U ovim kupolama se gaje kruške iz budućnosti: Naučnici su imali samo jedan cilj, a našli su ga u neobičnom voćnjaku

U belgijskoj pokrajini Limburg, u samom srcu regije poznate po uzgoju krušaka, nalazi se jedan neobični voćnjak.

Kako kažu, njihov glavni cilj je da detaljno istraže kako će klimatske promene uticati na uzgoj voća u regiji.

"Očekujemo više toplotnih talasa i neujednačene padavine, što znači više suša i poplava. I generalno, nešto više temperature", rekao je vanredni profesor na Univerzitetu Haselt, Fransoa Rino, govoreći o simuliranom klimatskom okruženju unutar kupola.

Šta pokazuju rezultati iz kupola u Belgiji?

Rani rezultati prve berbe iz 2023. sugerišu da bi belgijske kruške mogle biti pošteđene nekih od najgorih uticaja klimatskih promena - za koje naučnici očekuju da će smanjiti prinose useva i povećati troškove navodnjavanja.

"Učinak klimatskih promena uoči 2040. godine na kvalitet plodova bio je vrlo mali. Međutim, otkrili smo razliku u funkcionisanju ekosistema", rekao je Rino, napominjući da se činilo da je ranija vegetacijska sezona u simulaciji za 2040. rezultirala većom apsorpcijom CO2 u ekosistemu.

Trogodišnje istraživanje, koje će obuhvatiti tri uzastopne berbe, pružiće naučnicima dublji uvid u uticaj povremenih ekstremnih vremenskih uslova na zasade, poput viših temperatura, suše i naglih promena u količini padavina.

Kako klimatske promene utiču na voće?

Ovogodišnja berba krušaka iz "budućnosti" proučava se u Flamanskom istraživačkom centru za optimalno skladištenje i kvalitet voća i povrća (VCBT) gde se analizira njihova veličina, čvrstoća i sadržaj šećera, a upoređuju se s onima uzgojenima u trenutnim klimatskim uslovima.

Prema rečima istraživačice iz VCBT-a, Dorijen Vanhes, više temperature mogle bi naštetiti proizvođačima.

"Viša temperatura dovodi do toga da plodovi obično budu manje čvrsti i s više šećera, što je dobro za ukus, ali ne i za trajnost", rekla je Vanhes.

Manje čvrsto voće ima kraći rok trajanja u skladištu, što smanjuje količinu za prodaju.

Kako navode, klimatske promene već su uticale na uzgoj ovog voća u Evropi, pri čemu su na strukturu zasada najviše efekta imale poplave, led i suša.

Ovakvi uslovi predstavljaju značajan izazov za poljoprivredu, pa će rezultati istraživanja pomoći u prilagođavanju i razvoju održivih poljoprivrednih praksi.

"2040. je zapravo sutra, za samo 15 godina", zaključio je Rino.

Prema Svetskom udruženju za jabuke i kruške, očekuje se da će proizvodnja krušaka u Belgiji ove godine pasti za 27 odsto, kao posledica ranog cvetanja praćenog kasnim mrazom.

(EUpravo zato/Reuters/Agroklub)