Parlamentarnu 2025. godinu snažno su obeležili ponovljeni pokušaji smene predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koji, uprkos političkim potresima, nisu doveli do njenog pada.
Istovremeno se formirao i novi, doduše neformalni, savez konzervativaca sa krajnjom desnicom, što bi moglo da otvori put novoj političkoj većini uoči opštih izbora u Francuskoj, Italiji i Španiji 2027. godine.
Ovo je bila i godina u kojoj je Parlament zauzeo znatno stroži stav prema migracijama, pojačao napore za pojednostavljenje birokratskih procedura kako bi pomogao evropskoj industriji, ali i napravio dodatni otklon od Zelenog dogovora, koji se sve češće dovodi u pitanje.
Korupciona afera potresla Evropski parlament
U martu je Evropski parlament uzdrmala velika istraga o korupciji. Belgijsko tužilaštvo pokrenulo je postupak zbog sumnje da su pojedini poslanici i njihovi saradnici primali mito u vezi sa kineskom tehnološkom kompanijom Huawei.
Prema navodima istrage, novac, luksuzni pokloni, plaćena putovanja i pozivi na fudbalske utakmice korišćeni su kako bi se uticalo na stavove poslanika u pitanjima od interesa za ovu kompaniju. Belgijske vlasti ocenjuju da ovi navodi ukazuju na ozbiljne oblike korupcije.
Optužnice su podignute protiv osam osoba, a obuhvataju dela poput korupcije, pranja novca i učešća u kriminalnoj organizaciji. Tužioci su zatražili i ukidanje poslaničkog imuniteta za četvoro evroposlanika - Italijane Salvatorea De Mea i Fulvija Martućela (EPP), Maltežanina Danijela Atarda (S&D) i Bugara Nikolu Minčeva (Renew Europe). Svi oni odbacuju optužbe.
Odbor Evropskog parlamenta za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove još razmatra ove slučajeve, a odluka o imunitetu očekuje se početkom 2026. godine. U međuvremenu, Parlament je zabranio ulazak Huawei lobistima u svoje zgrade u Briselu, Strazburu i Luksemburgu.
Komisija Ursule fon der Lajen preživela tri glasanja o nepoverenju
Tokom godine, poslanici su čak tri puta pokušali da izglasaju nepoverenje Evropskoj komisiji - što je presedan u istoriji Parlamenta. Međutim, nijedan od tih pokušaja nije dobio potrebnu dvotrećinsku većinu glasova.
Prvo glasanje u julu pokrenuli su pojedini članovi Evropskih konzervativaca i reformista (ECR). Broj poslanika koji su tada podržali Komisiju bio je manji nego prilikom njenog izbora krajem 2024, jer su neki poslanici socijaldemokrata i liberala odlučili da bojkotuju glasanje, izražavajući nezadovoljstvo politikom Fon der Lajen bez podrške inicijativi krajnje desnice.
Naredna dva glasanja, održana u oktobru i pokrenuta od strane levice i krajnje desničarske grupe Patriote za Evropu, završila su se znatno ubedljivijom podrškom Komisiji. Time je, kako ocenjuju izvori iz Parlamenta, Fon der Lajen dodatno učvrstila svoju poziciju, pokazavši da trenutno ne postoji alternativa njenom rukovodstvu.
Imunitet kao zaštita od političkog pritiska i slučajevi Mađarske i Italije
Tokom 2025. godine, Evropski parlament odbio je zahteve mađarskog pravosuđa za ukidanje imuniteta više poslanika. Među njima su bili Peter Mađar, lider opozicione stranke Tisa, Klara Dobrev, poslanica socijalista, kao i italijanska aktivistkinja i evroposlanica Ilarija Salis.
Mađar je bio suočen sa tri zahteva za skidanje imuniteta - dva zbog navodne klevete i jedan zbog incidenta u Budimpešti. On je te optužbe ocenio kao politički motivisane. Dobrevova je takođe zadržala imunitet nakon optužbi za klevetu.
Posebnu pažnju izazvao je slučaj Ilarije Salis, uhapšene 2023. u Budimpešti zbog navodnog napada na dvojicu ekstremno desničarskih aktivista. Taj slučaj izazvao je tenzije između Mađarske i Italije, ali je Parlament odlučio da joj imunitet ostane na snazi. Odluka je doneta tesnom većinom - 306 glasova za, 305 protiv.
Kontroverzna saradnja EPP-a sa krajnjom desnicom
Jedan od ključnih političkih pomaka u 2025. godini bilo je približavanje Evropske narodne partije (EPP) desnim i krajnje desnim grupama. U pojedinim zakonodavnim procesima, EPP je zaobišao dosadašnje partnere, socijaliste i liberale, i obezbedio većinu uz podršku desnice.
To je bilo posebno vidljivo kod zakona o migracijama i ekološkim propisima. Najsporniji primer bio je paket "Omnibus I", kojim su ublažena pravila o odgovornosti kompanija za kršenje radnih i ekoloških standarda. Novi propisi znatno su suzili krug firmi na koje se zakon odnosi i ukinuli stroge novčane kazne.
Stroži pristup ilegalnim migracijama
Krajem godine Parlament je ubrzano usvojio više ključnih dokumenata iz oblasti migracija. Usvojene su izmene koje proširuju pojam "bezbedne treće zemlje", što omogućava lakše odbijanje zahteva za azil i deportaciju migranata.
Takođe je usvojena nova lista "bezbednih zemalja porekla", na kojoj se nalaze, između ostalih, Bangladeš, Kolumbija, Egipat, Indija, Kosovo, Maroko i Tunis, kao i gotovo sve zemlje kandidati za članstvo u EU.
Time su se stavovi Evropskog parlamenta i Saveta EU u potpunosti uskladili, što jasno ukazuje na zaokret ka znatno strožoj migracionoj politici u Evropi.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
