Nedavno je u Beogradu održana konferencija "Strateški Tokovi 2024": Budućnost Evropske Unije nakon novog institucionalnog sastava Evropskog parlamenta i Komisije" na kojoj se, između ostalog, diskutovalo o proširenju EU na Zapadni Balkan. posvećena budućnosti Evropske unije.
Šta očekuje Evropsku uniju, ali i zemlje našeg regiona u narednom periodu, kao i kakvi će biti odnosi Brisela i Vašingtona razgovarali smo sa dr Nevenom Cvetićaninom, predsednikom Foruma za strateške studije (FORST).
Nedavno je održana konferencija "Strateški tokovi 2024". Koji su ključni zaključci ovogodišnjeg foruma?
Ključni zaključci konferencije koju već godinama organizuje naš Forum za Strateške Studije, a koja je ove godine bila posvećena budućnosti Evropske unije, jeste da je Evropa u procesu svog geopolitičkog zaokruživanja i da u tom procesu važno mesto ima nastavak proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan. Govornici konferencije su bili neki od najvažnijih evropskih ambasadora u Srbiji od Emanuela Žiofrea, šefa delegacije EU u Srbiji, do Luke Gorija, italijanskog ambasadora, a posebnu zahvalnost dugujemo ambasadi Slovenije u Srbiji i slovenačkom ambasadoru Damjanu Bergantu, koji su pomogli oko organizovanja konferencije. Organizacioni izazov je bio da se svi oni, što uživo, što onlajn, okupe u Srbiji, pa je uspeh ne samo za Forum, već i za Srbiju kao državu što je u Beogradu održana jedna ovakva debata o budućnosti Evrope na visokom nivou.
Zaključci debate su da je nakon dugo vremena ponovo nastupio momenat za nastavak proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan i da Srbija ima šansu da se nizom vešto osmišljenih i pravilno plasiranih javnih politika u narednim godinama dodatno približi Evropskoj uniji, pomažući da se zaokruži evropski geopolitički prostor, ali da takođe ima pravo da se uvaži i naš nacionalni interes, jer nikome nije u interesu neka nova nestabilnost na Zapadnom Balkanu.
Jedan od fokusa konferencije bio je uticaj nove američke administracije na Evropsku uniju. Kakve promene očekujete u odnosima između Brisela i Vašingtona nakon ponovnog izbora Donalda Trampa?
Amerika će biti sve manje fokusirana na Evropu, jer će za nju pod Trampom prioritet biti odnosi sa Kinom, usled čega bi Amerika mogla da Evropskoj uniji, ali i ključnim evropskim zemljama poput Francuske i Nemačke prepusti brigu o bezbednosti kontinenta.
To bi značilo, pogotovo nakon najnovijih događaja u Siriji, da Balkan ostaje unutar evropskog geopolitičkog prostora, koji će u narednim godinama težiti svom zaokruživanju, čemu Srbija, ako se uvaže naši nacionalni interesi, može da pruži svoj puni doprinos, prvenstveno čuvajući stabilnost na Zapadnom Balkanu. Ukoliko bude pametno i dalekovido osmišljena, naša nacionalna politika može da profitira od ovog procesa geopolitičkog zaokruživanja evropskog kontinenta. Što se tiče samih odnosa između Amerike i Evrope oni će najverovatnije biti obeleženi definisanjem trgovinskih odnosa između dva partnera, gde Amerika ostaje stariji, a Evropa mlađi partner.
Jedna od tema na forumu bila je i pozicija Srbije i Balkana u kontekstu evropskih integracija. Kako ocenjujete trenutne kapacitete Evropske unije za proširenje i šta bi Srbija mogla da uradi kako bi ubrzala svoj evropski put?
Evropska unija htela-ne htela, bila više ili manje spremna, imala više ili manje kapaciteta za to, mora da zaokruži svoj geopolitički prostor, a glavni faktor tog zaokruživanja je upravo proširenje na Zapadni Balkan, odnosno na one države regiona koje nisu trenutno u punopravnom članstvu u EU. Međutim, taj proces je dvosmeran i traži i od nas da izvršimo ključne reforme u pogledu vladavine prava, medijskih i demokratskih sloboda, borbe protiv korupcije i pre svega formiranja jedinstvenog regionalnog tržišta, jer niko nas se ne može „prošvercovati“ u EU ako ne budemo spremni. U tu svrhu Evropska unija je opredelila za region takozvani Plan rasta od više milijardi evra, od čega će većina otići upravo Srbiji, jer je ona najveća i najmnogoljudnija zemlja regiona koja čeka prijem u EU, tako da bi ta sredstva trebala biti pametno iskorišćena za transformaciju našeg društva u pravcu veće kompatibilnosti sa evropskim društvima.
