Ostavka premijera Srbije Miloša Vučevića, a samim tim i pad celokupne Vlade Srbije, usred rastućih političkih tenzija u zemlji izazvala je brojna pitanja od kojih je za integraciju u Evropskoj uniji najvažnije – šta će se desiti sa Planom rasta za Zapadni Balkan i Reformskom agendom koja je uslov za dobijanje 1,58 milijardi evra koje bi trebalo da pripadnu Srbiji prema Planu rasta.
Ostavka premijera i prelazak Vlade u tehničkom mandatu, međutim, ne mora nužno da znači potpuni zastoj u procesu evropskih integracija.
"Ipak, ovakva situacija svakako može značajno da uspori donošenje strateških odluka sprovođenje reformi. Ministarstvo za evropske integracije bi trebalo da nesmetano nastavi da koordinira proces evropskih integracija, sarađujući sa drugim ministarstvima, Evropskom komisijom i Delegacijom EU u Srbiji", kaže za EUpravo zato istraživač iz Centra za evropske politike Marko Todorović.
Prema njegovim rečima, administrativne aktivnosti i tehnički poslovi u vezi sa evropskim putem Srbije će se nastaviti, uključujući pripreme izveštaja ka Evropskoj komisiji, poslove povezane sa IPA fondovima ili sprovođenje pojedinih akcionih planova.
"Takođe, druga ministarstva će moći da obavljaju svoje redovne zadatke, što uključuje i pripremu pravnih propisa, zakona i podzakonskih akata u procesu harmonizacije sa zakonodavstvom EU", ističe Todorović.
Nije bez prepreka
Ipak, ovaj proces će imati svoje prepreke, a ključna za efikasan napredak u evropskim integracija jeste činjenica da Vlada u tehničkom mandatu nema ovlašćenja da predlaže Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte, niti da donosi propise.
"Ovaj institucionalni vakuum može usporiti usvajanje ključnih zakona i sprovođenje reformi koje su neophodne za usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije", objašnjava naš sagovornik
Dva scenarija za dalje
Kako smatra Todorović, dalji razvoj situacije zavisi od toga da li će politički akteri odlučiti da se ide na brzu rekonstrukciju Vlade ili na raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
"U prvom scenariju, predsednik Republike može predložiti novog mandatara, koji bi u roku od 30 dana trebalo da sastavi novu Vladu. Ako se postigne brz politički dogovor, period tehničkog mandata bio bi relativno kratak, što bi omogućilo da se zakonodavni okvir ubrzo deblokira i reforme nastave nesmetano".
Drugi scenario koji nastupa ukoliko se nova Vlada ne formira u predviđenom roku od 30 dana, nalaže da predsednik Republike mora da raspusti Skupštinu i raspiše vanredne izbore koji bi se održali između 45 i 60 dana nakon raspisivanja.
"Nakon toga, potrebno je još do 90 dana za konstituisanje novog saziva Skupštine i formiranje nove Vlade, što znači da bi Srbija mogla biti u tehničkom mandatu i do šest meseci. Ovaj produženi period tehničkog mandata ozbiljno bi usporio proces evropskih integracija, jer bi kašnjenja u donošenju zakona direktno uticala na harmonizaciju sa zakonodavstvom EU. U aktuelnoj političkoj krizi teško je predvideti koji je od ova dva scenarija izvesniji, što dodatno komplikuje projekciju buduće dinamike u evropskim integracijama Srbije", smatra Todorović.
Šta sa Reformskom agendom?
Ono na šta će uticati pad vlade, makar na tehničkom nivou, jeste sprovođenje Reformske agende koja će nam obezbediti sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Todorocić ističe da je važno spomenuti da veliki broj reformskih koraka podrazumeva izmenu zakonodavstva.
"U prvom scenariju, gde se nova Vlada formira brzo, zakonodavne reforme bi mogle da se nastave bez značajnih kašnjenja, omogućavajući Srbiji da zadrži kontinuitet. Nasuprot tome, u slučaju vanrednih izbora i produženog tehničkog mandata, kašnjenja bi mogla ozbiljno ugroziti sposobnost Srbije da u planiranim okvirima pridobije finansijska sredstva iz EU fondova", jasan je Todorović.
Ono što je nama otežavajuća okolnost kao zemlji jeste da ovakva politička kriza stiže u osetljivom trenutku za Srbiju, jer se država nominalno obavezala da uskladi sve svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama Evropske unije do kraja 2026. godine.
"Zastoj od šest meseci gotovo sigurno bi doveo do probijanja tih rokova, ali suštinski, evropske integracije ne mogu i ne smeju biti samo tehnički proces u kome se obaveza po obaveza administrativno štriklira. Pravi izazov za Srbiju nije samo usvajanje zakona već njihova dosledna i efikasna primena, pre svega u oblasti vladavine prava, nezavisnosti institucija i borbe protiv korupcije. U tom smislu, najvažnije je da nova Vlada – ma iz kog scenarija proizašla – ne tretira reforme samo kao formalni uslov na putu ka EU, već da pokaže stvarnu spremnost da ih sprovede u punom kapacitetu i osigura da one donesu suštinske promene u društvu. To je jedini pravi put za Srbiju ka Evropskoj uniji, ali i ka stabilnijem i pravednijem društvu u celini", zaključuje Todorović.
Ostavka Vučevića nakon napada na studente u Novom Sadu
Podsetimo, premijer Miloš Vučević podneo je neopozivu ostavku posle napada na studente u Novom Sadu u toku noći 28. januara i poželeo povređenoj devojci brzo ozdravljenje.
"Smatramo da smo objektivno odgovorni za ono što se desilo i stoga podnosimo ostavke", rekao je Vučević, osudivši napad na studente.
Ostavkom premijera, prestaje i mandat cele vlade koja će, do izbora nove, obavljati tehničke dužnosti.
U Novom Sadu, Vučevićevom rodnom gradu, čiji je bio gradonačelnik, 1. novembra 2024. godine posle višegodišnje rekonstrukcije zgrade železničke stanice obrušila se nadstrešnica i poginulo je 15 ljudi, a dvoje teško povređeno.
(EUpravo zato)
· Reaguj
