Nadležni poručuju da će poljsko predsedavanje Savetom EU biti usmereno na pitanja bezbednosti. Poljski premijer Donald Tusk nedavno je u sklopu primema za naredni period naglasio važnost saradnje sa Evropskim parlamentom i svim njegovim grupama, uzimajući u obzir zajedničke interese koji, kako je kazao, moraju biti prioritet u radu.
U trenutnoj geopolitičkoj situaciji, zbog oružanih sukoba, Tusk je naglasio da Evropa mora da sarađuje i da i dalje ima šansu da postane najsigurnije i najstabilnije mesto na svetu.
Ona je kazao da je mnogo posla koje treba završiti.
"Uveren sam da ćemo pronaći zajednički jezik gde bude potrebno", rekao je Tusk i dodao da će poljsko predsedavanje biti fokusirano na bezbednost u svim aspektima, uključujući politički, vojni, ekonomski, ekološki i ljudski.
"Bilo da su u pitanju razgovori o energiji, klimi, hrani, povećanju odbrambenih sposobnosti Evrope ili transatlantskoj saradnji, politika prema ratu između Rusije i Ukrajine - svuda ćemo morati da prevaziđemo tradicionalne podele i setimo se da bezbednost celog kontinenta zavisi od nas", naveo je on.
Sa nedavnom pobedom Donalda Trampa na izborima u Americi, novom Evropskom komisijom, ali i ratom u Ukrajini koji i dalje traje, bezbednost na svim mogućim nivoima biće glavni prioritet sledećeg rotirajućeg predsedavanja EU, poručila je i državna sekretarka Poljske Agnješka Bartol.
Osim odbrane i bezbednosti, kao je istakla, u vrhu prioriteta biće i energetika.
"Šta ljudi žele? Šta ljudi traže? Traže bezbednost, a to će biti najveći motiv predsedavanja, bezbednost u svim mogućim dimenzijama", rekla je Bartol na skupu u organizaciji Centra za evropsku politiku (EPC) u Briselu, prenosi Euronews.
Poljska tako namerava da nađe način kako da se smanje troškovi za preduzeća i građane, sa jasnim fokusom na obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja i energetske diversifikacije i nezavisnosti.
Što se tiče unutrašnje i spoljne bezbednosti, očekuje se da će Savet, kako dalje piše Euronews, ostvariti napredak u zaštiti evropskih granica, u sajber bezbednosti, u borbi protiv stranog mešanja i dezinformacija i u jačanju odbrambene industrije bloka.
U izveštaju nekadašnjeg premijera Italije i predsednika Evropske centralne banke, Marija Dragija o konkurentnosti Evrope, koji je objavljen pre nekoliko dana, procenjuje se da EU treba da mobiliše dodatnih 500 milijardi evra za odbranu u narednoj deceniji kako bi održala korak sa konkurentima - SAD i Kinom.
Evropska potrošnja na odbranu dostigla je rekordnih 279 milijardi evra u 2023. godini. Procene pokazuju da će biti potrebno više novca da se popune praznine u finansiranju i investiraju u nove projekte kao što je evropski štit za protivvazdušnu odbranu nakon godina nedovoljnog ulaganja.
"Mišljenje u EU je iz temelja promenjeno", rekla je Bartoli, te dodala da se sada govori o novom finansiranju odbrane, što je pre nekoliko godina bio tabu, i govorimo o inovativnim, finansijskim instrumentima, koji su takođe bili tabu.
Ona ipak nije pomenula nikakve konkretne instrumente finansiranja, jer razgovori o tome da li da se izdaju zajednički dug za potrebe odbrane, takozvane evroobveznice, ostaju osetljivo pitanje za zemlje članice poput Nemačke i Holandije.
Kako je napomenula, EU će morati da istraži nove načine finansiranja van zajedničkog budžeta, idealno bi bilo na osnovu predstojeće Bele knjige o odbrani, koja će biti predstavljena tokom prva tri meseca na funkciji Andrijusa Kubilijusa, komesara za odbranu i svemir.
Sredstva predviđena za odbranu u budžetu EU za 2021-27. iznose oko 10 milijardi evra, a sledeći dugoročni budžet EU, poznat kao Višegodišnji finansijski okvir (MFF), neće početi do 2028. godine.
Bartoli je rekla da budžet EU, uprkos svom ključnom značaju, ne može biti glavno oruđe za jačanje odbrambenih sposobnosti Evrope.
Putin neće čekati MFF i svet neće čekati MFF", zaključila je ona.
Poljska preuzima predsedavanje od Mađarske, koja je svoj mandat započela 1. jula ove godine. Nakon šestomesečnog predsedavanja Poljske na red dolazi Danska.
(M.A./EUpravo zato/euronews.rs)
