Situaciju sa Naftnom industrijom Srbije građani prate iz dana u dan, a kako je objasnio predsednik Aleksandar Vučić, krajnji rok da se problem reši je 15. januar.
On je na forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori" otkrio da postoje tri opcije.
"Prva mogućnost je da Amerikanci daju licencu ili povuku sankcije protiv ruskih firmi. To se najverovatnije neće dogoditi. Potom, Rusi bi mogli da prodaju svoje deonice nekoj drugoj kompaniji i ja se nadam da će oni to uraditi. I broj tri, nadam da se to neće desiti, ali u tom slučaju ćemo morati da delujemo kao država, a krajnji rok za to je 15. januar. Nadam se da će Rusija prodati svoj udeo, ali ćemo mi svakako platiti veliku cenu ukoliko se to ne dogodi. Mi moramo da imamo dovoljno nafte i to je ono što svi treba da razumeju - 15. januar je poslednji datum kada sve treba da rešimo", naglasio je Vučić.
On je dodao da građanima mora da se obezbedi normalan život i da ne može da zamisli prazne gasovode, da nema transporta ili industrije jer jena energenata.
"Rafinerija Pančevo mora da ostane operativna", kazao je.
Diverzifikacija je ključna
U nastavku foruma BELTALKS, ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, naglasila je da država neće dopustiti da rafinerija prestane sa radom.
"Iako mnogo možda govore da to nije tako, dosta smo se borili za licence za NIS i da pronađemo rešenje sa Rusima, ali napominjem da svaki investitor treba da bude zaštićen u Srbiji bilo da je to Rus ili Amerikanac ili kakva god da je geopolitička situacija. Geopolitička situacija može da se promeni, ali ne i način na koji tretirate svoje partnere. Međutim, ukoliko se ne dođe do rešenja, moraćemo da uzmemo stvar u svoje ruke, kako bismo zaštitili građane i izbegli haos na tržištu. Želimo da budemo energetski bezbedni, da povećamo zalihe, skladišta energije, struje, nafte i gasa", istakla je ministarka Đedović Handanović dodavši da smo već pregrmeli 60 dana pod sankcijama.
"To nije naša krivica. SAD i Rusija ne mogu da se dogovore i uvode se sankcije. Mi želimo da se pronađe rešenje. U međuvremenu, imamo zalihe energenata. Zato je važno diverzifikovati izvore energije. Vreme jeste ograničeno, ali imamo alternative koje već postoje ili ćemo ih tek izgraditi. Gradi se gasni interkonektor između Srbije i Severne Makedonije, primera radi, a pregovara se i sa Rumunijom", napomenula je ministarka koja je dodala da je važno da se u naftnom sektoru očuva stabilnost.
Prema njenim rečima, Srbija sve više koristi potencijal energije vetra i sunca, a osim tih složenih poduhvata nastavlja se i sa gasnim i naftnim projektima uz saradnju zemalja iz okruženja, posebno sa Mađarskom. Ukoliko Srbija želi da do 2050. ispuni klimatske ciljeve i oslobodi se emisija štetnih gasova, moraće da se okrene nuklearnoj energiji, a prvi koraci su već načinjeni, dodala je.
Ministarka je istakla da u narednom periodu ima tri cilja: ukidanje sankcija koje se tiču NIS-a, jaču diverzifikaciju izvora energije i finalizovanje ulaganja u sektor električne energije.
Iskustva drugih zemalja
Kada je reč o energetici, ona je sve više u centru spoljne politike skoro svake države Evrope.
Prvo je pandemija koronavirusa, a onda i rat u Ukrajini promenio prioritete kontinenta, zbog čega se sve više govori o energetskoj bezbednosti i nezavisnosti.
U jeku sankcija Rusiji, kada se EU udaljava od ruskih energenata od kojih je decenijama zavisila, nalaze se načini kako da se to učini što bezbolnije po građane.
