- U istrazi 'Fajzergejt' Ursula fon der Lajen još nije lično saslušana, dok EPPO proverava pregovore o nabavci vakcina i razmenu poruka sa Albertom Burlom.
- Istražitelji ispituju moguće nepravilnosti, uključujući uništavanje SMS poruka, korupciju i sukob interesa, ali krivica nije utvrđena.
- Laura Koveši upozorava da moćni političari često otežavaju rad tužilaštva i da su nezavisnost i finansiranje EPPO ključni za dalji rad.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen još nije lično dala izjavu Evropskom javnom tužilaštvu (EPPO) u okviru istrage poznate kao "Fajzergejt", koja se odnosi na pregovore o nabavci vakcina protiv kovida 19. Tu informaciju objavio je Politico, pozivajući se na izvor upoznat sa slučajem.
Istraga se odnosi na pregovore između Fon der Lajen i generalnog direktora američke farmaceutske kompanije Fajzer Alberta Burle tokom pandemije. Evropsko javno tužilaštvo preuzelo je 2024. godine predmet koji su prvobitno vodili belgijski istražni organi.
Prema sudskim dokumentima do kojih je došao Politico, istražitelji ispituju moguće nepravilnosti koje obuhvataju sumnje na mešanje u obavljanje javnih funkcija, uništavanje SMS poruka, korupciju i sukob interesa. To su predmet istražnih provera, a ne pravosnažno utvrđene činjenice o krivici predsednice Evropske komisije.
Evropska komisija tvrdi da sarađuje sa tužilaštvom
Portparol Evropske komisije Tomas Renije izjavio je da je institucija u velikoj meri sarađivala sa evropskim tužiocima kako bi se utvrdile činjenice i razjasnile okolnosti slučaja.
Prema njegovim rečima, saradnja se odvijala uz punu podršku Fon der Lajen, koja je spremna da odgovori na otvorena pitanja u okviru svojih obaveza i raspoloživog vremena.
Međutim, izvor upoznat sa istragom naveo je da predsednica Komisije do sada nije lično saslušana. Za sada nema javno potvrđenih informacija koje bi ukazivale na to kada bi eventualno mogla da da izjavu istražiteljima.
Sporne poruke između Fon der Lajen i direktora Fajzera
Afera "Fajzergejt" izbila je u javnost zbog tekstualnih poruka koje su tokom pandemije razmenjivali Fon der Lajen i Burla, u vreme pregovora o velikoj nabavci vakcina za Evropsku uniju.
Dodatnu pažnju slučaju privukla je presuda Suda opšte nadležnosti EU iz maja 2025. godine. Sud je poništio odluku Evropske komisije kojom je novinarki Njujork tajmsa odbijen pristup traženim porukama.
Sud je ocenio da Komisija nije pružila dovoljno uverljivo objašnjenje zbog čega poruke nisu bile dostupne, niti je jasno navela kako je tragala za njima i da li su bile izbrisane. Presuda se odnosila na pristup dokumentima i transparentnost rada institucija, a ne na utvrđivanje krivične odgovornosti Fon der Lajen.
Slučaj je tako postao jedno od najznačajnijih pitanja u raspravi o transparentnosti odlučivanja u Evropskoj uniji, posebno kada je reč o ugovorima velike finansijske vrednosti i odnosima između javnih institucija i farmaceutske industrije.
Koveši upozorava na prepreke u istragama protiv moćnih pojedinaca
Laura Koveši, čiji se sedmogodišnji mandat na čelu Evropskog javnog tužilaštva završava 30. oktobra, izjavila je u razgovoru za Politico da se više puta susrela sa slučajevima u kojima evropski zvaničnici nisu želeli da se odazovu pozivima tužilaštva.
„Neki političari misle da su iznad zakona", poručila je Koveši, naglašavajući da bi svako ko je pozvan da da izjavu trebalo da se odazove.
Ona je upozorila i da tužilaštvo nailazi na posebne poteškoće kada istrage obuhvataju visokopozicionirane političare ili imućne pojedince povezane sa političkim krugovima. Ipak, nije želela da potvrdi da li su se njene primedbe odnosile i na Fon der Lajen.
Koveši je ukazala i na probleme sa finansiranjem, administrativnim procedurama i pokušajima da se ograniči rad institucije. Prema njenoj oceni, očuvanje nezavisnosti i kredibiliteta EPPO biće jedan od ključnih zadataka njenog naslednika, nemačkog tužioca Andreasa Ritera.
Grčka kao primer sukoba između tužilaštva i vlasti
Kao jedan od najozbiljnijih primera pritisaka na evropske tužioce, Koveši je izdvojila Grčku i istragu o mogućim zloupotrebama poljoprivrednih subvencija, koja je izazvala političke potrese i ostavke pojedinih članova vlade.
Tužilaštvo je ukazivalo na poteze koji su, prema njegovoj oceni, mogli da otežaju istrage protiv pojedinih poslanika. Grčki premijer Kirijakos Micotakis, s druge strane, kritikovao je postupanje tužilaštva i dovodio u pitanje način na koji se informacije o istrazi pojavljuju u javnosti.
Koveši je upozorila da politički sporovi ne bi smeli da onemoguće rad nezavisnih istražnih organa. Naglasila je da bi odlaganje ili obustavljanje istraga svaki put kada se približe izbori praktično paralisalo njihov rad.
Istraga ostaje otvorena
Slučaj "Fajzergejt" ostaje važan test za evropske institucije, kako u pogledu transparentnosti javnih nabavki tako i u pogledu jednakog postupanja pred zakonom.
Za sada, međutim, ključna pitanja o komunikaciji tokom pregovora o vakcinama i okolnostima čuvanja poruka ostaju predmet istrage i institucionalnih sporova. Odgovori evropskog tužilaštva i eventualna dalja saslušanja mogli bi da razjasne okolnosti slučaja.
Do tada je važno razlikovati političku odgovornost, pitanja transparentnosti i eventualnu krivičnu odgovornost, o kojoj se može govoriti tek na osnovu utvrđenih činjenica i odgovarajućih pravnih postupaka.
(EUpravo zato)
