- Severna Makedonija predlaže evropskog posrednika u razgovorima sa Bugarskom, u nadi da bi to moglo da pomogne u deblokadi puta ka EU. Analitičari upozoravaju da bi bez jasnog mandata i podrške EU posredovanje moglo samo da održava zastoj.
- Glavna prepreka ostaju ustavne izmene kojima bi u Ustav bili uključeni i Bugari, što Brisel i dalje traži kao uslov za napredak. Vlada u Skoplju traži garancije da to neće biti samo prvi u nizu bilateralnih zahteva.
Posle višegodišnjeg političkog zastoja između Skoplja i Sofije, u debatu o blokiranom evropskom putu Severne Makedonije ušla je nova ideja, a to je uključivanje evropskog posrednika u razgovore sa Bugarskom.
Predlog, koji su izneli zvaničnici Severne Makedonije, dolazi u trenutku kada obe strane i dalje insistiraju na tome da su otvorene za dijalog, dok istovremeno ostaju veoma udaljene kada je reč o uslovima za nastavak pristupnog procesa.
Da li bi posrednik zaista mogao da promeni tu situaciju i dalje je otvoreno pitanje.
"Svaki pokušaj da se deblokira evropska integracija Makedonije je dobrodošao, uključujući i ideju o evropskom posredniku između Skoplja i Sofije", rekao je politički analitičar Dimitar Nikolovski iz skopskog Instituta Eurothink za IntelliNews u pisanoj izjavi.
On je ocenio da bi takav mehanizam mogao da pomogne u obnavljanju dijaloga i poverenja ukoliko bi posrednik imao jasan mandat i političku podršku ključnih institucija EU i država članica.
Međutim, Nikolovski je ukazao i na ključni rizik: posredovanje bi moglo da postane još jedan mehanizam za upravljanje zastojem, umesto za njegovo rešavanje.
"Pravi test neće biti to da li će biti posrednika, već da li će njegov angažman doneti konkretan napredak ka deblokadi pristupnog procesa. Naravno, postoji rizik da ovo postane još jedan pokušaj da se proces ‘ulepša’, da se stvori utisak da se ostvaruje napredak, a da se suštinski ne promene stavovi Skoplja i Sofije", naveo je Nikolovski, ali i dodao da će dosta zavisiti od mandata posrednika, konkretnih ciljeva koje treba da ostvari i, pre svega, od toga da li postoji politička volja na obe strane da se postigne kompromis.
Zašto je Severna Makedonija i dalje blokirana?
Severna Makedonija je kandidat za članstvo u EU od 2005. godine. Evropski savet je u martu 2020. godine doneo odluku o otvaranju pristupnih pregovora, a prva Međuvladina konferencija konačno je održana u julu 2022. godine. Evropska komisija je potom pokrenula proces skrininga, koji je završen u decembru 2023. godine.
Međutim, formalno otvaranje pregovora nije značilo da Severna Makedonija može odmah da počne sa otvaranjem pregovaračkih klastera.
Prema pregovaračkom okviru koji je EU usvojila 2022. godine, Severna Makedonija se obavezala na ustavne izmene kojima bi se u Ustav uključili pripadnici drugih naroda, uključujući Bugare. Komisija i dalje navodi usvajanje tih izmena kao neophodan uslov za napredak ka otvaranju prvog pregovaračkog klastera.
To pitanje je politički osetljivo u Severnoj Makedoniji, jer aktuelna vlada premijera Hristijana Mickoskog tvrdi da ne postoji dovoljna garancija da će ustavne izmene biti poslednji bilateralni uslov koji će zemlji biti postavljen.
Mickoski je predložio da ustavne izmene budu usvojene, ali da njihova primena bude odložena do završetka pristupnog procesa i do trenutka kada sve države članice EU ratifikuju pristupanje Severne Makedonije. Njegov argument je da je Skoplju potrebna predvidiva garancija da se kasnije u procesu neće suočiti sa dodatnim bilateralnim zahtevima.
