Predsedavanje Savetom Evropske unije rotira se između 27 država članica svakih šest meseci. Država koja predsedava ima zadatak da usmerava rad saveta i predstavlja sve države članice u pregovorima sa drugim institucijama EU.
Mađarska je predvodila savet od 1. jula do kraja godine, a prvog dana nove godine naslediće je Poljska.
Mandat Mađarske startovao je kontroverznim početkom, pošto je predsedništvo pokrenuto kampanjom pod nazivom "Učinimo Evropu ponovo velikom", malom varijacijom zloglasnog slogana bivšeg i budućeg predsednika SAD Donalda Trampa "Učinimo Ameriku ponovo velikom" ili MAGA (Make America Great Again).
Ali tu se nije završilo,Ali, Mađarska nije tu stala. Mađarski premijer Viktor Orban je nastavio sa veoma kritikovanom posetom Moskvi, gde se susreo sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, u onome što je nazivao "mirovnom misijom".
Putin je bio isključen iz Evrope nakon invazije na Ukrajinu u februaru 2022, a mađarski premijer je bio prvi lider EU koji se sastao sa Putinom od ruske invazije na Ukrajinu.
Orban i Putin su se prvi put sastali u Moskvi početkom jula 2022. godine, a zatim ponovo, dve godine kasnije, ovog puta, dok je Mađarska predsedavala EU.
Posete su izazvale široke kritike, pošto je Evropski parlament u rezoluciji oštro osudio sastanak. Evropski parlament je ovu posetu označio kao "očigledno kršenje sporazuma EU i zajedničke spoljne politike" i pozvao na reperkusije protiv mađarskog lidera.
Orban je takođe bio na udaru kritika zbog susreta sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Pekingu, još jednom, tokom rotirajućeg predsedavanja njegove zemlje blokom.
Mnoge zemlje u EU počele su da se distanciraju od Mađarske, bojkotujući sastanke EU koje organizuje Budimpešta, uključujući i Evropsku komisiju. Mnogi lideri su smatrali da Orbanova politika i stavovi ne predstavljaju ostatak bloka, niti unapređuju njegove interese ili zajedničke ciljeve.
Orbanove stalne kritike EU, kako u medijskim nastupima, tako i u govorima, nisu pomogle njegovom ionako prilično nepopularnom imidžu. Mađarski premijer je u intervjuima dao brojne kontroverzne primedbe, kritikujući blok i pojedine države članice.
U jednom intervjuu, on je kritikovao Evropsku uniju zbog njene podrške Ukrajini, tvrdeći da Kijev ne može da pobedi na bojnom polju i da obezbeđenje mira mora doći kroz ustupke i diplomatiju. On je dalje naveo da Budimpešta nastoji da obezbedi prekid neprijateljstava, dok je kritikovao lidere EU da "žele rat".
Kao odgovor, Orban je zauzeo sve borbeniji pristup bloku, kome se Mađarska pridružila 2004. godine, i okupio je evroskeptične stranke širom EU kako bi stvorio krajnje desničarsku političku snagu u zakonodavnom telu bloka.
Liderima EU se ne sviđa Orbanova politika za koju kažu da je Mađarsku približila autokratijama poput Rusije i Kine.
Oni se nadaju da će predstojeće poljsko predsedavanje Savetom EU, na čelu sa vladom premijera Donalda Tuska, vratiti jedinstvo u blok i ponovo podstaći proevropsko raspoloženje.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
