Evropski parlament je izglasao Plan rasta za Zapadni Balkan, do sada najambiciozniji finansijski paket EU za region.
EU će izdvojiti dve milijardi evra bespovratne pomoći i četiri milijarde povoljnih zajmova za zapadni Balkan od 2024. do 2027. godine.
Za ovaj paket je glasalo 517 evropskih poslanika, 56 njih je bilo protiv, a 30 uzdržanih.
Glasanje za ovaj paket je održano samo dan pre raspuštanja Evropskog parlamenta jer institucije ulaze u izborni period, za izbore za novi saziv parlamenta i čelnike institucija EU koji će biti održani između 6. i 9. juna u svim državama članicama EU.
Države regiona će morati da ispune niz ne tako lakih kriterijuma kako bi iskoristile paket finansijske pomoći.
Među njima su i osnovni kriterijumi koji podjednako važe za sve zemlje članice. Oni se odnose na vladavinu prava, poštovanje principa demokratije, institucionalne reforme i preduzimanje neophodnih koraka kako bi se osiguralo da sredstva ne budu zloupotrebljena.
Pored kriterijuma koji se odnose na reforme i vladavinu prava, postoje i kriterijumi političke prirode.
EU namerava da Planom rasta za Zapadni Balkan udvostruči ekonomiju zemalja regiona u narednih deset godina.
Ovaj plan je u novembru 2023. godine predložila Evropska komisija.
Reč je o fondu od šest milijardi eura, od čega su dve milijarde u formi bespovratne pomoći, a preostalih četiri milijarde u obliku kredita sa veoma povoljnim ratama.
Cilj EU je da ovim planom podstakne ekonomski rast u šest zemalja regiona, istovremeno da pomogne reformskom procesu i na taj način pomogne ovim zemljama da se što pre pripreme za ulazak u EU.
Prema predlogu, procedura isplate finansijskih sredstava će biti pojednostavljena, međutim, kriterijumi za dobijanje ovih sredstava su pooštreni.
(N.P/EUpravo Zato/RSE)
