Administracija Donalda Trampa vodi kulturni rat protiv Evrope tako što agresivno promoviše političke i ideološke saveznike pokreta "Maga" na kontinentu i javno ponižava EU na svetskoj sceni, zaključuje se u zajedničkom izveštaju Evropskog saveta za spoljne poslove (ECFR) i Evropske kulturne fondacije.
Studija navodi da američki predsednik aktivno nastoji da utiče na evropske izbore, preusmeri transatlantske odnose ka konzervativnim vrednostima i okupi desničarske populiste širom Evrope pod parolom "slobode govora".
Prema autorima, podeljenost i neodlučnost evropskih lidera, kao i pristup "umiliti se, udovoljiti, skrenuti pažnju" u odnosu prema Trampu, samo su ga ohrabrili da nastavi s takvim ponašanjem.
Na osnovu istraživanja i anketa u svih 27 članica EU, u izveštaju se ističe da dovoljan broj država ima izrazito proevropske vlade, kao i da je javno mnjenje dovoljno snažno da EU ustane i "odbrani Evropu koja sama piše svoj scenario".
Poređenje ide toliko daleko da Evropa biva prikazana kao glavni junak filma "Trumanov šou", koji na kraju shvata da je deo TV emisije čiji je jedini cilj podizanje gledanosti, i mora da odluči da li će napustiti udobnost jedine stvarnosti koju poznaje.
Navodi se i da evropski lideri troše previše energije reagujući na krize koje Tramp i njegovi evropski saveznici, poput Viktora Orbana u Mađarskoj, Đorđe Meloni u Italiji ili Roberta Fica u Slovačkoj, stalno proizvode, od pretnji carinama i sporova oko slobode govora, do pitanja bezbednosti i migracija.
"U Trampovom kulturnom ratu, sama Evropa je meta", rekao je Pavel Žerka iz ECFR-a, podsećajući da je momenat kada je senator Džej Di Vens u februaru 2025. optužio Evropu da "odustaje od zajedničkih osnovnih vrednosti" zapravo bio otvorena objava tog rata.
Kulturni rat na dva nivoa
Vensov govor na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji pokazao je, prema Žerki, da Vašington želi da se umeša u evropske izbore, predstavi odnose SAD i EU kao "sukob vrednosti" i slobodu govora iskoristi kao okupljajući motiv za evropske pristalice Maga pokreta.
Od tada je, dodaje se, Tramp dodatno pokazao namere, isključivanjem evropskih lidera iz razgovora o budućnosti Ukrajine, napadima na vodeće političke partije širom kontinenta i pritiskom na briselske institucije u trgovinskim pregovorima.
U izveštaju se navodi primer Poljske, gde je Tramp pokušao da "pomeri ideološko težište evropske politike" tako što je u Beloj kući ugostio nacionalističkog predsedničkog kandidata Karola Navrockog i podržao ga na društvenim mrežama.
Takođe se pominje i izjava američkog zvaničnika Samjuela Samsona, koji je pozvao "civilizacijske saveznike u Evropi", opisujući kontinent kao "žarište digitalne cenzure, masovnih migracija, ograničavanja verskih sloboda i drugih udara na demokratsko samoupravljanje".
Žerka smatra da se kulturni rat vodi na dva nivoa: kao ideološki sukob oko vrednosti na kojima počiva evropska politika, ali i kao "borba za dostojanstvo, kredibilitet i identitet Evrope kao samostalnog aktera na globalnoj sceni".
Brisel i nacionalne prestonice, kaže on, moraju da "prihvate da su u kulturnom ratu sa Evropom kao metom" i da deluju u skladu s tim. "To ne znači da Evropa treba da provocira Trampa na svakom koraku. Ponekad je potrebno kupiti vreme".
Ipak, dodaje se, ako se osloni na svoje snage, EU može "da napreduje umesto da trpi u svetskom poretku čiju destabilizaciju ubrzava američki predsednik".
Raste poverenje u EU
Studija procenjuje da su uslovi "zreli" da evropski lideri napuste Trampov "filmski set". Anketni podaci pokazuju da je evropski identitet, osećaj pripadnosti zajedničkom prostoru, zajedničkoj budućnosti i zajedničkim vrednostima, i dalje snažan.
Prema podacima Eurobarometra, poverenje građana u EU najveće je još od 2007. godine i raste u 12 država, posebno u Švedskoj, Francuskoj, Danskoj i Portugalu, otkako se Tramp vratio u Belu kuću. U gotovo svim državama većina građana se izjašnjava da je vezana za EU.
Skoro nijedna politička partija danas ne zagovara izlazak iz EU, dok većine u svim zemljama osim tri (Rumunija, Poljska i Češka) smatraju da uloga EU u zaštiti građana od globalnih kriza i bezbednosnih rizika mora da bude značajnija.
ECFR-ovo istraživanje iz maja pokazalo je i široku podršku većim ulaganjima u odbranu i vojnu samostalnost Evrope u odnosu na SAD, kao i rastući osećaj da Evropa i Amerika predstavljaju "dva različita modela demokratije".
Iako slika nije ujednačena, Žerka naglašava da nijedna članica neće moći da izbegne posledice kulturnog rata, pa čak i evroskeptični lideri moraju da shvate da je EU "jedini okvir u kome mogu da zaštite nacionalni suverenitet i prosperitet".
Nacionalni lideri, poručuje, ne treba da se oslanjaju na laskanje Trampu kao strategiju, čak i ako to dovodi do jačanja tenzija preko Atlantika. Evropska komisija, dodaje se, "mora biti hrabra" i koristiti instrumente poput Zakona o digitalnim uslugama i trgovinskih mehanizama.
"‘To je kultura, budalo!’ mora hitno da postane deo načina razmišljanja evropskih lidera", izjavio je Andre Vilkens iz Evropske kulturne fondacije. "Evropski sentiment nije apstraktna utopija. Reč je o stvarnim osećanjima prema Evropi i spremnosti Evropljana da se za nju bore".
(EUpravo zato/Gardijan)
