Evropska unija donela je novi, osamnaesti, paket sankcija usmeren ka Rusiji, saopštila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Novi paket sankcija posebno cilja energetski i bankarski sektor, uz niz dodatnih mera za suzbijanje izbegavanja postojećih restrikcija.
Fon der Lajen je rekla da EU želi mir za Ukrajinu, ali da se uprkos nedeljama diplomatskih pokušaja i ponudi predsednika Zelenskog za bezuslovnim prekidom vatre, iz Rusije nije čula poruka mira.
"Ruska ekonomija je duboko pogođena sankcijama, 210 milijardi evra deviznih rezervi Centralne banke Rusije je blokirano. Prihodi Rusije od nafte i gasa pali su za gotovo 80 posto u odnosu na period pre rata. Deficit im vrtoglavo raste. Kamatne stope su izuzetno visoke, a inflacija je porasla i iznosi preko 10 posto. Cena uvoza tehnologije i ključnih proizvoda je šest puta viša nego pre rata i u odnosu na globalni prosek. Ukratko, ruska ekonomija je pretvorena u ratnu ekonomiju, bez izgleda za budućnost. Naša poruka je jasna: ovaj rat mora da se okonča. Potreban nam je pravi prekid vatre, a Rusija mora sesti za pregovarački sto sa ozbiljnim predlogom. Pošto do danas ne pokazuje volju za postizanje mira, mi ćemo dodatno pojačati pritisak, uključujući i novi, osamnaesti paket oštrih sankcija. Fokusiramo se na dva sektora: energetski i bankarski. Proširujemo zabrane izvoza i kontrole, kao i mere protiv zaobilaženja sankcija", poručila je Fon der Lajen.
Koje sektore obuhvata novi paket sankcija?
Prvo, energetski sektor. Po prvi put je predlažena zabrana transakcija za gasovode Severni tok 1 i Severni tok 2. To znači da nijedan operater iz EU više neće moći da učestvuje u bilo kakvim transakcijama, direktnim ili indirektnim, koje se odnose na ove gasovode. Nema povratka na staro.
Takođe je predloženo i sniženje gornje granice cene ruske nafte sa 60 na 45 dolara po barelu. Otkako je ograničenje uvedeno 2023. godine, cena nafte je pala i sada se kreće blizu tog limita. Smanjenjem granice, objasnila je Fon der Lajen, EU se prilagođava novim tržišnim uslovima i vraća meru na efikasan nivo.
"Izvoz nafte i dalje čini trećinu ruskih državnih prihoda. Moramo preseći ovaj izvor finansiranja. Gornja granica cene nafte je mera G7 koalicije. Na predstojećem G7 samitu u Kanadi razgovaraćemo o zajedničkim koracima. Uz to, radi bolje kontrole mere, pored već sankcionisanih 342 broda, sada dodajemo još 77 plovila iz ruske senke flote. Ova plovila služe za izbegavanje sankcija, a njihovim listiranjem ograničavamo mogućnosti Rusije da izvozi naftu putem prikrivenih kanala.
Na kraju, uvodimo i zabranu uvoza rafinisanih proizvoda koji su napravljeni od ruske sirove nafte. Time želimo sprečiti da ruska nafta nađe put na tržište EU na mala vrata", navodi se u saopštenju.
Drugi na udaru je bankarski sektor. EU cilja "sposobnost ruskih banaka da prikupljaju sredstva i obavljaju transakcije" zbog čega je predloženo da se postojeća zabrana korišćenja SWIFT sistema proširi u potpunu zabranu transakcija. Ova mera bi se odnosila na još 22 ruske banke.
Takođe, predlaže se proširenje zabrane transakcija na finansijske operatere iz trećih zemalja koji finansiraju trgovinu sa Rusijom uprkos sankcijama, kao i sankcionisanje Ruskog fonda za direktne investicije, njegovih filijala i investicionih projekata. Na taj način ograničava se važan kanal za modernizaciju ruske ekonomije i jačanje industrijske baze.
Treće, nove zabrane izvoza.
"Predlažemo dodatne zabrane izvoza u vrednosti većoj od 2,5 milijarde evra. Ove mere lišavaju rusku ekonomiju kritičnih tehnologija i industrijskih dobara. Meta su mašine, metali, plastika i hemikalije – sirovine važne za industriju. Ograničavamo i izvoz proizvoda i tehnologija dvostruke namene koje se koriste za proizvodnju dronova, raketa i drugih oružanih sistema. Želimo da onemogućimo Rusiju da modernizuje svoje naoružanje evropskom tehnologijom.
Četvrto, bolja primena sankcija. Proširujemo obim zabrana transakcija koje već postoje. Na listu stavljamo 22 ruske i strane kompanije koje direktno ili indirektno podržavaju ruski vojni i industrijski kompleks. Putinova sposobnost da vodi rat u velikoj meri zavisi od podrške iz trećih zemalja. Oni koji podržavaju Rusiju u njenom pokušaju osvajanja Ukrajine snose veliku odgovornost", poručila je Ursula fon der Lajen.
Ovim paketom dodatno se pojačava pritisak na Rusiju, a u cilju ispunjenja zahteva za punim, bezuslovnim prekidom vatre u trajanju od najmanje 30 dana. Ova pauza u neprijateljstvima može biti važan korak ka smanjenju patnje civila i stvaranju prostora za ozbiljne mirovne pregovore.
"EU šalje nedvosmislenu poruku: podrška Ukrajini ostaje snažna, a strategija sankcija se dodatno produbljuje kako bi se smanjila sposobnost Rusije da finansira rat. Sledeći dani i samit G7 biće ključni za dalju koordinaciju međunarodnih partnera u borbi za pravdu i mir u Evropi", zaključuje se u saopštenju.
(EUpravo zato.rs)
