Tramp i Kamala nisu jedini kandidati: Kratki vodič za današnje izbore u Americi

Glasači širom SAD danas biraju novog predsednika, a u toj zemlji je običaj da se glasa prvog utorka u novembru.

Džil Stajn predstavlja Zelenu partiju, a već se kandidovala za predsednicu 2012. i 2016. godine. Levičarska doktorka je napomenula da je aktuelni politički sistem urušen.

Pojedine demokrate veruju da je njena kandidatura 2016. godine odvukla glasove od Hilari Klinton i pomogla Trampu da pobedi, posebno u Viskonsinu, a ima onih koji strahuju da bi to danas moglo da se ponovi.

Kornel Vest je nezavisni kandidat na američkim predsedničkim izborima. U pitanju je aktivista i akademik koji je u oktobru rekao da više neće biti kandidat Zelene partije već da će trku nastaviti nezavisno.

Iako se ne smatra da će napraviti neki ozbiljan rezultat, i u njegovom slučaju postoji mogućnost da odvuče određen broj glasova koji bi inače otišli u korist Kamale Haris, aktuelne potpredsednice SAD.

Aktivista iz Atlante, Čejs Oliver, koji se prethodno kandidovao za Senat i Predsednički dom Džordžije, u maju je nominovan kao kandidat Libertarijanske stranke.

Ova stranka se zalaže za malu vladu i individualne slobode, sa kombinacijom političkih pozicija koje se mogu okarakterisati kao liberalne ili konzervativne.

Oliver je predlagao velike rezove u federalnom budžetu, ukidanje smrtne kazne i prestanak slanja vojne pomoći Ukrajini i Izraelu.

Za šta se zalažu demokrate i republikanci?

Demokratsku stranku predstavlja Kamala Haris, a većina njenih politika se fokusira na društvena pitanja i građanska prava poput prava na abortus.

Harisova je napomenula da se bori za nove načine kojima se "štite osnovne slobode, jača naša demokratija i osigurava da svaka osoba ima priliku da napreduje, a ne da životari".

Republikanci su prilično konzervativniji, pa zagovaraju strožu imigraciju i zakone o abortusu, kao i smanjivanje poreza, ali i labavija pravila o nošenju oružja.

Tramp je sa, druge strane, poručio da će "zapečatiti granicu i zaustaviti migrantsku invaziju", "izvesti najveću deportaciju u američkoj istoriji" ili "okončati inflaciju i načiniti život u Americi ponovo pristupačnim".

Za koga se još glasa?

Američki glasači će birati i potpredsednika, ali su oni vezani za predsedničke - pa ko glasa za Trampa, biraće Dž. D. Vensa, a glas za Harisovu je glas i za Tima Volca.

Biraju se i novi članovi Kongresa koji je podeljen u dva dela: Predstavnički dom i Senat.

Svaka država ima dva senatora i najmanje jednog predstavnika u Domu, a na raspolaganju je 435 mesta u Domu i 33 u Senatu.

Ko može da glasa?

Svi građani sa američkim državljanstvom stariji od 18 godina mogu da glasaju.

U pojedinim državama postoje izuzeci tako da ne mogu da glasaju osuđenici, osuđeni za ozbiljne zločine sa zatvorskom kaznom od najmanje godinu dana, i oni koji trenutno služe kaznu u zatvoru za manje prekršaje.

Ljudi sa smetnjama u razvoju takođe nemaju pravo glasa u pojedinim državama SAD.

Šta je Elektorski koledž?

Amerikanci ne glasaju direktno za Trampa ili Harisovu već se biraju elektori - članovi Elektroskog koledža koji treba da podrže njihov glas.

U zemlji postoji 538 elektora, jedan za svakog člana Kongresa, i tri dodatna glasača iz Distrikta Kolumbije.

Koliko država ima elektora zavisi od broja stanovnika.

U Kaliforniji, gde živi skoro 40 miliona ljudi, postoje 54 elektora, dok Severna Dakota, sa populacijom od 762.000 ljudi, ima svega tri.

Većina država radi po sistemu "pobednik uzima sve", tako da ukoliko kandidat osvoji većinu glasova u federalnoj državi, osvaja sve elektorske glasove.

Samo dve države dele elektorske glasove na osnovu broja glasova koje osvoji svaki kandidat - Mejn i Nebraska.

U svakom slučaju, kandidat koji prvi osvoji 270 elektorskih glasova dobija izbore.

Primera radi, na prethodnim izborima je Džo Bajden osvojio 306 glasova u odnosu na Trampovih 232.

Ukoliko nijedan kandidat ne osvoji većinu, Predstavnički dom bira predsednika kroz posebnu proceduru, ali to se do sada dogodilo samo triput, a od poslednjeg puta je prošlo više od 200 godina.

Međutim, to znači da kandidat koji osvoji najviše glasova građana ne mora nužno da pobedi na izborima - upravo zbog odlučujućih glasova elektorskog koledža.

Hilari Klinton je 2016. osvojila skoro 3 miliona glasova više od Trampa, ali nije postala predsednica jer je imala 227 elektorskih glasova u odnosu na 304 koliko je osvojio republikanac.

Kada će pobednik izbora u SAD biti poznat?

Obično se pobednik proglašava u noći izbora, ali konačni rezultati stižu nekoliko dana kasnije.

Glasanje u SAD je prilično komplikovano, prvenstveno zbog veličine zemlje. Glasačka mesta se prvo zatvaraju na istočnoj obali u 19 sati po lokalno vremenu.

Osim toga, više od 78 miliona Amerikanaca je već glasalo lično ili poštom.

Kada novi predsednik ulazi u Belu kuću?

Iako će se već sutra znati ko je pobednik, Elektorski koledž glasa u decembru kada se članovi okupe u njihovim državama. Sve dok se to zvanično ne dogodi, predsednik neće formalno biti izabran.

Inauguracija sledi u januaru 2025. godine.

(EUpravo zato/Sky News)