Pitanje proširenja Evropske unije više nego ikad je u fokusu interesovanja, kako zemalja članica tako i onih koje tom mestu teže, a kao tema se nametnulo i prilikom nastupa premijera Hrvatske, Andreja Plenkovića, na panelu "Upravljanje haosom: Može li Evropa iskoračiti?" u Češkoj.
On je rekao da je "njegov lični osećaj", da se raspoloženje po pitanju primanja novih članica u Evropi promenilo te da sada postoji "veća otvorenost" da se u ovom mandatu Evropske komisije i Evropskog parlamenta dogodi barem jedno pridruživanje Evropskoj uniji.
Hrvatska pritom zagovara princip individualnih zasluga, odnosno da se nagrađuju one zemlje koje napreduju na evropskom putu, ali da ne moraju "čekati” one koje za njima malo kasne.
"Sasvim je izvesno da će članice NATO na sastanku na vrhu u Hagu prihvatiti odluku o izdvajanju za odbranu od pet posto BDP-a, od kojih bi 1,5 posto bilo za izgradnju infrastrukture dvojne namene," rekao je Plenković i dodao da Hrvatska želi da taj procenat bude tri odsto do 2030. godine.
Plenković je u češkoj prestolnici govorio i da u Evropi prevladava stav o potrebi većih izdvajanja za odbranu te da "bez većih poteškoća” traju pripreme da se na nadolazećem sastanku na vrhu NATO krajem juna u Hagu usvoji cilj o pet posto BDP-a za odbranu. Članicama bi se dalo sedam godina za prilagođavanje za toliki postotak, od kojeg bi 3,5 posto išlo za direktno jačanje vojnih kapacitete, a 1,5 posto za izgradnju infrastrukture dvojne namene - za vojsku i za civilnu upotrebu.
"Hrvatska je danas daleko iznad trenutnog cilja od dva posto BDP-a te da su državna izdvajanja za obranu otkako je on premijer narasla za više od 200 posto. Sadašnji cilj je da Hrvatska do 2030. postigne izdvajanja od tri posto BDP-a," dodao je.
Odgovarajući na pitanje o mađarskom protivljenju ukrajinskom članstvu u EU, Plenković je rekao da "postoji dovoljno vremena” da se Budumpešta uveri u potrebu suprotne odluke.
Članstvo Ukrajine NATO nije na stolu
Članstvo Ukrajine u NATO-u trenutno pak "nije na stolu" jer je vrlo jasno da o tome ne postoji konsenzus među članicama zapadnog vojnog saveza, pa i kod njegove najmoćnije članice, SAD. Plenković je ponovio da je ključno razumeti da se američki predsednik ne identifikuje s ratovima u Ukrajini, iz 2014. i 2022. godine, jer ih shvata neuspesima prethodnih demokratskih vlada predsednika Baraka Obame i Džozefa Bajdena.
To se, podsetio je, ogleda u Trampovom upravljanju tom krizom, odnosno time da je za njega "najvažnije postići mir" nevezano za sudbinu okupiranih ukrajinskih teritorija koju smatra "sekundarnim" pitanjem. Evropske države, "svi oni koji poštuju međunarodno pravo", zagovaraju teritorijalnu celovitost Ukrajine te shvataju magnitudu razaranja i stradanja u toj zemlji, zastupaju "vrlo različit pristup", rekao je hrvatski premijer, prenela je Hina.
Plenković je rekao da su ciljevi Kremlja obnoviti odnose sa SAD, ukinuti nametnute joj međunarodne sankcije te "rehabilitirati” se na svetskoj pozornici. No njihovi zahtevi u mirovnim pregovorima s Ukrajinom, koji više sliče na "ultimatume” i zahteve za "kapitulacijom” Kijeva, pokazuju da Moskva nije predana miru te da tako neće postići te ciljeve.
Plenković je na panelu rekao i da je ruski predsednik napadom na Ukrajinu "vratio temu proširenja na agendu Evropske unije, pa i "pogurao Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju" iz evropske politike susedstva prema politici proširenja.
(EUpravo zato.rs)
