Zapadni Balkan je već dve decenije čvrsto na evropskom kursu, sa jasno izraženom posvećenošću svih zemalja regiona priključenju Evropskoj uniji. Ipak, taj put nije bio ni pravolinijski ni brz, jer se tokom svih ovih godina svaka zemlja susretala sa periodima intenzivnih reformi i napretka, ali i fazeama zastoja.
U svetlu aktuelnih geopolitičkih previranja i sve izraženije potrebe EU da ojača svoje prisustvo u regionu, poslednjih nedelja evropski lideri sve više pažnje posvećuju Zapadnom Balkanu. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas, komesarka za proširenje Marta Kos, kao i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, posetili su proteklih nedelja region i razgovarali sa liderima. Njihove poruke jasno ukazuju na to da proširenje ostaje strateški prioritet EU, ali i da je napredak i dalje strogo uslovljen, ne samo donošenjem, već i sprovođenjem reformi u oblastima vladavine prava, demokratije i regionalne stabilnosti.
Kako su tekli ovi razgovori, šta su poručili evropski zvaničnici i, možda najvažnije, koja zemlja je najbliža da postane nova članica evropske porodice, pitanja su na koja sve više traže odgovore i političari i građani širom regiona.
Da li je Crna Gora najbliža članstvu?
Crna Goraje od svih zemalja Zapadnog Balkana najdalje odmakla u pregovorima sa Evropskom unijom zbog čega se, analitičari smatraju i s pravom, smatra da je najbliža članstvu. Marta Kos je izjavila da, ukoliko se nastavi trenutnim tempom, pregovarački proces sa Crnom Gorom može biti završen do kraja 2026. godine. Ocenila je da je tehnički potpuno moguće zatvoriti sva pregovaračka poglavlja u narednih godinu i po dana.
Ovo je prva konkretna vremenska procena koju je dala neko od visokih evropskih zvaničnika u poslednje vreme, što se tumači kao snažan signal podrške Podgorici. Uz relativnu političku stabilnost i proevropsku orijentaciju nove vlade, Crna Gora trenutno ima najjasniju mapu ka punopravnom članstvu.
Kos je, u obraćanju Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta, istakla da je u poslednjih sedam meseci zatvoreno više poglavlja sa zemljama kandidatima nego u protekloj deceniji.
"Crna Gora brzo napreduje. Privremeno smo zatvorili šest poglavlja i uskoro očekujemo još. Cilj da se sva poglavlja zatvore do 2026. jeste ambiciozan, ali dostižan ako se reforme nastave", rekla je Kos.
Navela je i da su pojedine zemlje shvatile ozbiljnost trenutka i sprovode reforme brže nego ranije. Albanija je do sada otvorila 24 poglavlja i, uz Crnu Goru, prednjači u oblasti vladavine prava. Međutim, dodala je da usvajanje zakona nije dovoljno – ključna je njihova primena.
Albanija – brzo napreduje, ali uz uslovne pohvale
Albanija, koja je zajedno sa Severnom Makedonijom otvorila pregovore 2022. godine, nalazi se na pozitivnom kursu.
Zvaničnici EU redovno pohvaljuju Tiranu zbog digitalizacije javne uprave i regionalne stabilnosti, ali ističu da "ništa nije garantovano" bez dosledne primene evropskih standarda. Albanija je u prednosti u odnosu na druge zemlje kandidata, posebno u oblasti administrativne pripreme.
Poruke u tom tonu čule su se i prilikom posete Kaje Kalas Tirani, kada je naglasila da Albanija ima ambiciozan plan za završetak pregovora o članstvu do 2027. godine, ali je istakla da put ka EU zahteva duboke i održive reforme, naročito u oblasti vladavine prava.
