Na ovogodišnjem Bledskom strateškom forumu, Zapadni Balkan bio je jedna od dominantnih tema diskusija, sa posebnim naglaskom na proces proširenja Evropske unije.
Organizovan pod motom "Svet koji je izmakao kontroli", forum je okupio najviše lidere Zapadnog Balkana i EU, naglašavajući ulogu Evrope u rešavanju globalnih kriza, sa posebnim fokusom na region kao jedan od četiri prioriteta.
Već u uvodnim obraćanjima istaknut je značaj regiona, koji je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta povezao sa proširenjem EU.
"Evropska unija nije zatvoren klub. Mi smo zajednica vrednosti i projekat mira i prosperiteta, a taj projekat još nije završen", rekao je Košta, upozorivši da najveći izazov za zemlje kandidata nisu samo tehničke reforme i pregovaračka poglavlja, već i usvajanje nove kulturne svesti i prevazilaženje istorijskih sukoba u cilju zajedničke budućnost.
Košta je podsetio na "bledsko obećanje" iz 2023. godine, cilj da Evropa i balkanske zemlje završe pripreme za proširenje do 2030. i naglasio da proširenje EU nije samo tehnički proces, već zahteva promenu mentaliteta.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je na panelu "Bledski zalog: San ili stvarnost?" opisala proširenje kao jedinstveno ujedinjenje Evrope bez presedana, ističući Crnu Goru i Albaniju kao vodeće kandidate.
"Sa Crnom Gorom napredujemo, ako završimo tehničke pregovore 2026, mogli bismo imati 28. članicu EU 2028. godine", rekla je Kos, dok je za Albaniju spomenula 2029. kao mogući datum.
Šta političari Zapadnog Balkana misle o ovoj ideji?
Albanski premijer Edi Rama priznao je nezadovoljstvo nekim aspektima procesa, ali šaljivo dodao da će, ukoliko uključe Albaniju, uneti "zabavu i optimizam".
Ciljao je na 2028. kao datum pristupanja, naglašavajući reforme i državotvornost.
Crnogorski premijer Milojko Spajić naglasio je značaj kompromisa, dok je slovenački premijer Robert Golob upozorio da je rat u Ukrajini otvorio "prozor prilike" za Zapadni Balkan, ali da su potrebne reforme u EU odlučivanju pre 2030.
Srbiju je na forumu predstavljao ministar spoljnih poslova Marko Đurić koji je na panelu "Nema regiona za mlade. Vreme za promenu" naglasio da je Srbija zemlja budućnosti, uprkos izazovima, sa fokusom na ekonomski razvoj i stabilnost.
Pitanje regionalne saradnje našlo se i među temama razgovora Đurića i posebne izaslanice UK za Zapadni Balkan, Karen Pirs, na marginama foruma. Đurić se sagovornici tom prilikom zahvalio na podršci koju Ujedinjeno Kraljevstvo pruža procesu evropskih integracija Zapadnog Balkana, naglašavajući da regionalne inicijative služe kao katalizatori tog procesa, ali nikada ne mogu zameniti članstvo u Evropskoj uniji.
(EUpravo zato.rs)
