Stabilnost i integracija Zapadnog Balkana nisu sporedno, već ključno strateško pitanje za Evropu. Bez kredibilnog i ubrzanog puta ka EU, region rizikuje povratak nestabilnosti, spoljnu intervenciju i političku fragmentaciju, što direktno ugrožava evropsku bezbednost i koheziju, zbog čega se sve češće čuje da je Zapadni Balkan važniji nego što se to misli.
Tri decenije posle ratova devedesetih, region ostaje ključno područje za evropsku sigurnost. Zbog sporijeg evropskog procesa, rivalske sile su već učvrstile prisustvo, prenosi analiza globalpolicyjournal. EU, sputana sporim procedurama, teško odgovara na ovakvu dinamiku. Nastali vakuum koriste druge sile, što preti da udalji region od evroatlantske integracije.
Politički imperativi
Za napredak ka Evropskoj uniji neophodne su vladavina prava i borba protiv korupcije, funkcionalno pravosuđe i odgovorne institucije i regionalna saradnja u trgovini, bezbednosti i infrastrukturi. Snažno civilno društvo, slobodni mediji i obrazovanje mogu smanjiti etničke tenzije i učiniti društva otpornijim na spoljne manipulacije.
Što se ekonomskih imperativa tiče, potrebne su investicije u infrastrukturu, energetiku kao i digitalna povezanost. Integracija u jedinstveno tržište EU donela bi kapital, tehnologiju, konkurentnost i političku stabilnost.
Nestabilnost i nerešeni konflikti ostaju glavni izazovi. NATO je ključni faktor stabilnosti, ali region nije jedinstven: članice su Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija, dok Srbija ostaje van evroatlantskih struktura.
Zapadni Balkan ima demografski potencijal, resurse i strateški položaj. Njegova integracija zatvorila bi bezbednosnu prazninu u Evropi, oslabila uticaj Rusije, Kine i Turske, te učvrstila EU i NATO na jugoistoku kontinenta.
Ali proces mora biti uslovljen reformama i brži nego do sada. U regionu, vakuumi nikada ne ostaju prazni – popunjavaju ih oni čiji interesi nisu u skladu sa stabilnošću Evrope. Odugovlačenje znači prepuštanje prostora drugima.
Značaj Zapadnog Balkana veći nego što se misli
Koliki je zapravo značaj regiona česta je tema razgovora evropskih i svetskih zvaničnika, a da je "ključni igrač" za evropsku stabilnost čuli smo u poslednje vreme nebrojano puta.
Ipak, činjenica da EU nema usklađenu retoriku o proširenju sa konkretnim delovanjem naterala je Zapadni Balkan da otvori vrata igračima poput Kine, a u pojedinim slučajevima i Turske, koji su više nego voljni da investiraju, opreme i učvrste svoje prisustvo, čak i u najosetljivijim sektorima, poput odbrane.
Nedavno objavljen izveštaj naglašava da je region postao jedan od najpotcenjenijih odbrambenih resursa Evrope. U trenutku kada Ukrajini treba pomoć, u mirovnim operacijama od Afrike do Mediterana, kao i u ključnim industrijama sposobnim da obezbede ono što EU teško uspeva da proizvede, Zapadni Balkan pokazuje spremnost. Pitanje više nije da li je region spreman za Evropu, već da li je Evropa spremna da prizna šta on donosi na sto.
Od ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu, države Zapadnog Balkana deluju odlučno i odgovorno. Severna Makedonija donirala je tenkove, helikoptere i velike količine municije Kijevu, što je čini jednim od najizdašnijih donatora po glavi stanovnika u NATO.
Albanija i Crna Gora takođe su pokazale opipljivu solidarnost, uz značajnu vojnu, finansijsku i humanitarnu pomoć. Čak i Srbija, iako zvanično održava neutralnost i odbija da se uskladi sa sankcijama EU prema Rusiji, omogućila je transfer municije srpske proizvodnje vredne u Ukrajinu, preneo je nedavno Euractiv.
Delovanje regiona u mnogo čemu je ravno, pa čak i nadmašuje doprinos pojedinih članica Unije. I to nije samo priča o Ukrajini. Vojnici sa Balkana učestvuju u misijama EU u Maliju, Somaliji i Centralnoafričkoj Republici.
Albanija i Severna Makedonija redovni su učesnici misije EUFOR Althea u Bosni i Hercegovini. Srbija šalje medicinske timove i vojne policajce u mirovne misije UN od Libana do Konga, i ubraja se među vodeće evropske zemlje po broju ljudi u UN misijama. Njihove jedinice nisu brojčano velike, ali su visoko specijalizovane, instruktori, medicinari, logistički oficiri i dolaze sa strateškim značajem i snažnom posvećenošću.
Spremnost regiona ne odnosi se samo na vojnike. Njegov industrijski kapacitet, zasnovan na nasleđu jugoslovenskog samostalnog odbrambenog modela, ostaje u velikoj meri neiskorišćen adut Evrope.
Samo Bosna i Hercegovina može da proizvede do 500.000 artiljerijskih granata godišnje. Srpska odbrambena industrija proizvodi municiju po NATO standardima, uključujući oklopna vozila, artiljerijske sisteme i, sve češće, bespilotne letelice koje izvozi u više od 50 zemalja.
(EUpravo zato.rs)
