- Evropska komisija predlaže novi okvir za fazno pristupanje, koji bi kandidatima omogućio postepeno učešće u politikama EU pre članstva, uz uslov napretka i strateškog usklađivanja.
- Prioriteti su jedinstveno tržište, energetske, saobraćajne i digitalne veze, kao i bezbednost i odbrana, uz vidljive koristi poput SEPA i rominga kao kod kuće.
Ako je pregled politika EU (engl. pre-enlargement policy reviews), koji se sastojao od elemenata poput upravljanja, vrednosti, ključnih politika i budžeta, predstavljao prvi stub komunikacije Evropske komisije "Priprema za širu Uniju", njen drugi stub je posvećen jačanju faznog pristupanja (engl. gradual integration), ideji da kandidati koji ispune odgovarajuće uslove u pojedinim oblastima učestvuju u politikama Unije pre nego što postanu članice.
Prema Komisiji, suština je da fazno pristupanje ne zamenjuje pristupni proces, već ga dopunjava i jača, ono podržava sprovođenje pravnih tekovina i ekonomsku konvergenciju, gradi administrativne kapacitete i uzajamno poverenje, a građanima i preduzećima donosi koristi i pre pristupanja. Istovremeno, ono ostaje uslovljeno i reverzibilno.
U nastavku više o tome kako je Komisija zamislila da maksimizuje i operacionalizuje dati koncept u praksi.
Novi okvir za fazno pristupanje
Za razliku od dosadašnjeg pristupa, Komisija ističe potrebu da fazno pristupanje bude omogućeno na dosledan i predvidiv način, te će zato pripremiti zajednički, novi okvir za fazno pristupanje.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Prema njemu, pristup benefitima faznog pristupanja će zavisiti od napretka u pristupnim pregovorima i spremnosti u konkretnoj pregovaračkoj oblasti, ali i ništa manje važnog strateškog usklađivanja sa Unijom. U odnosu na kandidate, s jedne strane, Komisija ukazuje da države sa uporedivim nivoom pripremljenosti treba da imaju uporedive mogućnosti.
S druge strane, pak, ističe se da dati okvir mora da ostane dovoljno fleksibilan, jer se putevi različitih kandidata razlikuju u praksi. Na primer, Sporazumi o produbljenoj i sveobuhvatnoj zoni slobodne trgovine (DCFTA) sa Ukrajinom i Moldavijom nude drugačije odnosno veće mogućnosti od Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa zemljama Zapadnog Balkana.
Kombinujući doslednost i fleksibilnost, Komisija se obavezala da će zato najpre mapirati postojeće instrumente fazne integracije sa ciljem da se omogući njihova maksimizacija kao i da ukaže na potencijal onih instrumenata koji uopšte nisu bili korišćeni do sada.
Iz tog razloga je vrlo značajno što kao veliku novinu Komisija uvodi tzv. "godišnje dijaloge o faznom pristupanju" sa kandidatima, što će istovremeno biti podržano novim instrumentom Globalne Evrope, namenjenim podršci ulaganjima, administrativnim kapacitetima, sprovođenju propisa i informacionim sistemima koji su neophodni za delotvorno učešće u politikama i programima Unije.
Prioriteti - od jedinstvenog tržišta do svakodnevnog života
Prioriteti za fazno pristupanje su višestruki. Jedan od njih je bliže povezivanje kandidata sa jedinstvenim tržištem EU, uz dublje učešće u istraživanju, inovacijama i industrijskoj saradnji, kao i sporazume o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda (tzv. ACAA), koji bi napredovali čim se postigne potrebna usklađenost.
Slede energetske, saobraćajne i digitalne veze, uključujući postepeno učešće u mrežama TEN-T i TEN-E.
Zatim, ide se šire od ekonomskih oblasti, jer se razmatraju i bezbednost i odbrana, gde se pominju odbrambena industrijska saradnja, vojna mobilnost i sajber bezbednost.
Za Ukrajinu, koja je prva na udaru zbog Rusije, otvaraju se dodatne mogućnosti kroz Evropski fond za odbranu i zajedničke evropske odbrambene projekte od zajedničkog interesa. Ideja je dakle, kada se sve ovo uzme u obzir, da se omogući integracija koja bi omogućila pružanje vidljivih benefita građanima, poput pristupanja Albanije, Moldavije, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije šemama jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA).
Sličan primer je to što su Ukrajina i Moldavija 1. januara 2026. pristupile pravilu "roming kao kod kuće", dok je Savet u junu 2026. odobrio pregovore o proširenju tog pravila na Zapadni Balkan, uz uslov regulatorne i operativne spremnosti.
Institucije i podrška kandidatima
Na kraju, institucionalna dimenzija faznog pristupanja je ona na koju se u stručnoj javnosti dugo čekalo. Kako je Komisija to predstavila, učešće kandidata bi se postepeno širilo sa politika i programa na agencije, mreže i operativne strukture same EU, a kandidati bi u njima imali status posmatrača, bez učešća u odlučivanju.
Ovo predstavlja pokušaj realizacije nečega što je bilo samo načeto onda kada je Komisija obznanila revidiranu metodologiju za proširenje 2020. godine. U skladu sa tim, predlaže se učešće u razvoju različitih politika kao i konkretnoj saradnji.
Prepoznajući da čak i ovaj vid uvećane participacije može predstavljati prepreku za kandidate, Komisija ide čak dotle da ukaže da će naredni instrument Globalna Evropa imati deo sredstava koji će upravo omogućavati pružanje administrativne, finansijske i tehničke pomoći.
Cilj je, dakle, ne samo da se omogući socijalizacija i bolje sagledavanje kako sistem EU funkcioniše iznutra, već i da se kandidati podstaknu da svoje kadrove počnu da jačaju na vreme, kako bi u trenutku stupanja u članstvo imali što manje institucionalnih poremećaja.