Pored pitanja proširenja, govorilo se i o izazovima pred administracijom u Briselu. Koji su, prema Vašem mišljenju, ključni izazovi za EU u narednih pet godina i kako će oni uticati na poziciju Srbije u evropskim integracijama?
Ključni izazovi za nastupajuću administraciju Briselu su pre svih rat u Ukrajini i napori da se tamo postigne neki održiv mir, jer Evropa dosta ekonomski pati usled tog rata, pa je u njenom suštinskom interesu da taj rat stane, što je takođe i u interesu našeg regiona kako ne bi bio destabilizovan geopolitičkim ehom iz Ukrajine ili Bliskog Istoka. Veliki izazov za Evropsku uniju će biti dostizanje nivoa tehnološke razvijenosti Amerike i Kine, koje prednjače u tzv. petoj industrijskoj revoluciji, u čemu Evropa dosta kaska, pa će prioritet evropske administracije biti da obezbedi kontinentu tehnološki razvoj i ekonomski rast, što nije lako u uslovima usporavanja svetske ekonomije.
Ipak, Evropska unija je još jedna od najvažnijih svetskih ekonomskih sila i sada bi to trebalo biti praćeno i geopolitičkim jačanjem, što će opet zavisiti od dogovora onih “tvrđih” geopolitičkih sila kao što su Amerika, Kina i Rusija oko kontrole aktuelnih konflikata po svetu. Privlačnost Evropske unije je upravo u tome što ona nije imperija poput upravo Amerike, Kine i Rusije, već je neka vrsta propulzivne i meke geopolitičke sile, što omogućuje njenim članicama da “lakše dišu” u teškom i surovom geopolitičkom vremenu u kojem živimo i da budu neka vrsta moralne vertikale, što je zapravo bila uloga Evrope još od vremena njenih velikih državnika kao što su De Gol, Adenauer ili Vili Brant.
FORST je poznat po organizaciji događaja koji okupljaju stručnjake i donosioce odluka iz različitih oblasti. Koji su dalji planovi Foruma za strateške studije i kako vidite ulogu Vaše organizacije u oblikovanju strateških pravaca Srbije?
Za šest godina delovanja uspeli smo da od Foruma za strateške studije da napravimo respektabilan tink-tenk, odnosno trust mozgova, na čiji poziv na konferencije i debate se odazivaju važni ljudi iz sveta evropske i regionalne diplomatije, politike, strategije, nauke i akademskog sveta, što je čast i zadovoljstvo ne samo našem Forumu, već i Srbiji kao državi, jer čisto iskustvo pokazuje da ne postoje razvijene države sa ugledom u svetu bez jakih i uspešnih domaćih trustova mozgova čiji je zadatak da skiciraju i ocrtaju buduće pravce razvoja međunarodnih odnosa i buduće svetske strateške tokove. čemu je upravo posvećen FORST.
Mi smo pre šest godina krenuli u pionirski posao stvaranja domaćeg trusta mozgova po uzoru na one svetske, što nije lako jer je infrastruktura u našem društvu slabija od one koju imaju jače države poput Amerike, Kine, Francuske ili Nemačke, ali se nismo dali obeshrabriti, već smo hrabro prionuli na posao, okupili sposoban tim i rezultati su već vidljivi u konferencijama i događajima na visokom nivou koje smo uspeli da dosada organizujemo. Dalji planovi su nam da nađemo stabilne finansijske partnere koji mogu podržati naše projekte, a da se opet ne spušta nivo našeg rada i nivo događaja koje organizujemo, kao i da se ne spuštamo na nivo dnevne politike, jer verujemo da Srbija treba da ima organizaciju i instituciju koja će brinuti o dugoročnim strateškim premisama nacionalne politike, i u ispunjavanju tog zadatka vidimo ulogu našeg Foruma za strateške studije – FORST-a. Sigurni smo da ćemo i unutar zemlje, u regionu i u Evropi pronaći kredibilne partnere koji bi bili zainteresovani za ulaganje u stvaranje respektabilnog regionalnog tink-tenka tj. trusta mozgova upravo u Beogradu, kako bi spoljni partneri o ovom regionu imali pravilne procene, ali i kako bismo i mi iz ovoga regiona slali prave procene i poruke.
(EUpravo zato)
