Delegacija evroposlanika razgovaraće danas u Beogradu sa različitim društvenim akterima o aktivnostima u procesu pristupanja Evropskoj uniji, fokusirajući se na oblasti i teme istaknute u dve prošlogodišnje rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji.
Kako je ranije saopštio EP, devet članova delegacije njegovog Odbora za spoljne poslove (AFET) razgovaraće danas u Beogradu sa predstavnicima Vlade Srbije i parlamentarnih stranaka o dodatnim reformama potrebnim za unapređenje procesa pristupanja Srbije EU.
Predstavnici Spoljopolitičkog odbora EP započeli su sastanak sa predstavnicima dela parlementarne opozicije, nakon prethodno održanog sastanka sa predsednicom Odbora za evropske integracije i potpredsednica Skupštine Srbije, Elvirom Kovač.
U Narodnoj skupštini potom je održan i sastanak sa predstavnicima poslaničkih grupa koje čine opoziciju, na kom su evroposlanicima govorili o aktuelnim dešavanjima u zemlji, nakon usvajanja Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji.
U saopštenju se nadodi da su sagovornike izvestili o tekućoj sednici vanrednog zasedanja Narodne skupštine, na kojoj se razmatraju izmene i dopune zakona iz oblasti pravosuđa, ocenivši da se time "zadaje odlučujući udarac za uništenje srpskog pravosuđa".
Na sastanku sa delegacijom Odbora za spoljne poslove EP obratili su se i narodni poslanici Đorđe Stanković, Radomir Lazović, Borko Stefanović, Vladimir Đorđević, Stefan Janjić, Ahmedin Škrijelj, Aleksandar Jovanović, Željko Veselinović i Aleksandar Pavić.
Informišući sagovornike o situaciji u zemlji, naglasili su da su sve jači pritisci i pokušaji da se pravosuđe dodatno kontroliše, kao i da se nastavlja represija nad građanima, brutalnost nad studentima i odmazda prema zaposlenima u prosveti. Ukazali su i na lošu situaciju u medijima. Narodni poslanici koji pripadaju partijama koje zastupaju stavove evroskepticizma, istakli su u razgovoru i svoje razloge za to.
Sastanci sa predstavnicima civilnog društva
Članovi delegacije, koju predvodi portugalska evroposlanica Marta Temido, odvojeno će razgovarati i sa predstavnicima medija, organizacija civilnog društva, istraživačkih centara, akademske zajednice i studenata.
Na sastancima će, kako se navodi, pokrenuti pitanja istaknuta u Rezoluciji EP od 7. maja 2025. o izveštajima Evropske komisije o Srbiji za 2023. i 2024. godinu, i u Rezoluciji EP od 22. oktobra 2025. o polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji, godinu dana posle tragedije u Novom Sadu, smrti 16 osoba usled pada nadstrešnice.
U ranijoj Rezoluciji EP, od 7. maja, piše da Srbija, uprkos određenom napretku, i dalje mora da prevaziđe značajne prepreke na putu ka EU, pre svega da unapredi unutrašnji politički dijalog, da sprovede reforme u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, da postigne sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom* i da se potpuno uskladi sa spoljnom politikom Unije.
Evroposlanici su u tom dokumentu izrazili duboku zabrinutost zbog sistemskih problema na koje su ukazali studentski i drugi protesti u Srbiji, uključujući pitanja građanskih sloboda, podele vlasti, korupcije, zaštite životne sredine, institucionalne i finansijske transparentnosti, posebno u vezi sa infrastrukturnim projektima, i odgovornosti.
Sastav delegacije
U delegaciji AFET tri člana imaju konzervativna Evropska narodna partija (EPP), najveća grupa u EP, dva člana Socijalisti i demokrate, a po jednog Zeleni, liberalna grupa Obnovimo Evropu, desna grupa Evropski konzervativci i reformisti, i krajnje desna grupa Evropa suverenih nacija.
Članovi delegacije iz EPP su Rajnhold Lopatka (Reinhold) iz Austrije, Davor Ivo Štir (Stier) iz Hrvatske i Rasa Juknjavičenje (Juknevičiene) iz Litvanije. Socijaliste i demokrate predstavljaju šefica delegacije Marta Temido i izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula iz Hrvatske.
U ime Zelenih u delegaciji je Vladimir Prebilič iz Slovenije, grupu Obnovimo Evropu predstavlja Helmut Brandšteter (Brandstätter) iz Austrije, Evropske konzervativce i reformiste Šerban-Dimitrie Sturza (Serban-Dimitrie Sturdza) iz Rumunije, a Evropu suverenih nacija Petr Bistron (Bystron) iz Nemačke.
Mandat delegacije AFET proističe iz Rezolucije EP od 22. oktobra 2025, u kojoj piše da evroposlanici podržavaju slanje misije za utvrđivanje činjenica u Srbiju.
Tom Rezolucijom, u kojoj piše da treba šire ispitati u kojoj meri je korupcija dovela do snižavanja bezbednosnih standarda i doprinela novosadskoj tragediji, evroposlanici su podržali pravo studenata i građana Srbije na mirne proteste i najoštrije su osudili talas nasilja koje je sponzorisala država, zastrašivanja i neselektivnog hapšenja.
U Rezoluciji se, između ostalog, poziva Evropska komisija da pokrene inicijativu za uvođenje ciljanih pojedinačnih sankcija odgovornima za teško kršenje zakona i ljudskih prava, osuđuju se proizvoljna i politički motivisana upotreba predsedničkih pomilovanja osoba gonjenih zbog nasilja nad studentima, kao i uspostavljanje nelegalnog provladinog šatorskog kampa ispred predsedništva Srbije.
Vlasti Srbije se pozivaju da obezbede slobodu medija, a visoki zvaničnici da prestanu sa zapaljivom retorikom koja podstiče neprijateljstvo ili nasilje.
U tekstu se sa zabrinutošću primećuje da vlada po svemu sudeći pregovara sa vlasnicima kompanije Junajted medija kako bi oslabila nezavisne medije u njenom sastavu i upozorava da to predstavlja ozbiljan napad na već ugroženi medijski pluralizam u Srbiji.
(EUpravo zato.rs)
