Kada je sredinom juna obelodanjen nonpejper na kojem su radile Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija i Luksemburg, mediji su se najviše usredsredili na predlog da se budućim članicama privremeno ograniči pravo veta. Ipak, ono što je mnogima promaklo jeste to što se pojavilo i pitanje Evropskog javnog tužilaštva (EPPO), sa sugestijom da buduće članice njemu pristupaju obavezno, od prvog dana, što do sada nije bio slučaj.

O toj instituciji se u regionu gotovo i ne govori, iako se ona regionom i te kako bavi. Zato je vredno osvrnuti se na to šta je EPPO, odakle on u ovoj priči i kako će nonpejper oblikovati dalje proširenje.

Šta je EPPO

Evropsko javno tužilaštvo (en. European Public Prosecutor's Office) nezavisna je institucija EU čiji je zadatak da istražuje i krivično goni dela na štetu finansijskih interesa Unije. To podrazumeva prevare sa fondovima EU, korupciju i prekogranične PDV prevare.

Uredba o osnivanju ovog tela doneta je 2017. godine, prva evropska glavna tužiteljka Laura Keveši imenovana je 2019, a EPPO je zvanično počeo sa radom 2021. Suštinska razlika u odnosu na Evropsku kancelariju za borbu protiv prevara (en. OLAF - European Anti-Fraud Office), koja sprovodi administrativne istrage i izdaje preporuke, jeste u tome što EPPO podiže optužnice i izvodi osumnjičene pred sud – što mu daje znatno veću moć i značaj.

Ključno je i razumeti kako je EPPO ustrojen. Reč je o obliku unapređene saradnje (en. enhanced cooperation), što znači da je učešće sadašnjih članica dobrovoljno. Do danas mu je pristupilo 24 od 27 država EU – van su Mađarska, Danska i Irska. Nedavno je, pak, novi premijer Mađarske Peter Mađar ukazao da će se Mađarska priključiti uskoro, dok postoje indikacije da bi i Irska mogla da joj se pridruži u dogledno vreme.

U svom radu, EPPO kombinuje evropske i nacionalne napore u oblasti sprovođenja zakona u jedinstven pristup, sa ciljem da se obezbedi dosledan krivični progon dela koja utiču na finansijske interese EU i da se ojača saradnja sa nacionalnim pravosudnim sistemima.

Kakve veze EPPO ima sa Zapadnim Balkanom

EPPO nije ograničen samo na teritoriju zemalja koje su mu pristupile. Pošto se pretpristupni fondovi regionu isplaćuju sa teritorije Belgije ili Luksemburga, prevare sa tim novcem tretiraju se kao dela delimično počinjena u EU – što EPPO-u daje osnov za eksteritorijalno delovanje i u zemljama kandidatima. Pritom, i Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) i Novi plan rasta predviđaju obavezu saradnje kandidata sa ovom institucijom.

Ipak, tu leži i ključno ograničenje: EPPO optužnice može podizati isključivo pred sudovima država članica koje učestvuju u njegovom radu, pa u slučaju da neka zemlja kandidat odbije da sarađuje, jedino što preostaje jeste da Komisija obavesti Savet EU i da se zajedno sa državama članicama razmotri kako politički pritisnuti kandidata u pitanju.

Ima više primera njegovog delovanja u regionu do sada. EPPO je otvorio istragu o rekonstrukciji novosadske pruge, kako bi proverila sumnje koje se odnose na trošenje EU sredstava. Na zahtev EPPO, Crna Gora je u maju 2025. zamrzla imovinu – vilu i udele u kompanijama – osumnjičenog u jednom češkom koruptivnom predmetu. Severna Makedonija je dostavljala bankovne podatke i svedočenja u istrazi naduvanih ponuda na tenderima finansiranim iz evropskih fondova. Kako Zapadni Balkan koračа ka EU i kako evropski novac sve više pristiže u region, EPPO će u njemu neizbežno biti sve prisutniji – što samo po sebi pojačava pritisak na zemlje kandidate da unaprede pravosudnu saradnju i usklade se sa evropskim pravilima za zaštitu finansijskih interesa Unije.

Novo rešenje: EPPO kao obaveza, ne kao izbor

Članstvo u EPPO-u, ili pak status posmatrača, nije moguće ostvariti pre ostvarivanja članstva u EU. Ipak, prepoznajući potrebu da se iznađe način da se ojačaju kontrolni mehanizmi prema novim članicama, Centar za evropske politike (CEP) je 2025. godine, u svom istraživanju o ulozi OLAF-a i EPPO-a na Zapadnom Balkanu, preporučio da se obavezno članstvo u EPPO-u ugradi kao klauzula u buduće pristupne ugovore, tako da nove članice EU pristupaju ovoj instituciji istog trenutka kada njihov ugovor stupi na snagu. Time bi se ograničio manevarski prostor novim članicama i umanjio rizik da poput Orbana neko od lidera iz regiona odbije da dobrovoljno pristupi. Upravo tu preporuku, između ostalih, preuzima pomenuti nonpejper, koji ističe potrebu da članstvo u EPPO-u bude "politički preduslov" za pristupanje novih država članica EU, sa ciljem da to bude ključni doprinos zaštiti vrednosti EU, posebno kada je reč o vladavini prava.