Žiofre naglašava da bi na tom putu zvanični Beograd trebalo da sprovede reforme u oblastima vladavini prava i pravosuđa, ali i da normalizuje odnose sa Prištinom. Ideja je da imamo reforme kao preduslov za novac EU, ističe on.
Ambasador EU u Srbiji je povodom obeležavanja 9. maja i Dana pobede nad fašizmom 1945. godine, za RTS rekao:
"Prerasli smo u Uniju sa 27 članica i demokratiju u kojoj postoje sloboda i otvorene granice. Saradnja je još važnija u trenutku kada ponovo imamo rat na evropskom tlu, pa je i potreba da radimo zajedno veća".
Navodi da su rat u Ukrajini i sukob u Gazi najveći izazovi sa kojima se EU suočava, i da se zbog toga promenila i percepcija politike proširenja.
"Geopolitička situacija se promenila i verujemo da postoji potreba da se nove zemlje integrišu u Uniju. To je u geostrateškom interesu EU", kazao je on.
O evropskom putu Srbije
Ambasador EU je rekao da se u obzir politike proširenja uzimaju Ukrajina, Gruzija i Moldavija kao novi kandidati, ali i balkanske zemlje, među kojima je i Srbija.
Nakon junskih izbora za Evropski parlament (EP), Žiofre očekuje da će se novoformirana Evropska komisija (EK) fokusirati na proces proširenja.
"Verujemo da je strateški cilj koji je Srbija izabrala za sebe, a to je da postane članica EU, važna za građane i trebalo bi da idemo napred i ubrzamo reforme", ukazuje Žiofre.
On kaže da su ključna pitanja reforme u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, pluralizma u medijima, i kao i odnosi Beograda i Prištine.
Žiofre ističe i da je Evropa zajednička kuća, a zemlje Zapadnog Balkana u planu rasta za period od 2024. do 2027. godine.
"Plan rasta i razvoja je odgovor na potrebu da se ubrza proširenje, da damo injekciju procesu koji već dugo traje. Ideja je da imamo reforme za novac. Srbija je u procesu izrade reformske agende, a cilj je da se poveća konkurentnost privrede kao i socioekonomski rast", ističe Žiofre.
Ističe da je plan rasta zasnovan na četiri stuba – intergraciju Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU, međusobna regionalna integracija, distribucija novca i sprovođenje reformi.
O odnosima Srbije i Kine i poseti kineskog predsednika našoj zemlji, Žiofre kaže:
"EU ostaje glavni spoljnotrgovinski partner Srbije i 65 odsto srpske trgovinske razmene je sa EU, na drugom mestu je CEFTA, pa onda Kina, koja je i važan ekonomski trgovinski partner EU".
On, međutim, navodi da je zvanični Peking i konkurent EU, te sistemski rival, zbog političkog sistema.
"Srbija je na putu da postane zemlja članica EU i svakako želimo da pojačemo naše ekonomske odnose i zajedničke vrednosti", zaključio je šef delegacije Evropske unije u Srbiji, Emanuele Žiofre.
(M.A./EUpravo zato/RTS)
