vreme krize, kada je tražila alternativne izvore kapitala. Na taj način smo, u izvesnoj meri, postali prostor za testiranje kineskih modela saradnje. Problem, međutim, nastaje u oblasti radnih prava i pravnog okvira, jer su pojedini projekti realizovani na osnovu međudržavnih sporazuma, čime su zaobiđeni domaći zakoni i procedure uspostavljene kroz proces tranzicije. To otvara ozbiljna pitanja o tome da li je takav vid saradnje dugoročno u interesu Srbije. U ovom trenutku, ključni spoljnopolitički akter za region ostaju Sjedinjene Američke Države. Moj utisak je da je saradnja sa svim velikim silama moguća i poželjna, ali da Srbija mora jasno da definiše svoj pravac. Taj pravac podrazumeva stabilizaciju regiona i, u krajnjoj liniji, punu integraciju u Evropsku uniju", zaključuje.

Kozarev: Ostajemo strateški posvećeni EU

Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Dušan Kozarev istakao je u uvodnom obraćanju da Srbija ostaje posvećena Evropskoj uniji, ali da ni ne odustaje od tradicionalnih partnerstava. Prema njegovim rečima, Srbija će ipak težiti da joj njihovi interesi budu prioritetni. Nije lako, ističe, ali da je lako, ne bi ni bilo problema.

"Ostajemo strateški posvećeni članstvu u Evropskoj uniji, ali istovremeno ne zaboravljamo niti napuštamo naša tradicionalna prijateljstva. Ako me pitate da li je takav balans moguć, sam događaj koji danas održavamo pokazuje da jeste. Ne tvrdim da je to lako, ali to jeste naša težnja i želja, i to odražava duh onoga kakvi smo istorijski. Bilo bi veoma teško napraviti dramatičan zaokret u bilo kom pravcu, jer zajednički smatramo da bi to našem "brodu“ donelo dodatne probleme i teškoće. Zato želimo da se bavimo sobom, da naš interes bude primaran i prioritetan i da se u tom duhu postavljamo i u narednom periodu. Nije lako, ali možemo da idemo tim putem. Otvaramo nove horizonte u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, vraćamo se starim prijateljstvima iz vremena nesvrstanih, što donosi dobre tržišne i investicione prilike", ističe.

Prema njegim rečima, bili smo prvi koji su prihvatili Berlinski proces i inicijativu „Otvoreni Balkan“, jer želimo regionalnu integraciju.

"Nemamo ništa protiv toga da se zemlje Zapadnog Balkana koje još nisu članice Evropske unije okupe u jednom manjem krugu Šengena – naprotiv, apsolutno smo za to, jer je to u zajedničkom interesu", istakao je i dodaoda su slobodan protok ljudi, robe i kapitala principi koje dosledno podržavamo.

Kako da Srbija balansira interese velikih sila?

Počeo je prvi panel Beogradskog ekonomskog foruma pod nazivom "Preoblikovanje globalne mape: Geopolitičke promene i budućnost međunarodnih odnosa“, posvećen prelasku ka multipolarnom svetskom poretku i njegovim posledicama po međunarodne odnose i poziciju Srbije. U fokusu razgovora su uticaji Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije, Kine i Rusije, kao i načini na koje Srbija može da balansira interese velikih sila i pronađe svoje mesto u složenom globalnom okruženju.

Na panelu učestvuju:

• Dušan Kozarev, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije,
• Gordana Delić, direktorka Balkanskog fonda za demokratiju pri Nemačkom Maršalovom fondu Sjedinjenih Američkih Država,
• Vuk Velebit, predsednik Pupin inicijative,
• Igor Novaković, viši saradnik Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond).

Panel moderira Jelica Minić, članica Izvršnog odbora Evropskog pokreta u Srbiji.

Otvaranje Beogradskog ekonomskog foruma

Jubilarni 25. Beogradski ekonomski forum u hotelu Metropol Palace otvorila je Džordžija Vlahu, event direktorka ovog prestižnog godišnjeg skupa.

Kako je istakla Vlahu, ovaj element nesigurnosti u kojem živimo danas čini da budemo otvoreniji za slušanje.

"Zato smo ovde danas, da razmislimo o sadašnjosti i budućnosti. Ovo je jedini način da idemo napred i zbog toga smo svesni dijaloga i otvorenog načina za razmišljanje. Zato smo stvorili ovu platformu. I zato želim da se zahvalim govornicima, okupljenima i sponzorima", istakla je.