Sanja Popović Pantić: Udruženje poslovnih žena Srbije je zajednica podrške i inspiracije

Sve je više žena koje odlučuju da pokrenu sopstveni biznis, a u tome veliku podršku mogu dobiti od Udruženja poslovnih žena Srbije.

Kako je navela, pružaju podršku kroz različite aktivnosti poput edukacije i mentorstva, umrežavanja, promocije uspešnih priča i slično. Žene mogu dobiti pomoć u pisanju biznis plana, brendiranju i pakovanju, digitalnom marketingu ili upravljanju finansijama.

Takođe, iskusnije preduzetnice se povezuju sa početnicama.

Udruženje danas broji nešto više od 300 članica, a sa mrežom lokalnih udruženja taj broj ide do 900.

Prema rečima predsednice Udruženja, u godinama nakon pandemije, primetno je povećanje broja preduzetnica koje pokreću uspešne biznise. Na mesečnim okupljanjima članice imaju priliku da predstave svoje biznise, razviju kontakte i povežu se sa drugim članicama i poslovnim partnerima UPŽ Srbije), redovno se informišu o aktuelnim programima podrške MSP na koje mogu da se prijave...

Udruženje je pre svega zajednica podrške i inspiracije, gde žene mogu da razmene ideje, dele iskustva i zajednički rade na osnaživanju svojih biznisa, poručuje Popović Pantić za EUpravo zato.

Kakva je protekla godina bila za preduzetnice u Srbiji?

S obzirom na to da je većina uspešno prevazišla krizu izazvanu pandemijom, ova godina se može smatrati uobičajenom iako je porast troškova sirovina i svih drugih troškova poslovanja još jedan veliki izazov i otežavajuća okolnost koja je opet pogodila, u najvećoj meri, mikro, mala i srednja preduzeća. Takođe, nameću se i neki novi preduslovi kad je reč o internacionalizaciji poslovanja posebno izlasku na EU tržišta poput izveštavanja o karbonskom otisku poslovanja firme, koje je do sada bila obavezna samo za određene sektore, a od 2026. biće obaveza za sve. Dakle nikad nije “dosadno” ali koliko god da su mikro, mali i srednji preduzetnici prvi na udaru raznih kriza koje pogađaju svet, toliko im upravo ta veličina predstavlja i prednost jer su fleksibilniji i brže mogu da se preorijentišu. U godini za nama je takođe postojao program podrške preduzetnicama i konkurs je zatvoren 25. decembra 2024, a planira se i sledeće godine, što je zaista značajno. Mnoge naše članice su bile korisnice ovih programa i ohrabrujem ih da se prijave jer ova podrška ne izostaje već nekoliko godina.

Sa kakvim sve izazovima i problemima mogu susresti žene u preduzetništvu, u odnosu na muškarce?

Mogu se susresti sa predrasudama o tome da žena nije nikad toliko uspešna u biznisu kao muškarac kao i da u nekim sektorima one "nemaju šta da traže". UPŽ Srbije se kontinuirano bori protiv ovakvih predrasuda od svog osnivanja 1998. A upravo smo lansirali i novi serijal o preduzetnicama u netipično “ženskim” sektorima koji se može pogledati na Jutjubu. Mnogo toga se može naučiti od ovih odvažnih žena, a posebno kako prevazilaze rodne stereotipe. Zbog svega toga, mladim ženama je naročito teško na početku, kada razvijaju svoj biznis jer smo mi ipak sredina koja nije podržavajuća prema preduzetnicima, a posebno ukoliko su mladi i uz to žene, to se teško “oprašta”. Prema nekim našim iskustvima u Udruženju, potrebno je čak 10 godina da preduzetnica bude prihvaćena u poslovnom svetu ravnopravno sa muškarcima koji mnogo brže bivaju prihvaćeni i društveno pa i kultorološki. I to neretko bez još uvek, velikih rezultata.

Koliko vam je dragocena pomoć Evropske unije i fondova EU u sprovođenju projekata?

Za nas je to osnovni oblik finansiranja, a kroz tu podršku pružamo najširi dijapazon usluga preduzetnicama širom Srbije. Trenutno sprovodimo projekte iz programa Horizont, Danube Regional Program, CBC IPA, Erasmus plus smo upravo završili.

Sledeće godine započinjemo još dva projekta u okviru DRP programa. Međutim, moram da naglasim da bi nam bila neophodna podrška naše države u sprovođenju projekata DRP programa koji zahtevaju predfinansiranje što znači da se projektne aktivnosti realizuju skoro 8-9 meseci iz sopstvenih izvora. I sad, ako imate takva dva paralelna projekta, to je maltene omča oko vrata za male organizacije kakva je i većina profesionalnih udruženja u Srbiji. Opet, zbog transparentnosti ovih evropskih poziva, za organizacije poput naše je konkurisanje za evropske fondove jedini dominantni vid finansiranja jer je visina članarina određena spram veličine ženskih preduzeća, a ona su u većini mikro veličine pa su takve i članarine. Uz to, projekti u okviru DRP programa na primer, zahtevaju 20% učešća pa članarine i donacije odlaze na to. Ko se bavi finansijama, lako će zaključiti da su ovo veliki izazovi a u drugim zemljama Dunavskog regiona, država pokriva to učešće neprofitnih organizacija.

Kakvu saradnju imate sa partnerima iz regiona?

Naša saradnja je odlična, mi jedni druge preporučujemo, njih za regionalne evropske projekte s obzirom na dugu istoriju naše saradnje i pre nego što je bilo evropskih projekata. Zahvaljujući evropskim fondovima mi uspešno i dalje razvijamo višestruke saradnje, omogućavamo umrežavanje preduzetnica i izlazak na regionalna tržišta.

Kakvu poruku biste poslali ženama koje se premišljaju da se upuste u preduzetničke vode?

Sudeći po iskustvu naših članica, potrebno je pre svega da budu „zaljubljene” u svoj posao. To su reči jedne od naših najuspešnijih članica koja je prisutna i na međunarodnom tržištu, ali odgovor je isti i za one koje usluge i proizvode pružaju na lokalnom nivou. Iz takve energije ništa nije nesavladivo, a na tom putu upornost, veštine, znanje i potencijal da se stalno ide korak ispred konkurencije omogućavaju neverovatnu slobodu u izražavanju sopstvenog potencijala. Ako se neka žena prepozna u svemu tome, onda je za nju preduzetništvo pravi izbor.

(EUpravo zato)