Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen održala je godišnji govor o stanju Unije (SOTEU) u Evropskom parlamentu u Strazburu, a među globalno važnim temama našlo se i pitanje proširenja EU, gde je pomenula Zapadni Balkan, javio je reporter EUpravo zato sa lica mesta.
SOTEU govor predstavlja ključni trenutak za demokratiju EU u kom se predsednica Evropske komisije osvrće na ono što je EU postigla, ali i najavljuje konkretne inicijative koje imaju za cilj jačanje konkurentnosti, otpornosti i globalnog uticaja Evrope.
Poziv na ujedinjenje - zaključak debate
Nakon više od dva sata debate poslanika Evropskog parlamenta, Ursula fon der Lajen ponovo je preuzela reč i, za kraj, pozvala na političko jedinstvo i jaču saradnju između Komisije i Parlamenta, što će joj biti od velike važnosti za napredovanje glavnih političkih inicijativa njenog drugog mandata.
Fon der Lajen je rekla da je proevropska većina, sastavljena od Evropske narodne partije (EPP), Socijalista i demokrata, liberala iz Renew Europe i Zelenih, jedina većina koja može isporučiti rezultate za Evropljane u vreme brojnih izazova koji dolaze u različitim oblicima i iz različitih pravaca.
"Uvek ću biti spremna da prevazilazim razlike i pronalazim zajednički jezik. Demokratija je snažna ne samo kada vodimo debate, već kada odlučuje i kada postiže rezultate. Vi ćete me držati odgovornom, i to je dobro, jer to takođe pokazuje da Evropa nije neka apstraktna tvorevina. Evropa ste vi. Evropa smo mi," rekla je poslanicima završavajući tako ovogodišnje obraćanje.
Počela debata poslanika na SOTEU govor
Nakon obraćanja, usledila je debata poslanika, odnosno reakcije na govor Ursule fon der Lajen.
Zelenih, Bas Eickhout, poslanik "Zelenih", pohvalio je predsednicu Komisije i pozdravio nove predloge protiv Izraela zbog rata u Gazi - od predloženih sankcija ekstremističkim izraelskim ministrima i naseljenicima do predloga delimičnog obustavljanja Sporazuma o pridruživanju EU-Izrael. Ipak, Zeleni su želeli da čuju koji su naredni koraci i šta će dalje uslediti.
Pohvale su se čule i od danske ministarke za evropska pitanja Marije Bjere, koja je rekla da su tačke koje je fon der Lajen iznela u govoru "potpuno u skladu s prioritetima danskog predsedavanja".
Ipak, čule su se i kritike na račun Ursule fon der Lajen i zbog sporazuma sa SAD.
Iratks Garsija Pérez osudila je okvirni sporazum EU-SAD kao nepošten i neprihvatljiv, jer je Komisija preuzela obavezu kupovine energije i investicija bez ikakve nadležnosti.
Garsija je rekla da poljoprivrednici ne smeju biti gubitnici sporazuma sa Trampom.
"Izmenićemo sporazum, zahtevaćemo da američki proizvođači poštuju standarde EU. Ako Tramp nastavi ovu trgovinsku rat, moramo aktivirati instrument protiv prinude", dodala je.
Levi blok ne menja stav nakon govora fon der Lajen, rekla je kopredsednica Manon Aubri za Euractiv. Nove socijalne programe niti strože mere prema Izraelu nisu dovoljne da Levi blok promeni mišljenje.
"Danas sam još sigurnija da joj je potrebna inicijativa za nepovjerenje. Na kraju krajeva, nismo dobili ništa konkretno", rekla je ona.
Što se Gaze tiče, Aubri je kritikovala poziv fon der Lajen na delimičnu suspenziju trgovinskog sporazuma EU-Izrael.
"Prošlo je sedamsto dana genocida, a ona sada tek predlaže delimičnu suspenziju. Ali ne mogu se primeniti delimične mere protiv genocida. Potrebne su pune mere", dodala je.
