Srbiji su 21. juna ove godine uplaćena prva sredstva u okviru pretfinansiranja iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
"Planom rasta za Zapadni Balkan predviđeno je pretfinansiranje u iznosu od sedam odsto ukupnih sredstava za svakog korisnika. Ostatak avansnog plaćanja, u iznosu od 59 miliona evra, namenjen je za projekte u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan", objašnjeno je tada u saopštenju Ministarstva finansija.
Evropska komisija je krajem 2023. godine usvojila Plan rasta za Zapadni Balkan, s ciljem jačanja procesa približavanja regiona EU, kroz postepeno uključivanje u određene politike, programe i prednosti članstva, već u pripremnoj fazi pre zvaničnog pristupanja.
Isplate su uslovljene ispunjenjem reformi navedenih u Reformskim agendama koje su pripremili korisnici.
Koliko je Srbija iskoristila iz EU Plana za rast?
Da bi povukla ceo iznos, Srbija mora do 2027. godine da sprovede čak 98 reformi iz 4 oblasti - biznis i privatni sektor, zelena i digitalna tranzicija, ljudski kapital i vladavina prava.
U junu 2024. godine, EU je uplatila 51,7 miliona evra, to je bilo 7 posto startnog predfinansiranja. Dalje uplate zavise od napretka.
Dva puta godišnje Evropska komisija na osnovu izveštaja Srbije, procenjuje šta je ispunjeno od reformi i koliko novca će u skladu s tim uplatiti u budžet Srbije.
Do sada su, od planiranih 7 koraka, uspešno realizovana 4, pa u skladu s tim, Srbija može da povuče najviše 67 miliona evra, umesto predviđenih 112.
Rok za reforme iz 2024. je 2 godine, a sredstva koja se ne povuku u tom periodu mogu biti izgubljena ili preusmerena na druge zemlje. To znači da Srbija ima rok do naredne godine da realizuje preostale korake.
U prvoj polovini 2025. godine, planirano je bilo još 10 reformi i potencijalnih 163 miliona evra.
EU će pratiti transparentnost trošenja novca
Evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, u obraćanju na zajedničkoj sednici Odbora za spoljne poslove (AFET) i Odbora za budžet (BUDG) Evropskog parlamenta u Briselu u maju poručila je da svi partneri sa Zapadnog Balkana, osim Bosne i Hercegovine, sprovode svoje reformske agende u oblasti vladavine prava i drugim ključnim oblastima, ali da je bilo kašnjenja kako sa strane korisnika, tako i sa strane Evropske komisije.
Govoreći o Instrumentu za rast za Zapadni Balkan, Kos je tada naglasila da su reformske agende ojačale dijalog sa partnerima iz regiona.
"Prešli smo sa ambicije na akciju. To je zajedničko putovanje, obe strane treba više da rade", rekla je, dodajući da Komisija blisko sarađuje sa Bosnom i Hercegovinom kako bi pomogla zemlji da usvoji Reformski plan u korist ljudi koji tamo žive.
Prema njenim rečima, EU će posebnu pažnju posvetiti transparentnosti trošenja sredstava predviđenih Planom rasta.
(EUpravo zato.rs)
