Nekada neosporni epicentar međunarodne diplomatije, Ženeva se danas suočava sa ozbiljnim izazovima zbog smanjenja budžeta i gašenja radnih mesta u sistemu Ujedinjenih nacija i drugim međunarodnim institucijama koje su smeštene u ovom švajcarskom gradu.
Finansijski pritisci ne dolaze više samo iz pravca Sjedinjenih Američkih Država, koje su tokom administracije Donalda Trampa značajno smanjile doprinos UN, već i iz niza drugih zemalja koje revidiraju svoju međunarodnu potrošnju. I same Ujedinjene nacije sprovode reorganizaciju i mere štednje, što se direktno odražava na broj zaposlenih i obim aktivnosti u Ženevi, navodi Švajcarska radio-televizija (SRF).
Značajna smanjenja podrške međunarodnim institucijama dolaze i iz zemalja poput Velike Britanije i čak same Švajcarske. Zbog toga nije poznato tačno koliko će radnih mesta biti ugašeno, ali se već sada procenjuje da broj ide u hiljade.
Samo Svetska zdravstvena organizacija mogla bi da ostane bez oko hiljadu radnika, dok Visoki komesarijat UN za izbeglice planira da smanji gotovo polovinu svog menadžmenta. Agencija UNAIDS, koja se bavi borbom protiv HIV-a, već je smanjena sa 127 zaposlenih na svega 19.
Trenutno je u Ženevi u međunarodnim organizacijama zaposleno oko 35.000 ljudi, a zabrinutost među njima raste. Prema izveštajima švajcarskih medija, čak 600 zaposlenih u UN iz Ženeve nedavno je uputilo pismo generalnom sekretaru Antoniju Guterešu, izražavajući bojazan zbog sve dublje krize.
Važna ekonomska uloga na lokalu
Pored političkog značaja, međunarodni službenici imaju i važnu ekonomsku ulogu u lokalnoj zajednici. Njihova visoka primanja i potrošnja u sektoru usluga, kao i veliki broj skupova koji se održavaju svake godine, doprinose ekonomiji grada, kantona i cele zemlje.
Poslednji primer bio je samit predsednika parlamenata sveta krajem jula, kada su svi luksuzni hoteli bili puni, restorani radili punim kapacitetom, a aerodromi zabeležili veći promet.
Procene saveznih vlasti Švajcarske govore da međunarodne političke aktivnosti u Ženevi donose oko četiri milijarde švajcarskih franaka godišnje bruto domaćem proizvodu. Iako se ovaj grad već decenijama nadmeće s drugim metropolama za domaćinstvo međunarodnim organizacijama, sada se suočava sa dodatnom konkurencijom u uslovima sve oštrijih rezova.
Lokalne vlasti i privatni sektor pokušavaju da odgovore na izazove. Kanton Ženeva je, zajedno s jednom fondacijom, osnovao mehanizam za finansijsku podršku međunarodnim organizacijama u visini od 50 miliona franaka. Na saveznom nivou, razmatra se izdvajanje dodatnih 270 miliona, uz saglasnost parlamenta.
Ipak, ti iznosi teško mogu nadoknaditi stotine miliona dolara godišnje pomoći koje su prethodnih godina dolazile iz inostranstva, posebno iz SAD, ocenjuju sagovornici iz diplomatskih i političkih krugova.
(EUpravo zato/SRF)