Zapadni Balkan među temama
Među "gorućim temama" o kojima je u obraćanju govorila, predsednica EK pomenula je i region.
"Samo jedinstvena, i ponovo ujedinjena, Evropa može biti nezavisna Evropa. Veća i jača Unija predstavlja garanciju bezbednosti za sve nas. I zato što je za Ukrajinu, za Moldaviju, za Zapadni Balkan, njihova budućnost u našoj Uniji. Hajde da sledeće ujedinjenje Evrope učinimo stvarnošću", rekla je Ursula fon der Lajen.
Ona je pred Evropskim parlamentom pozvala da se ostvari sledeće ponovno ujedinjenje Evrope.
"Kada govorimo o nezavisnosti, govorimo o izboru naše sudbine. To je ono za šta se Ukrajina bori. I to je ono što svi Evropljani zaslužuju. Jer Evropa je ideja - ideja slobode i međusobne snage. To je bila ideja koja je pokretala generaciju posle 1989. godine kada su se Istok i Zapad ujedinili. I sada je moćna kao što je bila tada. Zato približavamo buduće države članice našoj Uniji. Moramo da održimo tempo ovog procesa zasnovanog na zaslugama", dodala je.
Obraćanje Ursule fon der Lajen
"Borimo se za slobodnu i nezavisnu Evropu", ovim rečima je svoje obraćanje započeka Ursula fon der Lajen, prelazeći potom na temu bezbednosti u Evropi, kao najvećem izazovu u ovom trenutku.
U svom uvodnom izlaganju, Fon der Lajen je izjavila da je stari svet geopolitike završen i da se nova Evropa mora pojaviti.
Pominjući invaziju Rusije na Ukrajinu, rekla je da će EU morati da postane čvršća da bi ispunila očekivanja običnih ljudi.
"Oni mogu da osete kako se tlo pomera pod njima. Mogu da osete kako stvari postaju sve teže... Jednostavno ne možemo da čekamo da ova oluja prođe. Ovo leto nam je pokazalo da jednostavno nema vremena za nostalgiju. Bojne linije za novi svetski poredak se povlače upravo sada", rekla je.
I Zapadni Balkan našao se među temama, koji je fon der Lajen pomenula kad je rekla da će EU predložiti delimičnu suspenziju sporazuma o pridruživanju u meri koja se odnosi na trgovinske mere, što je izazvalo i aplauz i negodovanje.
Ona je takođe najavila da EU radi na "19. paketu sankcija Rusiji, u koordinaciji sa partnerima".
"Očekuje se da će ovaj 19. paket biti gotov do kraja nedelje. Pravi pregovori između vlada EU počeće tek nakon toga. Posebno se fokusiramo na brže ukidanje ruskih fosilnih goriva, senkovitu flotu i treće zemlje," rekla je ona.
Kada je reč o sankcijama, predložila je i paket mera za Izrael "kako bi se pronašao put napred".
Kako je rekla, taj paket bi obuhvatio obustavu plaćanja osim za organizacije civilnog društva, sankcije za ekstremističke ministre i "nasilne" doseljenike, delimičnu suspenziju sporazuma o pridruživanju u pitanjima koja se odnose na trgovinu i uspostavljanje donatorske grupe za Palestinu radi obnove Gaze
"Svesna sam da će biti teško pronaći većinu," priznala je fon der Lajen.
Mecola: Šta građani očekuju od EU?
U uvodnom obraćanju novinarima, predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola rekla je da građani očekuju od EU sigurnost, bolji život, uslove za rad... i da su to ujedno i teme na koje će se fokusirati danas tokom debate u Evropskom parlamentu.
"Želimo da znamo kako će Evropska unija olakšati život našim preduzećima smanjenjem birokratije i pojednostavljivanjem pravila kako bismo osigurali da tamo gde postoje pokušaji potkopavanja naših vrednosti, budemo ujedinjeni u zaštiti demokratije. Naši građani žele da se pobrinemo da možemo da poboljšamo sopstvenu bezbednost povećanjem izdataka za odbranu i osiguravanjem da smo bolje pripremljeni", poručila je Mecola.
