Najnoviji sastanak Evropske političke zajednice (European Political Community – EPC) održava se danas u Kopenhagenu, a učestvuju lideri zemalja EU i njihovih najbližih suseda.
Šefovi država i vlada 27 zemalja članica Evropske unije sastaju se na svakih nekoliko meseci kako bi razgovarali o prioritetima, politikama i politici. Međutim, već nekoliko godina nije bilo dovoljno zastupljenosti zemalja izvan kluba zbog čega se deo javnosti, s pravom pita, koja je poenta ovog sastanka?
Lideri zemalja koje žele da se pridruže EU ili barem imaju bliske odnose sa blokom morali su da se zadovolje povremenim bilateralnim sastancima kako bi bili saslušani. Međutim, 2022. godine, ubrzo nakon ruske invazije na Ukrajinu, počeli su da se razvijaju ozbiljni planovi za stvaranje inkluzivnijeg formata koji bi omogućio svim zemljama koje žele da usklade svoje prioritete sa Briselom da se redovno sastaju, piše Brisel Tajms.
Tako je nastala ideja o Evropskoj političkoj zajednici, koja je inicijalno bila zamisao francuskog predsednika Emanuela Makrona. Dva samita se održavaju svake godine, jedan u zemlji članici EU i jedan u zemlji koja nije članica EU.
Trenutno se u formatu EPC sastaje 47 evropskih zemalja, pri čemu Vatikan, Rusija i Belorusija nisu učesnici. Predstojeće domaćine izvan EU biće Jermenija, Švajcarska i Azerbejdžan u 2026, 2027. i 2028. godini, redom. Ranije su domaćini bili Albanija, Moldavija i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Značaj koji je doneo EPC različito se tumači. Njegovi zagovornici kažu da je već imao uspeha u posredovanju u sukobu između Jermenije i Azerbejdžana, popravljanju odnosa između UK i EU, kao i u održavanju pan-evropske podrške Ukrajini u ratu.
Međutim, kritičari ukazuju na nedostatak jasno definisanog cilja i na mogućnost da se meša sa drugim međuvladinim forumima, poput Saveta Evrope. Takođe postoji zabrinutost da Brisel koristi EPC da de facto zameni proces proširenja EU.
Nadanja su postojala kada je EPC počeo da se sastaje da bi ubrzao članstvo najprogresivnijih kandidata za EU, ali malo je dokaza da je to imalo ikakav efekat.
Danas, u Danskoj, Ukrajina i migracije biće glavne teme. Da li će sa sastanka proizaći konkretni rezultati je malo verovatno, ali postoji vrednost u "mekoj moći" koju takvi samiti mogu pružiti.
Uostalom, samo razgovorom mogu se rešavati problemi, tako da EPC može imati pozitivan efekat na Evropu u celini.
Da li će ovaj format opstati kada njegov najentuzijastičniji učesnik, Emanuel Makron, napusti funkciju, ostaje pitanje. Za neke lidere, to je samo još jedno mesto za razgovor koje mogu uzeti ili odbaciti.
(EUpravo zato.rs)