"Albanija je snažan partner EU. Takođe ste dragoceni i korisni u pogledu saradnje u regionu. EU je posvećena Albaniji i naša saradnja donosi koristi za obe strane. Posvećeni smo daljem jačanju odnosa sa Albanijom. Ne postoji prečica do članstva u EU, osim pravilnog sprovođenja reformi, a reforme su teške, tako da imate našu punu podršku u otvaranju drugih poglavlja i ispunjavanju komparativnih standarda, posebno u oblasti vladavine prava", rekla je tada nakon sastanka sa premijerom Ramom.
Govoreći na konferenciji Centra za evropske studije u Briselu, Marta Kos je naglasila odlučnost evropskih institucija da unaprede proširenje, sa Albanijom u fokusu ovog procesa.
"Naravno, u okviru mog mandata kao komesarke za proširenje imaćemo nove članice EU iz zemalja Zapadnog Balkana. Sa Edijem Ramom imamo dogovor. Uvek insistiram da ovaj proces bude zasnovan na zaslugama, ali smo postigli kompromis da konačno ostvarimo taj brak Albanije sa Evropom. Moramo otvoriti još jedan set poglavlja sa Albanijom i to će se dogoditi u junu i time ćemo otvoriti sva pregovaračka poglavlja. Tada će početi zatvaranje poglavlja, što je takođe veoma važan proces", izjavila je Kos, pohvalila napredak koji je Albanija postigla u okviru reformi evropskih integracija, ističući posvećenost svih nivoa društva.
"Izdvajam Albaniju jer se tamo obavlja izuzetan posao sa integracionim reformama od strane građana i političara, naglasila je komesarka.
Srbija – ključ leži u dijalogu sa Prištinom i vladavini prava
Za Srbiju su poruke bile nešto nijansiranije. Iako se prepoznaje napredak u pojedinim oblastima, poput ekonomije i digitalne transformacije, i Kalas i Kos su ukazale da tempo pristupanja zavisi isključivo od unutrašnjih reformi i normalizacije odnosa sa Prištinom.
Kaja Kalas je izjavila da "nema napretka bez iskrenog i održivog dijaloga sa Prištinom", a Marta Kos je dodala da "Srbija sama odlučuje o brzini svog evropskog puta". Iako se Srbija formalno nalazi među vodećim zemljama kandidata, spremnost na usklađivanje sa spoljnom politikom EU i dijalog sa Prištinom ostaju glavne prepreke.
Boraveći u zvaničnoj poseti Srbiji, komesarka Kos sastala se sa predstavnicima vlasti sa kojima je govorila o evropskom putu Srbije, kao i tome šta je potrebno da na tom putu učine. Naglasila je da je neophodno da Srbija radi sa EU na reformama kako bi članstvo bilo moguće.
"Mi sad imamo mogućnost koja se javlja jednom u generaciji da dovršimo unifikaciju Evrope. Ne radi se tu samo o proširenju. Mnoge zemlje kandidatkinje su shvatile da je neophodno sprovesti reforme brže nego što je to do sad bio slučaj", poručila je Kos nakon sastanka sa premijerom Srbije, a potom i otkrila detalje razgovora iza zatvorenih vrata.
"Mi smo premijeru Macutu prezentovali našu ponudu za srpski narod, a ona je sledeća: radite sa nama na reformama kako bi vaše članstvo bilo moguće. Radite sa nama na uspostavljanju nezavisnog pravosuđa koje može da se bori efikasno protiv korupcije. Radite sa nama na sprovođenju zakona i uspostavljanju institucija koje će omogućiti slobodne medije gde će sva mišljenja biti zastupljena. Radite sa nama da se uspostavi izborni okvir koji će obezbediti da se volja srpskog naroda čuje i da se na osnovu nje odlučuje", rekla je Kos na konferenciji.
Ona je naglasila da bez tih promena "Srbija ne može da napreduje" i da je to uvek bila zemlja velikih mislilaca i jednog jakog društva.
