Evropska komisija priprema predloge za reformu proširenja EU, u nastojanju da ponovo preuzme kontrolu u debati koju sve više oblikuju države članice i kako bi izbegla da teret svih diskusija padne na Crnu Goru, poručila su trojica zvaničnika EU za Euronews.
Kako se Crna Gora približava članstvu u Uniji, proširenje je na vrhu agende. Poslednjih nedelja države članice su iznele niz dokumenata koji predlažu kako se može reformisati pristupni proces.
Pet od šest država osnivača je predložilo jačanje postojećih mehanizama zaštite kako bi se sprečilo nazadovanje demokratije i kršenje vladavine prava, što su pouke izvučene nakon vladavine Viktora Orbana u Mađarskoj.
Nemačka i Francuska imaju ideje i postepenoj integraciji kandidatskih zemalja, što bi novim članicama omogućilo da osete koristi članstva i pre punopravnog pristupanja.
Nemački kancelar, Fridrih Merc, predložio je da se uvede status "pridruženog članstva" kako bi se Ukrajini pružile bezbednosne garancije.
Zemlje EU se pripremaju za stratešku raspravu o reformi procesa pristupanja na narednom samitu lidera EU u oktobru.
Kolika je politička volja za reformama proširenja?
Obim predloga i dalje se razmatra na najvišem političkom nivou unutar izvršnog tela EU.
Komisija je još prošle godine trebalo da predstavi svoje analize uoči proširenja, uključujući predlog kako bi Unija sa 30 ili više članica funkcionisala u pogledu budžeta, donošenja odluka i unutrašnje organizacije.
Međutim, ove analize su tiho odložene nakon što je kandidatura Ukrajine dodatno zakomplikovala situaciju, a tema ostaje posebno osetljiva među evropskim prestonicama jer utiče na raspodelu moći i novca unutar Unije.
Kako debata o reformi proširenja dobija na zamahu, i dalje nije jasno koliko postoji političke volje za tako široku raspravu, koja bi neminovno zahtevala izmene osnivačkih ugovora EU.
Tajming je posebno osetljiv uoči ključnih predsedničkih izbora u Francuskoj sledeće godine.
Žordan Bardela iz desničarske stranke Nacionalno okupljanje, važi za favorita na izborima, a u nekoliko nedavnih televizijskih intervjua kategorično se usprotivio ulasku Ukrajine u EU.
Ipak, iako bi dublja reforma procesa pristupanja mogla da dođe pre ili kasnije, posebno kako bi zemlje poput Ukrajine ostale motivisane za sprovođenje reformi, rasprava o jačanju zaštitnih mehanizama već je u toku.
Zaštitni mehanizmi
Predlozi Komisije usmereni su na unapređenje mehanizama koji bi sprečili nazadovanje demokratije u novim državama članicama nakon pristupanja.
"Razmatramo kako bi zaštitne klauzule u budućim pristupnim ugovorima mogle da budu oblikovane. Cilj je jednostavan, treba obezbediti da se obaveze preuzete tokom pregovora, posebno one koje se odnose na osnovne principe, poštuju i nakon pristupanja", naveo je portparol Komisije.
Ideja je da teret ovih promena ne padne isključivo na Crnu Goru, koja je trenutno najbliža članstvu.
"Ako to uradite sa Crnom Gorom, može izgledati kao da je kažnjavate jer je bila uspešna. Teret ne sme biti samo na Crnoj Gori, proces mora da bude pravedan", rekao je jedan zvaničnik EU upoznat sa situacijom.
Kako će države članice reagovati na potez Komisije ostaje neizvesno. Neke bi mogle da pozdrave inicijativu, dok bi druge to mogle videti kao pokušaj preuzimanja kontrole nad raspravom.
Zaštitni mehanizmi nisu novost u procesu proširenja. I dok je optimiuzam ojačao nakon što je Orban izgubio vlast u aprilu, Komisija je već ranije nagovestila uvođenje strožih pravila.
"Budući pristupni ugovori moraće da sadrže snažnije zaštitne mehanizme kako ne bi došlo do nazadovanja u sprovođenju preuzetih obaveza, kao i zahteve da nove članice nastave da unapređuju svoje rezultate u oblasti vladavine prava", navela je Komisija u godišnjem izveštaju za 2025.
Pri kreiranju novih mehanizama, Brisel će se oslanjati na ranija iskustva, počevši od pristupnog ugovora Hrvatske, koja je poslednja ušla u EU 2013. godine. Tada je uveden poseban nadzor kojim je Komisija pratila ispunjavanje svih obaveza, posebno u oblasti pravosuđa i osnovnih prava, uključujući nezavisnost sudstva, procesuiranje ratnih zločina, zaštitu manjina i pitanja izbeglica.
Raniji pristupni ugovori već su sadržali zaštitne klauzule koje su pokrivale ozbiljne ekonomske probleme, funkcionisanje unutrašnjeg tržišta i primenu zakonodavstva u oblasti pravde i unutrašnjih poslova, uz važenje tri godine nakon pristupanja.
Kazne za prekršaje, oduzimanje prava glasa...
Pet članica je predložilo daleko strože mere, uključujući brze kazne za pravne prekršaje, poput suspenzije fondova EU ili čak oduzimanja prava glasa u institucijama.
Takvi predlozi ipak nailaze na otpor, jer se smatra da bi time bio narušen osnovni princip jednakosti među članicama i da bi se time praktično ponovo otvarao pristupni ugovor.
Manje kontroverzne ideje uključuju produženje prelaznih perioda, odnosno privremenih izuzeća od pune primene prava EU.
Jedan od značajnijih primera je mogućnost da države članice privremeno ograniče pristup tržištu rada za radnike iz novih članica.
Istovremeno, svaka privremena klauzula u pristupnom ugovoru ne bi nužno bila zasnovana na zaslugama, pa je potrebno jasno definisati kriterijume za ocenu nazadovanja demokratije.
Još jedna ideja jeste da učešće u Evropskom javnom tužilaštvu (EPPO) postane obavezno za nove članice. Trenutno 24 od 27 država učestvuju u EPPO-u, dok su Irska i Mađarska već izrazile interesovanje za pristupanje.
(EUpravo zato/Euronews)