Učesnici foruma BELTALKS su bili saglasni da je diverzifikacija izvora energije vrlo skup proces, a nekadašnji poljski ministar za državnu imovinu Jakub Javorovski je istakao da je njegovoj zemlji bilo potrebno 30 godina da je sprovede.
"Za tako nešto su vam potrebne tri stvari. Na prvom mestu novac, potom mnogo rada i vremena, pa vam je potrebna i upornost. Sve političke snage u Poljskoj su bile upregnute, ali je to dosta dugo trajalo. Kada je Rusija 2014. napala Ukrajinu, tadašnji premijer Donald Tusk je predložio prve izmene u energetskom sistemu. Bilo je jasno da je potrebno dosta novca i solidarnosti. Tada se planiralo da EU zajednički treba da kupuje gas, sada imamo situaciju da se zajednički deluje, ali da se ne kupuje ruski gas... Poslednja stvar tadašnjeg plana je bila da treba poštovati susede EU. EU danas zajednički o ovim pitanjima razmišlja na drugačiji način. Jasno je da mnogi nisu o ovome želeli da razmišljaju zbog visokih troškova, tako da je na državama da odluče na koje načine žele da diverzifikuju energiju", poručio je Javorovski.
Šta može biti prepreka diverzifikaciji na Zapadnom Balkanu?
Iako se širom regiona sve više grade solarne elektrane ili postavljaju vetroparkovi, osim novca, postoje i drugi razlozi zbog kojih se proces odvoja sporije nego u drugim delovima Evrope, uveren je ambasador Italije u Beogradu Luka Gori.
"Regionalna saradnja među državama Zapadnog Balkana nije na nivou koji bismo želeli da vidimo, pogotovo kada se radi o trgovini. Bolje integrisani region bi doneo pojačanje za BDP od 10 odsto. Postoje tri glavna problema: različiti su regulatorni okviri, cenovni mehanizmi i različiti nivoi liberalizacije tržišta. Zbog toga nije lako ići ka diverzifikaciji energenata. Sve u svemu, potreban nam je ujedinjeniji region jer će onda i Evropa biti bolje integrisana u energetskom smislu, čime će kontinent biti manje zavistan od drugih", istakao je ambasador Gori.
Srbija ide ka potpunoj usklađenosti sa EU iako još nije članica
Govoreći o regulatornim okvirima, treba imati u vidu da se Srbija u svom zakonodavstvu usklađuje sa Evropskom unijom iako formalno nije članica EU.
Kako je dodala ministarka Đedović Handanović, Srbija je prva zemlja koja će se u potpunosti uskladiti sa EU kada su u pitanju energetski propisi, a da uopšte nije članica.
"Kada se sve to sagleda, lopta je na terenu Evrope", poručila je.
Siniša Mali, ministar finansija Srbije i prvi potpredsednik Vlade, napomenuo je da je Srbija na evropskom putu već 20 godina, ali da je većina naših propisa u skladu sa evropskim.
"Krajem sledeće godine ćemo uspostaviti sistem da svaki naš zakon bude u skladu sa EU, a to se odnosi i na slobodnu trgovinu. To je moja najvažnija poruka - Srbija će do kraja sledeće godine biti formalno u potpunosti usklađena sa EU. A da li ćemo postati zaista članica, to je već politička odluka, ali ovo je dokaz da Srbija želi da učini sve što je potrebno na putu evrointegracija", rekao je Mali na forumu BELTALKS.
Ipak, kako je dodao, iako želimo da budemo deo EU, "to je dvosmerna ulica".
"Mi nemamo izbora, mi smo deo evropske porodice i želimo, jednom za svagda, da postanemo deo Evropske unije. Kada govorimo o reformama, 2015. smo imali ugovor sa MMF-om, a u njegovom središtu su reforme, od obrazovanja do javne administracije, tako da smo mi u potpunosti posvećeni sprovođenju reformi jer se time poboljšava kvalitet života i standard građana. Naravno, postoje prepreke i izazovi, ali se do sada pokazalo da smo prilično otporni", zaključio je Siniša Mali.
(EUpravo zato)
