Na prvi pogled, ovo mirno ostrvo ne otkriva svoju bogatu istoriju, ipak ukoliko ispitate njegove pejzaže otkrićete slojeve priča koje ga čine jednim od najupečatljivijih mesta u Grčkoj.
Upravo ovde, 1820. godine, u zemlji je otkrivena skulptura koja će postati simbol antičke lepote, Miloska Venera. Vekovima je bila skrivena u miloskom tlu, ipak, danas ukrašava prostorije Luvra.
Njeno poreklo vezuje se za arheološko nalazište Klima, čiji ostaci i danas gledaju na more. Među tim fragmentima prošlosti, lako je zamisliti vreme kada je Milos bio važna trgovačka tačka i jedno od središta umetnosti u Egeju.
Ali Milos nije samo priča o prošlim vremenima i izgubljenim arheološkim predmetima. Ostrvo je vulkanskog porekla, a upravo ta geološka prošlost oblikovala je njegove obale.
Najpoznatija među njima je plaža Sarakiniko, pejzaž sačinjen od glatkih, belih stena koje talasi i danas oblikuju u forme nalik talasima, asocirajući na mesečevu površinu. Sunčeva svetlost ovde pleše zajedno sa morem, koje prodire duboko u kamene šupljine i podstiče stvaranje prirodnih bazena.
Na jugu ostrva uzdižu se šarene litice uvale Kleftiko, nekadašnjeg utočišta gusara. Danas su to monumentalne stene koje izranjaju iz mora, izbušene prirodnim lukovima i pećinama kroz koje prolaze čamci. U tim senovitim prolazima voda ima tamnoplavu boju, dok se iznad nje bele stene uzdižu poput skulptura antičkih vajara.
Glavni grad, Plaka, smešten je na brežuljku sa pogledom na zaliv. Njegove uske ulice, kuće okrečene u belo i dvorišta ispunjena bugenvilijama stvaraju tipičnu kikladsku sliku. Sa njegovog vrha dominira tvrđava Kastro, podignuta u 13. veku, s koje se pruža pogled na čitav zaliv i okolna ostrva.
U sumrak, kada se sunce polako spušta u Egejsko more, Plaka postaje jedno od najlepših mesta za posmatranje zalaska na Kikladima. Nebo prelazi iz zlatne u ružičastu, a zatim u duboku ljubičastu nijansu, dok se svetla u selima ispod polako pale, poput zvezda rasutih po obali.
U večernjim satima, zaposleni u tavernama Plake iznose stolove na trgove, dok se miris pečene ribe i maslinovog ulja širi ulicama, a razgovori se mešaju sa muzikom. Iako je danas omiljena stanica putnika, Plaka je zadržala autentičnost.
Kuhinja Milosa oslanja se na more, ali i na jednostavne, generacijama čuvane recepte kikladskih domaćinstava. Sveža riba i hobotnica su deo svakodnevice, često pripremane uz malo maslinovog ulja, limuna i morske soli, kako bi sačuvale ukus Egeja.
U malim kuhinjama na ostrvu, pored morskog često se može osetiti i miris tek pečenog testa sa začinskim biljem i povrćem iz ostrvskih vrtova. Među lokalnim specijalitetima izdvaja se pita pitarakia, punjena mekim sirom i nanom, savršena uz čašu suvog belog vina sa kikladskih vinograda.
Milos je ostrvo kontrasta, surovog kamena i mirnog mora, antičke umetnosti i jednostavnog ribarskog života.
(EUpravo zato)
