- Bilateralni sporovi sa susedima često usporavaju ili blokiraju evropske integracije zemalja Zapadnog Balkana, od granica do istorije, jezika i identiteta.
- Crna Gora i Severna Makedonija su primeri kako otvorena pitanja sa Hrvatskom i Bugarskom i dalje opterećuju pregovore sa EU.
Proces pristupanja Evropskoj uniji ne zavisi samo od sprovođenja reformi i usklađivanja sa evropskim pravilima, već i od rešavanja otvorenih pitanja sa susednim državama.
Na značaj ovog pitanja ponovo je ukazao slučaj Crne Gore, nakon što je Hrvatska državama članicama EU uputila dokument sa zahtevima koje Podgorica treba da ispuni pre pristupanja Uniji. Hrvatski zahtevi ponovo su dospeli u fokus nakon što je Crna Gora privremeno zatvorila još tri pregovaračka poglavlja, čime je broj privremeno zatvorenih poglavlja povećala na 21.
Ovaj slučaj pokazuje kako nerešeni bilateralni sporovi mogu da utiču na dinamiku proširenja EU, otvarajući pitanja koja prevazilaze samo sprovođenje reformi i usklađivanje sa evropskim pravnim tekovinama.
Sporovi sežu od pitanja državnih granica i ratnog nasleđa do istorije, jezika i nacionalnog identiteta, a mogu da uspore ili blokiraju napredak kandidata kada neka od država članica uskrati saglasnost za narednu fazu pregovora ili postavi dodatne uslove.
Iako evropske institucije zagovaraju rešavanje sporova dijalogom, praksa pokazuje da bilateralna pitanja mogu godinama da opterećuju odnose i utiču na tok pristupnih pregovora.
Crna Gora i Hrvatska
Crna Gora je među najnaprednijim kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji, ali nerešena bilateralna pitanja sa Hrvatskom ostaju jedan od političkih izazova na putu ka završetku pregovora. Otvorena pitanja odnose se na ratno nasleđe, nestale osobe, imovinska potraživanja i razgraničenje, a dve države su prethodnih godina jedna od druge tražile konkretne korake u njihovom rešavanju.
Crnogorski premijer Milojko Spajić poručio je na poslednjoj međuvladinoj konferenciji da bez Hrvatske ne bi bilo moguće privremeno zatvoriti još tri pregovaračka poglavlja. Istakao je da su dve zemlje partneri u NATO i da vode aktivne bilateralne razgovore, izrazivši uverenje da otvorena pitanja mogu da reše na obostrano zadovoljstvo.
"Mislim da je vreme da idemo napred. Nadam se da će Crna Gora biti svetlo za sve zemlje koje su na tom putu", rekao je Spajić.
Dan kasnije, hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman izjavio je da Zagreb ne blokira napredovanje Crne Gore, već insistira na poštovanju temeljnih načela Evropske unije. Ukazao je da je Hrvatska do sada podržala zatvaranje niza pregovaračkih poglavlja, ali da očekuje konkretan napredak u rešavanju otvorenih pitanja, koja povezuje sa poglavljima 23 i 24, posvećenim pravosuđu i osnovnim pravima, odnosno pravdi, slobodi i bezbednosti.
Hrvatska je u međuvremenu državama članicama EU uputila dokument sa 8 zahteva koje je Hrvatska navela u dokumentu upućenom državama članicama EU.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Većina se odnosi na posledice ratova devedesetih i obuhvaćena je Poglavljem 23. Zagreb traži obeštećenje za hrvatske državljane zatočene u logoru Morinj, očuvanje spomen-ploče na tom mestu i promenu imena gradskog bazena u Kotoru, koji nosi ime vaterpoliste Zorana Gopčevića, za kojeg hrvatska strana navodi da je bio stražar u logoru. Među zahtevima su i rasvetljavanje sudbine 14 nestalih hrvatskih državljana, procesuiranje ratnih zločina, uključujući komandnu odgovornost, kao i rešavanje imovinskih prava hrvatskih porodica, posebno onih čiji su zahtevi ostali nerešeni uprkos pravosnažnim presudama ili dugotrajnim postupcima.
Preostala dva zahteva odnose se na Poglavlje 31, koje obuhvata spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. Hrvatska traži povratak školskog broda "Jadran", za koji tvrdi da joj pripada na osnovu Sporazuma o pitanjima sukcesije iz 2001. godine, kao i potvrdu poštovanja nekadašnje granice između dve republike i potpisivanje ugovora o kopnenom razgraničenju. Zagreb je naveo da bi nakon rešavanja pitanja kopnene granice bio spreman da nastavi razgovore o razgraničenju na moru.
Najnoviji razvoj pokazuje da sporovi nisu doveli do potpune obustave pristupnog procesa.
Na međuvladinoj konferenciji 12. oktobra 2026. Crna Gora je privremeno zatvorila poglavlja 17, 18 i 19, čime je ukupan broj privremeno zatvorenih poglavlja dostigao 21 od 33. To, međutim, ne znači da su bilateralna pitanja rešena.
Severna Makedonija i Bugarska - spor oko istorije, jezika i identiteta
Put Severne Makedonije ka članstvu u EU decenijama je opterećen bilateralnim sporovima. Nakon što je promenila zastavu 1995. i ustavno ime 2019. kako bi prevazišla spor sa Grčkom, zemlja se suočila sa novim zastojem zbog neslaganja sa Bugarskom.
