Nova nemačka vlada će se suočiti sa velikim spoljnopolitičkim izazovima, složni su analitičari nakon održanih parlamentarnih izbora. koje su ocenili kao "istorijski preokret".
"Hajde da proslavimo večeras, a već ujutru idemo na posao", izjavio je Fridrih Merc, lider Demohrišćanske unije, proslavljajući pobedu. Zajedno s Hrišćanskom socijalnom unijom (CSU) iz Bavarske, demohrišćani su osvojili 28,6 odsto glasova na izborima za Bundestag, ali neće moći sami da naprave vladu. Oni će po svoj prilici napraviti savez sa Socijaldemokratama, a iako su iz AfD-a rekli da su otvoreni za pregovore, budući da su osvojili 20,8 procenata glasova, demohrišćani su ranije odbacili bilo kakvu saradnju sa njima.
Da će pred novom vladom biti veliki izazovi već se čulo tokom predizborne kampanje i već su označena "goruća svetska pitanja koja treba rešavati". Međutim, koji će prioriteti biti na listi novog kancelara kada je reč o Zapadnom Balkanu?
Sa ekonomskog aspekta, važno je da Nemačka ponovo ojača svoju ekonomiju, a upravo to je ključno za zemlje Zapadnog Balkana, kao i za Srbiju, koja predstavlja najvažnijeg spoljnotrgovinskog partnera Nemačke.
Da neće okretati glavu od regiona, uprkos ozbiljnim žarištima u Evropi, potvrdio nam je i Dejan Miletić, analitičar, ali istakao da ne bi trebalo imati sada prevelika očekivanja.
"Nemačkoj trenutno prioritet ne može biti Zapadni Balkan jer nije bio ni ranije. S obzirom na ekonomsku recesiju i mnoga goruća pitanja nije realno da će Nemačka imati značajnu ulogu u regionu. Naprotiv, mislim da će se prepustiti inerciji", izjavio je za EUpravo zato analitičar i direktor Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić.
Sa ovim stavom donekle je saglasan i Dejan Dimitrov iz Centra za evropske politike, koji nam je objasnio da je Nemačkoj u vezi sa Zapadnim Balkanom, najveći interes "zadržavanje statusa kvo".
"Dokle god postoji stabilnost njima neće biti ništa više važno. Srbija bi preko litijuma mogla nastojati da kupi novog kancelara, ali dalje od toga je suvišno očekivati. Postoje nagoveštaji da će i pitanje proširenja biti stavljeno u drugi plan, sa krajem rata u Ukrajini, jer će se EU fokusirati na odnose sa Kinom i SAD", rekao je on za naš portal.
U kojim oblastima Srbija ima šansu?
Međutim, iako neće biti velikih promena u odnosima, nova vlada može uputiti veći naglasak na potrebnu političku i ekonomsku stabilnost. Ipak, ne očekuje se značajna promena u pristupu prema demokratiji i vladavini prava u Srbiji, smatra analitičar.
"Srbija je pojačala bliskost sa Nemačkom, čini se da će zajednički interesi rasti s obzirom da je Srbija je glavni ekonomski partner Nemačke iz regiona. Izvesno je očekivati jačanje ekonomske saradnje u smeru u kom je do sada već razgovarano, ne vidim moguće pogoršanje odnosa", izjavio je Miletić za naš portal, ali ipak ukazao da ne treba očekivati inteziviranije prisustvo Nemačke nego do sada.
Istorijski izbori u Nemačkoj
Na juče održanim izborima u Nemačkoj, konzervativci CDU/CSU odneli su pobedu dok je krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) postigla najbolji rezultat u istoriji.
S druge strane, SPD, stranka dosadašnjeg kancelara Olafa Šolca doživela je izborni poraz.
Čelnik Unije CDU/CSU Fridrih Merc, koji će najverovatnije postati sledeći nemački kancelar, najavio je kako će krenuti sa formiranjem vlade što je pre moguće.
Sa druge strane, koliderka desničarske Alternative za Nemačku (AfD) Alis Vajdel nazvala je rezultate te stranke istorijskim, budući da su udvostručeni u odnosu na izbore 2021. godine.
Prema njenim rečina, stranka ostaje otvorena za koalicione pregovore sa drugim strankama, a isključivanje AfD-a iz razgovora o formiranju vlade bilo bi ekvivalentno "prevari birača".
(EUpravo zato.rs)
