Međunarodni dan ljudskih prava podseća nas da ona nisu samo zakonska kategorija, već temelj dostojanstvenog života, ravnopravnosti i demokratskog društva, okrenutog razvoju i dobrobiti svakog pojedinca. Društvo u kojem rastu podele, a slabi javni dijalog, nalazi se pred ozbiljnim izazovima i upravo zato ljudska prava ne smeju postati kolateralna šteta globalnih kriza i političkih tenzija, poručio je poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević. "Nema opravdanja za njihovo ograničavanje, naročito kada je reč o grupama u većem riziku od diskriminacije", dodao je on.
U takve grupe spadaju žene, pripadnici nacionalnih manjina, naročito romske, osobe sa invaliditetom i pripadnici LGBTI+ zajednice čiji položaj zahteva jasnu političku volju, konkretne mere i blagovremene institucionalne odgovore.
Kada je reč o osobama sa invaliditetom, to je konkretna podrška za samostalan i dostojanstven život, puna arhitektonska i informaciona pristupačnost i participacija. Žene moraju biti zaštićene od svih oblika diskriminacije, posebno na tržištu rada, kao i od rodno zasnovanog i drugih oblika nasilja.
Potrebno je bolje regulisati prava roditelja dece sa invaliditetom i jačati kapacitete lokalnih samouprava u pružanju usluga podrške.
Tu su i prava LGBTI+ osoba koja se za druge građane podrazumevaju, poput izdržavanja, sticanja i deobe zajedničke imovine i nasleđivanja, prava iz zdravstvene zaštite.
"Očigledno je da pojedina zakonska rešenja ne trpe odlaganje. Zakon o rodnoj ravnopravnosti je pred Ustavnim sudom, Zakon o istopolnim zajednicama nije donet, a sa nadležnim institucijama već se razgovara o Zakonu o roditelju-negovatelju. To su pitanja koja se neposredno tiču ravnopravnosti, dostojanstva i pravičnosti", rekao je poverenik.
Antonijević je istakao da zaštita ljudskih prava zahteva blisku saradnju sa institucijama, pre svega sa Narodnom skupštinom, kroz praćenje zakona i nadzorne mehanizme, potom sa Ustavnim sudom, čije odluke daju konačni ton zaštiti ustavnih vrednosti, sa lokalnim samoupravama, gde građani najneposrednije ostvaruju svoja prava, kao i sa organima državne uprave i nezavisnim telima.
"Naravno tu je i civilno društvo kao naš partner, bliži građanima, naročito u manjim sredinama, brži u prepoznavanju problema i jasniji u ukazivanju na moguća rešenja".
On je dodao da je rad institucije "često opterećen ograničenim resursima, kadrovskim i finansijskim", ali da podrška Evropske unije, međunarodnih organizacija i bilateralnih partnera koji dele vrednosti ljudskih prava "predstavlja značajan oslonac za jačanje kapaciteta i doslednu podršku građanima".
Tolerancija podrazumeva prihvatanje i onoga što ne razumemo i sa čim nismo saglasni. Nadam se da ćemo kao zajednica prepoznati značaj borbe protiv diskriminacije i potrebu da se okončaju podele, napadi na neistomišljenike, predstavnike medija i branitelje ljudskih prava, istakao je Antonijević.
Na kraju, poručio je da su "jake i nezavisne institucije ključne za zaštitu ljudskih prava" i da je, kao novoizabrani poverenik za zaštitu ravnopravnosti, "vrata institucije otvorio svima koji žele da doprinesu unapređenju ravnopravnosti, kao i svakom građaninu koji smatra da je izložen diskriminaciji".
(EUpravo zato)