Ipak, da nije samo na Srbiji da radi, već i na EU, istakla je Kaja Kalas prilikom posete našoj zemlji. Nakon sastanaka koji je u Beogradu imala sa predstavnicima vlasti, u okviru zvanične posete našoj zemlji i diplomatske turneje po zemljama zapadnog Balkana, Kalas je poručila da proces proširenja "zahteva razmišljanje ljudi kako zaista da sprovedu neophodne reforme".
"Jedna je stvar koju zahtevamo od naših zemalja kandidata, druga ono što radimo sami. Ako zemlje kandidati sprovode reforme, ali ne vide napredak jer smo mi, Evropska unija, zaglavljeni iza naših procedura i procesa donošenja odluka, onda to donosi frustraciju. Znam da je za Zapadni Balkan proces bio veoma dug, i donosi frustraciju što ljudi zaista ne vide opipljive koristi od ovoga. Ali, mogu vam reći da zaista vidim da imamo politički zamah koji treba iskoristiti", odgovorila je Kalas tada na pitanje novinarki našeg portala.
Severna Makedonija – blokirana bilateralnim sporovima
Severna Makedonija se suočava s političkim zastojem, uprkos tome što je godinama bila percipirana kao „primer reformske posvećenosti“. Ipak, zbog bugarskog veta i unutrašnjih tenzija oko ustavnih promena, napredak u pregovorima je faktički zamrznut.
Kos je naglasila da će kao komesarka insistirati da se bilateralni sporovi ne koriste kao mehanizam blokade procesa pristupanja, što se jasno odnosi na slučaj Skoplja. Severna Makedonija ima podršku EU, ali domaće političke podele i spori institucionalni procesi trenutno koče njen put.
Tema prijema Severne Makedonije u EU bila je i tokom sastanaka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaje Kalas, sa predstavnicima državnog vrha u Skoplju. Nakon sastanka sa premijerom Kalas je održala konferenciju za medije, gde se među pitanjima našlo i ono o deblokadi pristupanja Severne Makedonije EU.
"Jasno je da želimo da Severna Makedonija napreduje na svom evropskom putu. Znamo da postoje prepreke i razgovarali smo o tome kako ih prevazići. Zapadni Balkan je u Evropi i naš cilj je da bude integrisan u EU. Integracija Zapadnog Balkana u EU je najbolji recept za mir i bezbednost u celom regionu", izjavila je tada Kalas.
Bosna i Hercegovina – podrška uz upozorenja
Za Bosnu i Hercegovinu, poruke evropskih zvaničnica su bile kombinacija ohrabrenja i ozbiljnih upozorenja. Kallas je tokom posete Sarajevu poručila da EU podržava suverenitet BiH, ali je istakla da „pokušaji razgradnje institucija predstavljaju ozbiljan izazov“.
Marta Kos je dodatno naglasila važnost funkcionalne uprave, pravosudne reforme i borbe protiv etničkog nacionalizma. Iako je BiH ove godine formalno otvorila pristupne pregovore, institucionalna nefunkcionalnost i politička fragmentacija i dalje su najveće prepreke.
U svetlu poslednjih izjava evropskih liderki, Crna Gora i Albanija trenutno prednjače u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Srbija ima potencijal, ali i najveće političke prepreke, govore poruke koje su se proteklih nedelja mogle čuti iz središta EU. Isti signali poručuju da je Severna Makedonija zarobljena zbog bilateralnih odnosa, dok Bosna i Hercegovina mora hitno rešavati unutrašnju disfunkciju kako bi iskoristila otvorena vrata EU.
Zajednička poruka zvaničnika EU, koja se čula u svim zemljama Zapadnog Balkana prilikom poslednjih poseta, jeste da "prečica do EU nema i da će svaka buduća članica morati da uradi domaći zadatak, odnosno ispuni uslove koji su pred nju stavljeni". U narednim mesecima, mnogo će zavisiti od političke volje i sposobnosti lidera u regionu da pokažu da evropske vrednosti nisu samo deklarativan cilj, već konkretna smernica razvoja, ocenjuju stručnjaci.
(EUpravo zato.rs)