Sofija traži da Severna Makedonija izmeni Ustav i uključi Bugare među zajednice navedene u preambuli, dok spor prate i dugogodišnja neslaganja oko zajedničke istorije, istorijskih ličnosti, jezika i nacionalnog identiteta. Iako je 2022. prihvaćen evropski predlog za pokretanje pristupnih pregovora, ustavne izmene još nisu usvojene.
Vlasti u Skoplju traže garancije da ispunjavanje ovog uslova neće dovesti do novih bilateralnih zahteva. Ministar spoljnih poslova Timčo Mucunski upozorio je da stalno menjanje uslova narušava poverenje u proces proširenja i pozvao EU da obezbedi jasniji i predvidljiviji put ka članstvu.
Dok se ustavne izmene predviđene pregovaračkim okvirom ne usvoje, Severna Makedonija ne može da pređe na otvaranje prvog pregovaračkog klastera, posvećenog osnovama pristupnog procesa.
Dijalog Beograda i Prištine - normalizacija odnosa kao uslov evropskog puta
Dijalog Beograda i Prištine jedno je od ključnih političkih pitanja na Zapadnom Balkanu i važan uslov evropskih perspektiva obe strane. Spor obuhvata status, položaj srpske zajednice, bezbednosna pitanja i sprovođenje dogovora postignutih uz posredovanje Evropske unije.
Dijalog, pod pokroviteljstvom EU, počeo je 2011. godine. Briselskim sporazumom iz 2013. uspostavljen je okvir za normalizaciju odnosa, uključujući pitanja položaja srpske zajednice na Kosovu. Ipak, sprovođenje dogovorenog daleko je od realizacije.
Novi pokušaj napretka usledio je 2023. godine, kada su strane prihvatile Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa i aneks za njegovu primenu u Ohridu. Među važnim pitanjima ostalo je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, kao i sprovođenje drugih preuzetih obaveza.
Prema Evropskoj službi za spoljne poslove, cilj dijaloga je postizanje sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa, koji bi omogućio napredak obe strane ka EU. Mandat specijalnog predstavnika EU za dijalog Petera Sorensena produžen je do februara 2028. godine.
Ovaj slučaj se, ipak, razlikuje od klasičnih bilateralnih sporova između dve države koje su obe međunarodno priznate. Kosovo ne priznaju sve članice EU, što dodatno komplikuje zajednički evropski pristup. Normalizacija odnosa jeste važan uslov evropskog puta obe strane, ali zastoj njihovih integracija zavisi i od drugih političkih i reformskih pitanja.
Hrvatska i Slovenija - Granični spor blokirao napredak u pojedinim pregovaračkim poglavljima
Spor Hrvatske i Slovenije oko kopnene i morske granice, posebno u Piranskom zalivu, jedan je od najjasnijih primera kako bilateralna pitanja mogu da uspore pristupanje Evropskoj uniji.
Nakon raspada Jugoslavije, dve zemlje nisu uspele da se dogovore o toku granice i slovenačkom pristupu otvorenom moru. Slovenija je 2008. i 2009. blokirala napredovanje Hrvatske u pojedinim pregovaračkim poglavljima, tvrdeći da hrvatska dokumentacija prejudicira granicu.
Uz posredovanje Evropske komisije, dve zemlje su 2009. potpisale arbitražni sporazum, a tribunal je 2017. doneo odluku o granici na kopnu i moru. Slovenija smatra odluku obavezujućom, dok ju je Hrvatska osporila nakon otkrića nedozvoljene komunikacije slovenačkog predstavnika sa arbitrom i povukla se iz postupka.
Hrvatska je u međuvremenu postala članica EU 2013. godine, ali spor nije rešen. Ovaj slučaj ostaje primer direktnog uticaja bilateralnih nesuglasica na pristupne pregovore, iako danas ne predstavlja prepreku hrvatskom članstvu.
Turska i Kipar: Podeljeno ostrvo i zastoj u odnosima sa EU
Kiparsko pitanje jedno je od dugotrajnih spornih pitanja u odnosima Turske i Evropske unije, koje decenijama opterećuje odnose Ankare i Brisela.
Kipar je faktički podeljen od 1974. godine, nakon turske vojne intervencije. Južni deo ostrva čini međunarodno priznata Republika Kipar, članica EU od 2004. godine, dok je na severu 1983. proglašena Turska Republika Severni Kipar, koju priznaje samo Turska.
Turska ne priznaje Republiku Kipar i nije u potpunosti primenila dodatni protokol uz sporazum o pridruživanju EU na sve članice Unije. Zbog toga je EU 2006. odlučila da osam pregovaračkih poglavlja neće biti otvoreno, a da nijedno ne može biti privremeno zatvoreno dok Ankara ne ispuni preuzete obaveze.
Iako je Turska pristupne pregovore počela 2005. godine, oni su praktično u zastoju od 2018. Evropska komisija je u izveštaju za 2025. ukazala na izostanak napretka u normalizaciji odnosa sa Kiprom, dok je Evropski parlament u aprilu 2026. ponovio da u postojećim okolnostima nema uslova za nastavak pregovora. Ipak, kiparsko pitanje nije jedina prepreka članstvu, budući da EU ukazuje i na probleme u oblasti demokratije, vladavine prava i osnovnih prava.
(EUpravo zato.rs)