Nakon toga, ona je sa predsecnicom EK, Ursulom fon der Lajen, stigla u salu Evropskog parlamenta, gde uskoro počinje plenarna sednica, javlja naš reporter.
Tačna satnica obraćanja
Iako se vremenski rokovi mogu promeniti, prema utvrđenom rasporedu u 8.45 počelo je obraćanje odnosno uvodna reč Roberte Mecole, koja će u 9 časova otvoriti plenarnu sednicu.
Kako javlja reporter EUpravo zato iz Strazbura, evroposlanici su već na svojim mestima i sve je spremno za početak, a obraćanje Ursule fon der Lajen najavljeno je za 9:02 časa.
Od 10.30 počinje debata lidera političkih grupa Parlamenta koji će naizmenično odgovarati na govor predsednice EK.
Debata među poslanicima Evropskog parlamenta traje do 12:20.
Koje teme će se naći na agendi?
Stručnjaci već unapred najavljuju da "ovoga puta neće biti lako" održati ovaj govor, uzimajući u obzir dešavanja poslednjih meseci. Upravo ti događaji će se naći među temama na agendi, od sporazuma EU-SAD o tarifama, preko rata u Gazi do glasanja o nepoverenju predsednici EK.
Najveću pažnju izazvao je trgovinski sporazum sa SAD, finalizovan tokom susreta fon der Lajen i Donalda Trampa u Škotskoj. Većina proizvoda iz EU za američko tržište oporezuje se sa 15 posto, dok su američki proizvodi za EU uglavnom oslobođeni carina. Određeni proizvodi, uključujući avione, sirovine i opremu za čipove, obuhvaćeni su režimom "nula za nulu".
Iako je deo javnosti sporazum ocenio kao loš po EU, Ursula fon der Lajen ga je branila rečima "možda nije savršen, ali je sprečio trgovinski rat".
Nezadovoljstvo radom fon der Lajen vidljivo je širom Parlamenta, čak i unutar njene političke porodice, Evropske narodne partije (EPP). EPP je, često u savezu sa desničarskim strankama, blokirala zakone iz Zelenog dogovora, što je izazvalo kritike socijalista, liberala i zelenih.
Fon der Lajen je jasno odbacila saradnju sa ekstremnom desnicom, ali EPP je nastavila da pojednostavljuje regulative, što je narušilo centrističku, proevropsku koaliciju koja je trebalo da podrži njen drugi mandat. Broj glasova za novi sastav Komisije pao je sa 401 na 370, a pukotine u koaliciji se produbljuju.
Odbijanje EU da sankcioniše Izrael zbog rata u Gazi razbesnelo je levicu, dok je predlog za smanjenje emisija gasova staklene bašte za 90 posto do 2040. naišao na otpor konzervativaca.
Šta je SOTEU?
Govor o stanju Unije (SOTEU) predstavlja godišnji govor predsednice Evropske komisije pred Evropskim parlamentom, u kojem iznosi prioritete EU za narednu godinu. To je ključni trenutak za demokratiju EU i prilika da se osvrne na prethodnu godinu, predstave prioriteti Unije i najave nove inicijative.
Poseban značaj ima debata koja sledi u Parlamentu, jer osigurava političku odgovornost i omogućava poslanicima da postavljaju pitanja i diskutuju o predlozima Komisije, jačajući tako demokratske procese u Uniji.
Zbog toga je jasno zbog čega cela Evropa s pažnjom iščekuje ovo obraćanje.
Za građane i medije, SOTEU je signal u kom pravcu EU ide i kako planira da odgovori na najveće izazove današnjice, od energetske i ekonomske otpornosti, preko inovacija u veštačkoj inteligenciji, do humanitarnih i sigurnosnih inicijativa. Kroz ovaj govor, EU pokazuje svoju sposobnost da deluje ujedinjeno i strateški, jačajući svoju poziciju na globalnoj sceni i potvrđujući svoje vrednosti i ambicije.