U Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta danas je, nakon što je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula predstavio Nacrt izveštaja o napretku Srbije, održana rasprava tokom koje je istaknuto da Evropska komisija prati dešavanja u Srbiji.
Članovi Odbora EP za spoljne poslove će do 6. marta moći da podnesu amandmane na ovaj nacrt izveštaja, o kojem će se potom glasati pred ovim odborom krajem aprila. Nakon toga bi, najverovatnije u maju, trebalo da bude održano glasanje o predlogu rezolucije na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta.
Rezolucije EP nisu pravno obavezujuće, ali imaju značajnu političku težinu i nekoliko ključnih funkcija, od političkih indikacija, uticaja na druge institucije EU do dijaloga sa vladama i međunarodnim partnerima.
Da je u pitanju standardna praksa još od otvaranja pristupnih pregovora sa Srbijom, koju primenjuju i sa drugim zemljama kandidatima objasnio je Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike koji je u izjavi za EUpravo zato rekao da su ovakve rasprave "način da Evropski parlament zauzme svoju poziciju".
"Evropski parlament nema formalnu ulogu tokom pristupnog procesa, ne pita se da li se, recimo, otvara klaster ili zatvara poglavlje. Ovo je, međutim, način da se čuje njihov glas i kritike na račun pristupnog procesa, kako bi se Savet i Komisija usmerili u dobrom pravcu ili da bi se kandidati opomenuli ako rade nešto pogrešno na putu ka punopravnom članstvu", rekao je Subotić za naš portal.
Izglasane rezolucije pružaju jasne smernice o stavu Evropskog parlamenta prema određenim pitanjima, što može uticati na dalji razvoj politika i odluka unutar EU i prema spoljnim partnerima.
Osim toga, imaju uticaj na druge evropske institucije, poput Evropske komisije, koja može uzeti u obzir stavove Parlamenta prilikom pripreme novih inicijativa ili zakonodavnih predloga.
Značajna je uloga i u dijalogu sa vladama i međunarodnim partnerima, budući da Parlament često koristi ove rezolucije kao platformu za iskazivanje stava Evropske unije prema određenim pitanjima, kao što su ljudska prava, spoljnopolitički odnosi i ekonomske politike.
"Što se tiče pritisaka, evroparlamentarci mogu da utiču na svoje države, što je jako značajno. Videli smo tokom današnje diskusije da su i spoljna služba i Komisija prisustvovale diskusiji. Ovo je samo početak, budući da će najverovatnije u maju biti održano glasanje o predlogu rezolucije", dodao je Subotić.
Primer kad je rezolucija EP donela konkretne rezultate
Jedan od konkretnih primera kada je rezolucija Evropskog parlamenta imala značajan uticaj na politiku i međunarodne odnose je rezolucija iz 2018. godine o stanju ljudskih prava u Turskoj.
U ovoj rezoluciji, Evropski parlament je osudio kršenje ljudskih prava i sloboda u Turskoj, posebno u kontekstu suzbijanja slobode medija, političkih progona i stanja u vezi sa demokratskim institucijama. Rezolucija je pozvala na obustavu pregovora o pristupanju Turske Evropskoj uniji ukoliko se nastavi sa politikama koje krše osnovna ljudska prava.
Iako sama rezolucija nije imala pravnu snagu, njen politički uticaj bio je značajan. Evropska komisija i Savet EU su bili primorani da odgovore na stavove Parlamenta, a rezolucija je poslala jasnu poruku Turskoj u vezi s njenim evropskim putem i poštovanjem ljudskih prava. Takođe, izazvala je međunarodnu pažnju, uključujući osude i reakcije od strane turske vlade.
Kao rezultat ove i sličnih inicijativa, EU je dodatno zaoštrila pristup u vezi s Turskom, postavljajući ljudska prava kao ključni faktor u budućim pregovorima o članstvu.
(EUpravo zato.rs)
