Tivat će u petak okupiti evropske zvaničnike i lidere Zapadnog Balkana, a jedno od ključnih pitanja biće budućnost procesa proširenja Evropske unije.
Dok Brisel ponovo šalje poruke o značaju integracija regiona, zemlje kandidati očekuju konkretnije korake i jasnije rokove.
Diplomata Zoran Milivojević ocenjuje da je Srbija u aktuelnim geopolitičkim okolnostima dobro pozicionirana i da se nalazi u fokusu interesovanja najvažnijih međunarodnih aktera.
Kao potvrdu tome navodi nedavnu posetu srpske delegacije Kini, imenovanje novog ambasadora SAD u Beogradu i dolazak predsednika Evropskog saveta Antonija Košte.
Prema njegovim rečima, Srbija danas zauzima značajno mesto u spoljnopolitičkim interesima Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Evropske unije. Posebno ističe da izbor Majkla Janga za novog ambasadora SAD u Srbiji pokazuje koliko Vašington pridaje značaj odnosima sa Beogradom.
Milivojević smatra da bi predstojeća poseta predsednika Evropskog saveta mogla da označi novu fazu u odnosima Srbije i Evropske unije. Kako navodi, Srbija je ispunila sve obaveze koje su pred nju postavljene u procesu evropskih integracija, zbog čega očekuje da Brisel pokaže političku volju za nastavak pregovora.
"Od preporuka Venecijanske komisije do reformskih mera, Srbija je realizovala sve što je traženo. Sada je na Evropskoj uniji da donese političku odluku i omogući dalje otvaranje pregovaračkog procesa", ocenio je Milivojević.
Govoreći o ulozi Srbije u regionu, istakao je da nijedna ozbiljna strategija Evropske unije za Zapadni Balkan ne može biti sprovedena bez Srbije, koju vidi kao nezaobilazan faktor regionalne stabilnosti i razvoja.
Osvrćući se na odnose sa Crnom Gorom, Milivojević je naglasio da evropske integracije Podgorice ne bi smele da budu na štetu dobrih odnosa sa Srbijom. Kako je rekao, dve zemlje povezuju snažne istorijske, političke i ekonomske veze, dok položaj srpskog naroda u Crnoj Gori ostaje jedno od važnih pitanja za ukupnu stabilnost regiona.
Sa druge strane, Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije ocenjuje da samit u Tivtu ima za cilj da pokaže kako proces proširenja EU nije zaustavljen. On smatra da bi Crna Gora mogla da postane naredna članica Evropske unije, potencijalno do 2028. godine.
Zečević ističe da bi konkretni rezultati samita mogli da budu dodatno približavanje regiona evropskim integracijama kroz ukidanje rominga, otvaranje Klastera 3 u pregovorima Srbije sa EU i odobravanje sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
Međutim, bivši makedonski diplomata Risto Nikovski znatno je skeptičniji. On smatra da je dalje proširenje Evropske unije, u sadašnjim okolnostima, malo verovatno zbog unutrašnjih problema sa kojima se Unija suočava, kao i zbog sve izraženijih političkih podela među državama članicama.
(EUpravo zato/rts.rs)
