- Saradnja sa Evropskim sudom za ljudska prava i sprovođenje njegovih presuda kao i jačanje nezavisnih institucija, pre svega Zaštitnika građana, neki su od ključnih poteza kojima bi moao da se izmeri napredak u Poglavlju 23, objašnjava Dimitrije Andrejić sa Pravnog fakulteta u Nišu.
Na našem putu ka Evropskoj uniji Poglavlje 23 koje se tiče vladavine prava je ključno.
Međutim, kako pokazuje alat EUmeter, ovo je još jedna oblast u kojoj nema napretka, a od tri navedena akta nijedan nije usvojen.
Nedavno je objavljen Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2026. godinu, a u odeljku o Poglavlju 23 se navodi da je naša zemlja "dostigla određeni nivo pripremljenosti, ali nije ostvarila nikakav napredak".
Evropska komisija je objavila godišnji Paket proširenja, a EUmeter je detaljno i transparentno prikazao napredak Srbije u periodu između dva Izveštaja EK.
U ovoj oblasti se govori o reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, osnovnim pravima, slobodi medija, reformi zatvorskog sistema i mnogim drugim izuzetno značajnim pitanjima.
Zbog svega toga se može reći da pristupanje Evropskoj uniji zavisi većinskim delom od napretka u Poglavlju 23, pa je neophodno da Srbija pokaže održive rezultate kako bi nastavila napredovanje i u ostalim oblastima.
Iako EU ima ograničen broj direktnih propisa koji regulišu ovu oblast, sve države članice moraju da poštuju visoke standarde koji proističu iz Evropske povelje o ljudskim pravima, međunarodnih konvencija i najbolje evropske prakse.
Izveštaj za 2026. ističe brojne problematične segmente, a posebno je istaknuto da su se "neprimereni politički pritisci na pravosuđe i tužilaštvo značajno povećali, uz malo ili nimalo reakcija nadležnih institucija".
Preporučuje se, između ostalog, da bi Srbija trebalo da sprovede dve preostale preporuke Venecijanske komisije koje se odnose na izmene zakona o uređenju pravosuđa i tužilaštva, kao i da imenuje sudije i tužioce u skladu sa zakonskim okvirom; smanji političko mešanje u pravosuđe i rad tužilaštava i obezbedi da Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva; poboljša efikasnost pravosudnog sistema; ostvari bolje rezultate u istragama, krivičnom gonjenju i pravosnažnim osuđujućim presudama u slučajevima korupcije na visokom nivou. Poseban deo se odnosi i na oblast slobode izražavanja i slobode medija, a ističe se i da je potrebno izmeniti pravni okvir koji se odnosi na slobodu okupljanja i efikasno sprovesti akcione planove u oblasti osnovnih prava, pogotovo kada je reč o borbi protiv diskriminacije i slično.
O tome zašto nije bilo napretka u otvaranju Poglavlja 23, kako smanjiti uticaj političkih partija i aktera na pravosuđe i procesuiranju ratnih zločinaca, razgovarali smo sa Dimitrijem Andrejićem sa Pravnog fakulteta u Nišu.
"Nije bilo političke volje"
Prema njegovim rečima, kada govorimo o vladavini prava Evropska komisija godinama upozorava na isti skup problema, a svi se u osnovi svode na nedovoljnu strukturnu i suštinsku nezavisnost pravosuđa i tužilaštva od izvršne i zakonodavne vlasti. Iza svega se, kako kaže, krije manjak političke volje.
"Ustavne promene iz 2022. godine formalno su smanjile uticaj Narodne skupštine na izbor sudija i tužilaca, ali se nova rešenja ne primenjuju dosledno, dok je usvajanje seta pravosudnih zakona u januaru 2026. godine delimično urušilo napredak koji je prethodno ostvaren. Posledice ovog seta pravosudnih zakona, vlasti su delimično otklonile u junu, postupajući po mišljenju Venecijanske komisije. Komisija dalje ukazuje na neopravdane pritiske na pravosuđe, na odsustvo uverljivih rezultata u predmetima visoke korupcije i organizovanog kriminala, kao i na procesuiranje ratnih zločina, koje opterećuje zaostatak od više od 1.800 predmeta i činjenica da Javno tužilaštvo za ratne zločine i dalje nema glavnog tužioca. Takođe, treba pomenuti i nedostatak strateškog okvira za reformu pravosuđa, budući da nedostaju i Akcioni plan za poglavlje 23 i Strategija za razvoj pravosuđa.
