Ekonomije Zapadnog Balkana u poslednjih 20 godina zabeležile su samo skroman napredak u smanjenju jaza sa EU, ocenjuje se u novom izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Bruto domaći proizvod (BDP) Zapadnog Balkana po stanovniku po paritetu kupovne moći je u 2023. bio neznatno ispod 40 odsto proseka EU ili za oko 13 procentnih poena veći nego 2003, navodi se u izveštaju OECD"Rezultati ekonomske konvergencije Zapadnog Balkana 2025".
Približavanju BDP regiona po stanovniku onom u EU doprineo je značajn napredak u održavanju ekonomskog rasta Zapadnog Balkana u poslednje dve decenije, ocenili su analitičari OECD. Dodali su da su stope ekonomskog rasta u regionu konstantno bile veće od onih u EU.
Kako se navodi, BDP po stanovniku po paritetu kupovne moći na Zapadnom Balkanu porastao je od 2003. do 2023. za 120 posto odnosno sa 9.725 dolara na 21.305 dolara. Ekonomska konveregncija sa EU, ističe se u izveštaju, ostaje strateška neophodnost šest zapadnobalkanskih ekonomija jer je, pored poboljšanja životnog standarda, konkurentniji i održiviji Zapadni Balkan ključan za podsticanje trgovine, privlačenje investicija i produbljivanje integracije na evropska tržišta.
OECD je analizirao 35 indikatora svrstanih u pet klastera - insfrastruktura i povezanost, veštine, poslovno okruženje, digitalna transformacija i zelena ekonomija. Najveća konvergencija Zapadnog Balkana sa EU uočena je kod infrastrukture i povezanosti, iako ukupan učinak u toj oblasti ostaje slab.
Ocenjuje se da region kod transportne infrastrukture, posebno železničke, i dalje zaostaje za EU i da kod energetske infrastrukture zastarele elektrane na ugalj i dalje doprinose neefikasnosti, što se ogleda u velikim gubicima energije. Digitalna infrastruktura je međutim imala koristi od značajnih investicija, što je znatno povećalo digitalnu povezanost i stope penetracije mobilnih telefona se približavaju onima u EU.
Gde je izveštaj prepoznao najmanji napredak?
Najslabije performanse beleži klaster veština, uprkos postepenoj konveregnciji sa EU. Navodi se da se uslovi na tržištu rada na Zapadnom Balkanu popravljaju, da nezaposlenost mladih i neakativnost ostaju veliki širom regiona i da napori politike za proširenje mogućnosti za prekvalifikaciju dobijaju na zamahu.
Kod poslovnog okruženja, koje predstavlja najsnažniju oblast performansi Zapadnog Balkana, ukupna konvergencija sa EU u poslednjih deset godina nije imala vidljivi napredak. Navodi se da su znatna poboljšanja zabeležena u sektoru bankarske stabilnosti i unapređenja investicija ali da je dostupnost pristupačnog finansiranja, posebno malih i srednjih preduzeća, i dalje problematična. Istovremeno se upozorava da korupcija i neformalna ekonomija i dalje potkopavaju poštenu konkurenciju i odvraćaju investitore, kao i da trgovinski tokovi na Zapadnom Balkanu ostaju niži od proseka u članicama EU.
Digitalna transformacija druga je po snazi performansi na Zapadnom Balkanu, što odražava relativno snažnu povezanost građana i preduzeća, navodi se u izveštaju OECD. Ukazuje se da korišćenje interneta u regionu premašuje 95 odsto onoga u EU i da se sektor informacionih i digitalnih tehnologija pojavio kao ključni pokretač ekonomskog rasta.
U poslednjem klasteru - zelena agenda, Zapadni Balkan beleži značajnu divergenciju sa EU i pogoršanje. Taj jaz se širi, ocenio je OECD i obrazložio da su oblasti u kojima performanse regiona stagniraju ili se pogoršavaju nadmašuju one u kojima ima napretka. Navodi se da je Zapadni Balkan počeo da sprovodi politike usmerene ka zelenijoj ekonomiji ali da je napredak slab, posebno u smanjenju emisije ugljenika, kao i da rastu bojazni zbog neefikasne upotrebe resursa.
(EUpravo zato.rs)
