U zajednici Arevik u Širak Marzu, svi znaju za eko jagode brenda "Arevabyur". Njih uzgaja Žana Avetisjan, koja mnogo posla u plasteniku uspešno kombinuje sa kućnim poslovima i brigom o dvoje dece.
Želja da se ozbiljno bavi uzgojem jagoda pojavila se kada je Žanin muž, Grigor Avetisjan, saznao za program koji sprovodi NVO "Green Lane" za podršku poljoprivredi u Jermeniji, koji je ženama pružao mogućnost da se bave stručnijim uzgojem useva dajući im besplatne savete.
"Iako sam imala mnogo obaveza oko kuće i male dece, rado sam pristala da se pridružim programu, i ne žalim. Učestvujući na kursevima i sastancima na kojima su se razmenjivala iskustva, naučila sam ne samo da uzgajam stručno, već sam stekla i znanje o planiranju prodaje i marketingu," kaže Žana.
U okviru zahteva projekat "Green Agriculture Initiative" (EU-GAIA) koji kofinansiraju Evropska unija i Austrijska razvojna saradnja, par je predstavio poslovni plan za uzgoj jagoda. Kupili su jedan veći plac za budući plastenik, a zatim očistili zemljište od smeća i kamenja. Uz podršku EU-GAIA projekta na tom zemljištu su instalirali plastenik i rashladni sistem. Zatim su učestvovali i u programu NVO "Green Lane", pa su dobili i frižidere.
"Kada smo muž i ja čistili novokupljenu zemlju od kamenja i grmlja, komšije koje su prolazili gledale su nas sa nekom vrstom žaljenja, govoreći da ništa neće izaći iz te zemlje i da su naši napori uzaludni. Međutim, nismo očajavali i nastavili smo da radimo. Sada, kada gledamo šta smo stvorili iz ničega, budem preponosna. Sada su i komšije zainteresovane za uzgoj ovog ili onog useva, a ja rado delim svoje znanje," kaže Žana.
Žana je odlučila da područje pored plastenika, gde uzgaja povrće za svakodnevnu upotrebu, pretvori u plastenik za jagode.
Takođe, za razvoj ekoturizma, Žana i njen muž su odlučili da izgrade kuću za goste, zaseban prostor od 100 kvadratnih metara. Prema njenim rečima, u poslednje vreme turisti su sve zainteresovaniji za seoski život, kuhinju i znamenitosti.
EU može da pomogne i u Srbiji
Žanina priča o upornosti može da vam bude i inspiracija, podsetnik na potencijale koje možda već imate, ili podstrek i ohrabrenje da razvijete spotvenu ideju. Takođe, može i da vas pokrene da proširite već postojeći posao jer Evroska unija i u Srbiji ima aktivne projekte preko kojih, baš kao Žana, možete da obezbedite - obično veoma skupu - opremu koja će vam unaprediti i olakšati posao.
Jedan od njih je Program Evropske unije za lokalni razvoj - EU PRO Plus. Evropska unija je za ovaj tri i po godišnji program koji je počeo u januaru 2021. opredelila sredstva u ukupnom iznosu od 40 miliona evra i to inicijalno 30 miliona za ugovorene razvojne aktivnosti i dodatnih deset miliona usmerenih na podršku lokalnim samoupravama, malim privrednicima i zdravstvenom sistemu
Drugi je IPARD, sastavni deo IPA, instrumenta pretpristupne pomoći. U Srbiji se od 2023. godine realizuje IPARD III 2021-2027 program sa EU podrškom od čak 288 miliona evra i trenutno funkcioniše u okviru sledećih mera: Mera 1 (M1) - Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava; Mera 3 (M3) - Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i Mera 7 (M7) - Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja (podrška razvoju ruralnog turizma).
Dosadašnji korisnici čije uspešne priče možete čitati na sajtu EUpravo zato veoma su zadovoljni, ali ističu kako je bilo potrebno mnogo papirologije, ali za one koji nisu vešti u prikupljanju, postoje agencije koje nude pomoć. Takođe, sve što vas zanima u vezi sa ovim ili bilo kojim drugim konkursima i fondovima Evropske unije u Srbiji možete saznati na sajtu EU mogućnosti.