Razloge zbog kojih je poglavlje toliko dugo u ćorsokaku treba tražiti pre svega u izostanku političke volje. Poglavlje 23 ne može se zatvoriti izmenama i dopunama zakonskih tekstova i tehničkim usklađivanjem propisa, jer njegov ishod zavisi od iskrene spremnosti državnih vlasti da prihvati ograničenja sopstvene moći. Dokle god imamo situaciju da u vladajućoj strukturi egzistira interes da se pravosuđe i tužilaštvo drže u zavisnom položaju, reforme ostaju na nivou normativnog usklađivanja, bez promene prakse koja je jedina merodavna za ocenu napretka. Otklanjanje nedostataka, na koje Evropska komisija ukazuje u godišnjem izveštaju, biće pokazatelj postojanja političke volje nove Vlade, da ide u smeru evropskih integracija, ali odgovor na pitanje da li postoji suštinskog napretka u ovom poglavlju, pokazaće praksa", objasnio je Andrejić za EUpravo zato.
S obzirom na to da se 25. oktobra na parlamentarnim izborima smenila vlast, tek će se videti šta će Studentska lista moći da učini u ovoj oblasti. Andrejić ističe da je vraćanje poverenja u sam reformski proces od izuzetne važnosti.
"Na prvom mestu, nova vlada mora preduzeti korake ka strateškom planiranju reforme pravosuđa. To podrazumeva, pre svega, otvaranje inkluzivne i transparentne procedure za izmene pravosudnog zakonodavstva. Jednako je važno da se bez daljeg odlaganja završi postupak izbora glavnog tužioca za ratne zločine, kao i da se popune upražnjene funkcije u pravosudnim i tužilačkim savetima, uz poštovanje zakonom propisanih kriterijuma", dodao je.
Na pitanje kako bismo mogli da osetimo da postoji napredovanje u Poglavlju 23 i da se radi na gorućim pitanjima, Andrejić odgovara da bi centralnim merilom napretka smatrao dokazivu nezavisnost pravosuđa u praksi, odnosno takozvani 'track record', koji se ne iscrpljuje donošenjem akata.
"Pokazatelji bi bili, između ostalog, sprovedene preporuke Venecijanske komisije, imenovanja zasnovana na zaslugama, kao i pravosnažno okončani postupci u predmetima visoke korupcije u kojima su optuženi nosioci javnih funkcija. Tek takvi rezultati bi mogli da opravdaju ocenu da se država vratila na put suštinskih reformi", naveo je.
"Neophodno je izgraditi pravnu kulturu"
Jedna od glavnih zamerki Evropske komisije se odnosi na nedovoljnu samostalnost tužilaštva, a smanjenje političkog uticaja na pravosuđe podrazumeva da mora istovremeno delovati na normativnom, institucionalnom, ali i kulturnom nivou, kako smatra naš sagovornik.
"Na normativnom planu neophodno je dosledno sprovesti ustavna rešenja iz 2022. godine i izbeći naknadne izmene zakona kojima se njihov smisao relativizuje. Na institucionalnom planu potrebni su Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva koji u praksi funkcionišu autonomno, postupci izbora i napredovanja zasnovani na objektivnim, unapred poznatim i javno proverljivim kriterijumima, delotvorna disciplinska odgovornost, kao i budžetska samostalnost pravosuđa. Podjednako je važan i politički odnos prema sudovima i tužilaštvima. Javno komentarisanje postupaka u toku, pritisci na pojedine sudije i tužioce i personalizacija pravosudnih odluka urušavaju poverenje čak i kada je formalni okvir zadovoljavajući. Zato je za trajnu promenu potrebna i izgradnja pravne kulture u kojoj se nezavisnost pravosuđa shvata kao garancija zaštite građana, a ne kao prepreka vršenju vlasti, uz aktivnu ulogu stručne javnosti, advokature i medija", napomenuo je.