Stav EU, međutim, ostaje da Severna Makedonija mora da sprovede obavezu koju je preuzela u okviru dogovorenom 2022. godine. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da Severna Makedonija mora da izmeni svoj Ustav ukoliko želi da nastavi svojim evropskim putem.
Reakcija Sofije na ideju o evropskom posredniku za sada je oprezna, ali ne i odbacujuća. Bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova 25. septembra saopštilo je da ostaje otvoreno za konstruktivan dijalog sa Severnom Makedonijom i da njen pristupni proces vidi kao evropsko pitanje kojim treba da se bave institucije EU u okviru utvrđenih procedura.
Istovremeno, Sofija insistira na dobrosusedskim odnosima i ispunjavanju već preuzetih obaveza, uključujući one iz evropskog konsenzusa iz 2022. godine, kao i sprovođenje Ugovora o prijateljstvu iz 2017. i prava Bugara u Severnoj Makedoniji.
Zašto je ideja o posredniku važna?
Ideja o posredniku je značajna jer problem više nije samo pronalaženje tehničkog rešenja, već i dubok nedostatak poverenja između Skoplja i Sofije. Mucunski je naveo da trenutno nema funkcionalnih razgovora između dve delegacije pri UN, dok Mickoski insistira na jasno definisanom i predvidivom ishodu pregovora.
U tom kontekstu, evropski posrednik uz podršku Brisela i država članica mogao bi da obezbedi strukturisani politički kanal za razgovor ne samo o ustavnim izmenama već i o koracima koji bi usledili nakon njih. Evropski put Severne Makedonije već je više puta odlagan zbog sporova sa susedima, a najnoviji zastoj povezan je sa bugarskim zahtevima u vezi sa istorijom, identitetom i sprovođenjem Ugovora o prijateljstvu iz 2017. godine.
EU se na kraju direktno uključila u pronalaženje kompromisa. Godine 2022, Savet EU odobrio je pregovarački okvir, a prva Međuvladina konferencija održana je u julu. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen lično je otputovala u Skoplje i pozvala poslanike da podrže revidirani francuski predlog. Takođe je naglasila da EU poštuje makedonski jezik i identitet i opisala dobrosusedske odnose kao suštinski element proširenja.
Kompromis je omogućio da pristupni proces formalno počne, ali je istovremeno u naredne faze puta uključio i zahtev za izmenu Ustava. Proces skrininga je potom napredovao i završen je 2023. godine. Ipak, politički proces je praktično ostao blokiran pre otvaranja prvog klastera.
Zbog toga aktuelnu ideju o posredniku treba posmatrati u prilično neobičnom kontekstu: Severna Makedonija i EU već su jednom prošle kroz složen diplomatski kompromis. Ono što je ostalo nerešeno jeste pitanje da li taj kompromis sada može biti politički sproveden.
Da li bi ovog puta moglo biti drugačije?
Najnovije saopštenje Bugarske ne odbacuje veće uključivanje EU, već pristupanje Severne Makedonije izričito definiše kao evropsko pitanje i podržava rad Evropske komisije sa kandidatima. To ostavlja prostor za evropsko uključivanje, ali ne znači da postoji saglasnost o suštini spora.
Za Skoplje je ključni izazov potreba za većim evropskim garancijama i predvidivim procesom, dok postojeći pregovarački okvir EU već sadrži obaveze koje je Severna Makedonija prihvatila. Tako nastaje paradoks: Skoplje traži garanciju pre sledećeg koraka, dok Brisel i Sofija taj korak vide kao već preuzetu obavezu.
Posrednik bi mogao da premosti taj jaz ako njegov mandat bude širi od samog vraćanja dva ministarstva spoljnih poslova za pregovarački sto. Zato bi predstojeći angažman Ursule fon der Lajen mogao biti važan. Ako donese konkretnu evropsku inicijativu ili snažnije političko uključivanje, predlog posrednika mogao bi dobiti stvarni značaj. Ako samo ponovi postojeće stavove, ostaće pitanje da li je reč o novom mehanizmu ili samo drugačijem upravljanju postojećim statusom quo.
(EUpravo zato.rs/IntelliNews)
