Evropski parlament priprema se za glasanje o kreditu od 90 milijardi evra Ukrajini, koji bi bio raspoređen tokom dve godine. Glasanje je prvobitno bilo planirano za vanrednu sednicu povodom četvrte godišnjice ruske invazije, 24. februara, ali će "po svoj prilici" biti pomereno na sredu, 11. februara, tokom plenarne sednice u Strazburu.
Time dnevni red, koji već uključuje raspravu sa Ursulom fon der Lajen o konkurentnosti i Dragijevom izveštaju, kao i završno glasanje o bezbednim trećim zemljama i listi bezbednih zemalja porekla, postaje dodatno opterećen.
Portparolka Evropskog parlamenta Delfin Kolard saopštila je 6. februara da će poslanici glasati o kreditu od 90 milijardi evra namenjenom Kijevu već sledeće nedelje. Ipak, precizirala je da se konačna potvrda glasanja očekuje na otvaranju plenarne sednice u ponedeljak u Strazburu. Nakon dogovora država članica o (geografskim) ograničenjima vojne potrošnje za koju će kredit biti vezan, vremena za odlaganje nema.
Kako su poručili liberali iz grupe Renew Europe, brzo usvajanje je ključno kako bi Komisija mogla da započne isplatu sredstava jer "Ukrajina ne može da čeka".
U sredu ujutru očekuje se žustra rasprava u sali kada se Ursula fon der Lajen obrati poslanicima u debati pod nazivom "Dragijev izveštaj: evropska konkurentnost i troškovi života".
Rasprava dolazi svega nekoliko sati pre neformalnog samita šefova država i vlada o konkurentnosti, koji saziva Antonio Košta, a kojem će prisustvovati i Mario Dragi i Enriko Leta. Fon der Lajen će se suočiti sa kritikama onih koji, više od godinu dana nakon predstavljanja izveštaja bivšeg italijanskog premijera i ekonomiste, smatraju da nije učinila dovoljno, ali i sa napadima onih koji odbacuju Dragijeve predloge, koji pozivaju na promenu tempa u procesu evropskih integracija.
"Realnost je da je Mario Dragi problem. Decenijama je bio deo vladajuće elite, a sada se predstavlja kao rešenje za sve probleme", poručila je grupa Patriote (PfE).
Ipak, najžešća rasprava vodiće se o migracijama i azilu. Na dnevnom redu su završna glasanja o dva najkontroverznija predloga Evropske komisije za pooštravanje azilnih procedura: prvoj EU listi bezbednih zemalja porekla i reviziji pravila kojima se utvrđuje kada se neka treća zemlja može smatrati bezbednom.
Očekuje se da će lista u početku obuhvatiti Bangladeš, Kolumbiju, Egipat, Indiju, Kosovo*, Maroko i Tunis, što će omogućiti ubrzanu obradu zahteva za azil državljana tih zemalja. Još radikalnija je reforma u vezi sa trećim zemljama: nova pravila omogućiće državama članicama da proglase zahteve za azil neprihvatljivim ukoliko podnosioci imaju vezu sa nekom bezbednom zemljom van EU, ukoliko su kroz nju prošli ili mogu biti prebačeni u nju, na osnovu bilateralnih ili sporazuma na nivou EU.
Države članice i Parlament već su postigli dogovor o oba zakonodavna dosijea, tako da je predstojeće glasanje poslednji korak u zakonodavnom postupku.
Za poslaničku grupu Levice, "lista bezbednih zemalja je skrojena po meri kako bi se vladi Đorđe Meloni omogućilo sprovođenje sporazuma Italija-Albanija, ciničnog pokušaja da se azilni postupak izmesti van zemlje i zaobiđu odluke nacionalnih sudova i pravo EU". Povodom bezbednih trećih zemalja, njihov portparol je ironično dodao da, "one koji prežive Mediteran, mogu poslati u pritvorske centre negde drugde."
Protiv novih pravila izjasniće se i Socijalistička grupa (S&D), ocenjujući da su ona "na brzinu usvojena, omogućavaju državama članicama da jednostrano zanemare pravo na azil i čine Evropu zavisnom od stranih vlada u upravljanju migracijama", kako je izjavila Sesilija Strada (PD).
Na dnevnom redu ostaju i poljoprivrednici, uz završno glasanje o zaštitnom mehanizmu za poljoprivredni uvoz iz zemalja Merkosura, kao i zeleno svetlo za nova pravila za podršku vinarima i jaču zaštitu poljoprivrednika od nepoštenih trgovačkih praksi. Na kraju, uvrštena je i rasprava sa Evropskom komisijom o posledicama ciklona Hari, koji je pogodio južnu Italiju, kao i o merama za prevenciju i pripremu za prirodne katastrofe, uključujući jačanje Mehanizma civilne zaštite i povezanog finansiranja.
(EUpravo zato.rs)