Javno komentarisanje postupaka u toku, pritisci na pojedine sudije i tužioce i personalizacija pravosudnih odluka urušavaju poverenje čak i kada je formalni okvir zadovoljavajući. Zato je za trajnu promenu potrebna i izgradnja pravne kulture u kojoj se nezavisnost pravosuđa shvata kao garancija zaštite građana, a ne kao prepreka vršenju vlasti, uz aktivnu ulogu stručne javnosti, advokature i medija
Izveštaj takođe podseća da "Srbija tek treba da pokaže istinsku posvećenost istrazi i procesuiranju ratnih zločina, između ostalog i imenovanjem glavnog tužioca za ratne zločine". Andrejić objašnjava zašto Komisija ocenjuje da istinska posvećenost istrazi i procesuiranju ratnih zločina tek treba da bude pokazana.
"Izostanak glavnog tužioca za ratne zločine jedan je od najvidljivijih pokazatelja stanja u ovoj oblasti. Javno tužilaštvo za ratne zločine godinama nema glavnog tužioca, postupci se vode sporo, zaostatak premašuje 1.800 predmeta, a Srbija i dalje izbegava krivično gonjenje visokorangiranih osumnjičenih. Negativne reakcije evropskih zvaničnika na, primera radi, sahranu Ratka Mladića ne bi trebalo da iznenade. EU je od početka devedesetih duboko involvirana u dešavanja na prostoru bivše SFRJ, te je saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju bila dugo jedan od uslova u njenim odnosima sa državama regiona. Zbog tog iskustva, evropski zvaničnici su posebno osetljivi na sve što se odnosi na ratove devedesetih, pa se i ponašanje državnih funkcionera povodom ovakvih događaja tumači u tom okviru, čak i kada je reč o privatnim posetama, bez državnih počasti", rekao je naš sagovornik.
Osim uobičajenih napomena da bi trebalo više raditi na unapređivanju prava LGBTIQ+ osoba i osoba koje pripadaju rasnim ili etničkim manjinama, zatim rodnoj ravnopravnosti, nasilju nad ženama i decom, pravima osoba sa invaliditetom i slično, posebna pažnja se pridaje i žrtvama policijskog zlostavljanja.
"Pouzdane statističke podatke o učestalosti policijskog zlostavljanja u Srbiji nije moguće dati, jer se veliki broj slučajeva ne prijavljuje, a oni koji se prijave retko dobiju sudski epilog. Ipak, nalazi relevantnih međunarodnih tela ukazuju na to da je problem postojan. Evropski komitet za sprečavanje torture (CPT) u više navrata je zabeležio verodostojne navode o zlostavljanju lica lišenih slobode, uključujući udarce i upotrebu službene palice, a tokom posete 2023. godine više od 40 odsto intervjuisanih pritvorenika iznelo je takve navode. Komitet je kritikovao i sporost i nedovoljnu temeljnost istraga koje sprovode tužilaštva i unutrašnja kontrola policije. Odluke Evropskog suda za ljudska prava u predmetima protiv Republike Srbije, u kontekstu primene torture prema licima koja su lišena slobode, jasno ukazuju na sistemski problem sa kojim se državne vlasti, ali i društvo, suočava. Jedan od ozbiljnijih problema jeste i nepoštovanje pozitivne proceduralne obaveze iz člana 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima, odnosno, sistemski izostanak delotvorne istrage u slučajevima koji se tiču torture. Da bi svako mogao da ostvari svoja prava pri hapšenju ili pritvaranju, neophodno je obezbediti delotvoran pristup braniocu od samog početka lišenja slobode, pravo na lekarski pregled i evidentiranje povreda, kao i audio-vizuelno snimanje policijskih saslušanja, što i CPT preporučuje", istakao je Andrejić.
(EUpravo zato)
