Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić kao jedna od učesnica GLOBSEC Foruma trenutno boravi u Pragu. Ona je u pauzama između sastanaka i panela govorila i za POLITICO, za koji je izjavila da su se uslovi za pristupanje Evropskoj uniji promenili u odnosu na period kada je Srbija započela pregovore sa Briselom.
Ona je ocenila da Evropska unija danas drugačije posmatra proces proširenja, posebno nakon ruske invazije na Ukrajinu, i poručila da Srbija trpi strože kriterijume zbog neusaglašenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
"Evropska unija menja svoj stav prema proširenju i očigledno je da to postaje sve važnija tema", rekla je Brnabić za POLITICO i dodala da je promena pristupa posebno vidljiva u kontekstu ruske invazije na Ukrajinu.
"Kada smo počeli ovu igru još 2014. godine, postojalo je postepeno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, i trebalo je da se 100 odsto uskladite pre ulaska u EU. Sada su se ta pravila promenila, ali mislim da to nije fer", rekla je ona.
Srbija je status kandidata za članstvo u EU dobila 2012. godine, dok je pregovore o usklađivanju sa evropskim zakonodavstvom, kroz pregovaračke klastere, otvorila 2014.
Na pitanje da li prosrpski stav prema Moskvi otežava evropski put Srbije, Brnabić je odgovorila da to svakako ne olakšava situaciju.
"To je više nego očigledno, pošto od decembra 2021. godine nismo otvorili nijedan novi klaster u procesu evropskih integracija", dodala je.
Srbija nije nespremna
Istovremeno, druge zemlje Zapadnog Balkana, poput Albanije i Crne Gore, ostvarile su napredak u pregovorima sa EU, dok su pregovori Srbije u zastoju.
Brnabić je dodala da razlog za to nije nespremnost Srbije, već činjenica da zemlja nije u potpunosti usklađena sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Među temama se našlo i pitanje postupanja države tokom protesta u proteklih godinu dana u Srbiji.
Brnabić je ocenila da reakcije institucija u Srbiji nisu bile uporedive sa merama koje su se mogle videti tokom demonstracija u pojedinim državama članicama EU.
"Ako pogledamo način na koji su reagovale pojedine evropske države, poput Holandije, Francuske ili Nemačke, čak i tokom prijavljenih protesta, mislim da se mere koje su primenjivane u Srbiji ne mogu porediti sa tim primerima, posebno imajući u vidu da smo imali više od 13.000 neprijavljenih protesta", rekla je Brnabić.
Ona je dodala da su se i tokom protesta u Albaniji mogli videti suzavac i vodeni topovi, ali da to nije izazvalo značajnije reakcije međunarodne javnosti.
"Po mom mišljenju, razlog za to je činjenica da je Albanija u potpunosti usklađena sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, pa se određene stvari drugačije posmatraju. Kada je reč o Srbiji, često imamo utisak da postoje stroži kriterijumi i drugačiji standardi u proceni situacije", navela je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić.
(EUpravo zato.rs)
