Hrvatski mediji su prethodnih dana entuzijastično pisali o firmi iz Rajeva Sela, koja je, zahvaljujući unosnom ugovoru sa Hrvatskim šumama o prikupljanju i otkupu žira, za samo tri sedmice zaradila čak 2,6 miliona evra.
Zijad Pezerović, čelnik firme "Euro žir Dani", za tri nedelje uspeo da preda 874 tone žira koji se koristi za uzgoj novih sadnica čime se podržava reforestacija, odnosno, ponovno pošumljavanje, što je vrlo značajno u svetlu klimatskih promena.
Firma je pohvaljena i da je angažovala oko 1.000 berača, mada je na kraju usledilo i nekoliko optužbi na račun vlasnika Pezerovića koji izgleda nije plaćao porez. On je nakon pisanja medija saopštio da se protiv njega ne vodi nikakav krivični postupak.
Zanimljivo je da je Pezerović jedini u Hrvatskoj dobio dozvolu da sakuplja ove plodove, a posao koji je sklopio sa Hrvatskim šumama je vredan 7,7 miliona evra sa PDV-om.
Bilo kako bilo, dogovorena cena za kilogram žira bila je tri evra bruto za hrast lužnjak i 3,30 za kitnjak.
Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo u JP "Vojvodina šume", objasnio je za Dnevnik koliko je žir dragocen.
Zašto je žir važan?
"On prvenstveno služi za prirodnu obnovu hrastovih šuma. Kao posledica akutnih klimatskih promena, ali i specifičnosti vrste, suočeni smo sa situacijom da se hrast sve teže obnavlja sam od sebe. Najpre, hrast mora da ima dovoljno svetlosti u prvoj fazi rasta. S druge strane, zbog svoje težine žir sa stabla pada na zemlju samo u projekciji krošnje, za razliku od semena nekih drugih biljaka, koje raznese vetar ili ga rašire ptice. Takođe, žir je veoma osetljiv na pepelnicu, a uz to, usled klimatskih poremećaja, naročito vlage i temperature, seme hrasta brzo gubi svoju regenerativnu sposobnost, odnosno, klijavost. Sve to za posledicu ima da se hrast teže obnavlja prirodnim putem, već bitku dobijaju manje vredne vrste lakog semena, koje su invazivne, poput graba", objasnio je Marinković.
Zbog toga je šumarska struka, kako bi obnovila hrastove šume, prinuđena da simulira prirodne procese.
Žir se sakuplja, potom štiti tako što se termički i hemijski obrađuje, i na kraju se čuva u specijalnim hladnjačama, kako bi ga bilo dovoljno za setvu i u sledećoj sezoni.
Hrast, naime ne rađa svake godine, a i kad rađa, to je bez ikakvog pravila.
Desi se nekada da rodi dve-tri godine zaredom, a onda ga nema i po pet godina - najveći zabeleženi intervali su da ga nije bilo punu deceniju.
"U tom smislu pojedine površine uopšte ni ne mogu same da se obnavljaju u tim periodima. Upravo zbog tog periodiciteta, žir je suvo zlato kada ga ima i mi kao preduzeće ne smemo to da propustimo. Zato se organizujemo da ga skupimo u onoj količini koja je potrebna u odnosu na šumarske planove i potrebe na terenu. I ne samo da ga sakupimo, nego i da ga sačuvamo od patogena i stavimo u hladnjače da bismo ga imali za one sezone kada žira ne bude. U saradnji sa Institutom za nizijsko šumarstvo mi smo pre petnaestak godina u Moroviću napravili i doradni centar za čuvanje žira, ali namera nam je da povećamo tamošnje kapacitete, kao i da nađemo adekvatna tehnološka rešenja kako bismo mogli da žir duže čuvamo uz zadržavanje visokog procenta klijavosti", poručio je.
Kako se kod nas žir skuplja?
"Vojvodina šume" su do 2020. godine žir sakupljale uz pomoć lokalnog stanovništva, od kojeg su ga direktno otkupljivale, uz selekciju i proveru kvaliteta.
Međutim, nakon upozorenja Državne revizorske institucije da se ne može na taj način otkupljivati žir, posle 2020. godine se raspisuje javna nabavka i angažuje firma koja može da unajmi sezonske radnike – što "Vojvodina šume" ne mogu.
Radnici preduzeća ne mogu da ga sakupljaju sami jer bi to značilo bukvalno angažovanje svih zaposlenih, a ni tad ne bi bilo dovoljno da se u relativno kratkom vremenu prikupi oko 300 tona žira .
"Zabrana zapošljavanja nas onemogućuje da direktno sa skupljačima sklopimo ugovor o privremeno -povremenim poslovima. Drugim rečima, ne možemo da angažujemo sezonske radnike, iako je posao u šumarstvu – sezonski. Probali smo kao preduzeće da ti sezonski poslovi ne potpadnu u kategoriju za koju važi zabrana zapošljavanja, ali smo odbijeni. Stoga sad raspisujemo javnu nabavku. I, konkretno, ove godine smo sklopili ugovor sa firmom koja je prošla javnu nabavku, a ugovorena cena otkupa je 140 dinara, plus PDV, po kilogramu žira. Ta cena mora dobro da se pogodi, jer je to pitanje veoma osetljivo. Ako date prenisku cenu, želeći da zaštitite budžet preduzeća, postoji opasnost da neće biti zainteresovanih za skupljanje žira. A ako date previsoku cenu, trošite novac koji može biti usmeren i u druge investicije. Tek, mislim da smo pronašli dobar balans", objasnio je sagovornik.
Naravno, uvek postoji opasnost i da se neko oproba u švercu žira preko reke, budući da je tamo cena znatno jača.
"Mi ćemo ove godine posejati sve planirane površine, plus će nam ostati u hladnjači u Moroviću 160 tona, koje ćemo imati za sledeću sezonu. Naše kolege iz šumskog gazdinstva Sremska Mitrovica su konstruisale i specijalnu sejačicu; to je adaptirana poljoprivredna sejačica i mi sada imamo mehanizovanu setvu žira, i to daje dosta na produktivnosti i ekonomičnosti. Dakle, žir bukvalno podsejavamo u sastojinama i hrastovim šumama, odnosno simuliramo prirodne procese da bi na tim mestima sigurno imali hrastovu šumu. Posle toga idu periodi zaštite, mera nege... koje moraju da traju prvih dvadesetak godina da bi se ta šuma formirala. U početku je podmladak gust kao četka pa se polako sam selektuje. Istovremeno, moramo da ga čuvamo i od invazivnih vrsta. Dakle, dosta složen proces, tehnološki i organizacioni, i ekonomski zahtevan, ali od izuzetne važnosti ako želimo da imamo hrastove sastojine na ciljanim područjima", dodao je Marinković.
Prema operativnim iskustvima stručnjaka "Vojvodina šuma", seje se u proseku 500 kilograma žira na jedan hektar. Kako navodi dr Marinković, to može da ide od 300 kg, ako je dobro stanište, pa do 700 kg, ako je stanište loše, da bi procenat prijema bio bolji.
Stranci traže sremski žir, klimatske promene sve menjaju
Kada se govori o međunarodnom tržištu žira, ono postoji. Prema rečima Marka Marinkovića, u "Vojvodina šume" dolazili su iz predstavnici državnih i privatnih preduzeća iz Austrije i Nemačke koji su bili naročito zainteresovani za sremski žir.
"Njima je naš žir interesantan jer je, zbog klimatskih promena, prisutno pomeranje vegetacije ka severu. Nažalost, to istovremeno znači i da su naše hrastove šume sve ugroženije i da se moraju praviti planovi kako da se adaptivno ponašamo. U svakom slučaju, postoji mogućnost da mi viškove žira, kada bismo ih imali - prodamo, postoje i procedure u skladu sa našim zakonodavstvom kako se to radi. Postoji i cenovnik: koliko košta sirov žir, koliko hemijski i termički obrađen, a koliko onaj koji bismo prodali iz hladnjače. Međutim, naše su potrebe tolike da mi nemamo puno prostora za izlazak na tržište”, zaključio je izvršni direktor "Vojvodina šuma".
(EUpravo zato/RTV/Dnevnik)
