Evropska komisija je saopštila da će ovog leta na lokacijama s visokim rizikom od požara širom EU biti unapred raspoređeno na stotine vatrogasaca iz cele Evrope i više od 20 vazdušnih letelica za gašenje požara.
Gotovo 650 vatrogasaca iz 14 evropskih zemalja biće poslato u julu i avgustu u ključne rizične oblasti u Francuskoj, Grčkoj, Portugalu i Španiji, što je najveći broj otkako je 2022. pokrenuto preventivno raspoređivanje vatrogasaca u EU. Grčka će primiti polovinu tih vatrogasaca, u timovima iz Austrije, Bugarske, Češke, Francuske, Moldavije i Rumunije.
Pored toga, 22 aviona za gašenje požara i četiri helikoptera biće stacionirani u 10 država članica. Francuska i Grčka dobiće najveći broj letelica iz EU flote, svaka po četiri srednja amfibijska aviona, dok će Francuska dobiti i jedan helikopter.
Ostale zemlje koje će primiti pomoć uključuju Hrvatsku, Kipar, Češku, Italiju, Portugal, Slovačku, Španiju i Švedsku.
Komesarka EU za jednakost, pripremljenost i upravljanje krizama Hadža Lahbib izjavila je da je "podrška EU konkretna i da pravi razliku na terenu".
"Ekstremne vrućine i šumski požari u Evropi, nažalost, postali su nova normalnost. Drago mi je što EU danas nudi više od puke brige i saosećanja", dodala je.
Poseban tim za podršku
Dodatnih 19 timova za gašenje požara sa zemlje (svaki sa po oko 30 vatrogasaca), kao i jedan savetodavni i proceniteljski tim takođe su spremni za angažovanje, dok će u okviru Evropskog koordinacionog centra za hitne intervencije (ERCC) biti formiran poseban tim za podršku u slučaju požara koji će pratiti rizike i analizirati naučne podatke.
Taj tim će okupiti 30 stručnjaka iz zemalja članica EU i drugih država uključenih u Mehanizam civilne zaštite EU, stručnjake iz Evropskog naučnog partnerstva za prirodne nepogode (ARISTOTLE) i osoblje ERCC centra.
Grčka, koju letnji požari posebno pogađaju, već je najavila da će ove godine angažovati rekordan broj vatrogasaca, uključujući elitne jedinice u područjima visokog rizika, i gotovo udvostručiti broj dronova za praćenje.
Izgorelo 166.000 hektara
Od početka godine, izgorelo je više od 166.000 hektara u EU, što je gotovo tri puta više od proseka za isti period između 2003. i 2024. godine, prema podacima Evropskog informacionog sistema za šumske požare (EFFIS).
Najviše je stradala Rumunija, gde je više od 120.000 hektara pretvoreno u pepeo. Vlasti su deo požara pripisale ljudskom faktoru, uključujući namerno paljenje radi čišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Francuska i Španija su sledeće po obimu požara, ali su imale različita iskustva - u Francuskoj je do 20. maja izgorelo gotovo 19.000 hektara, što je 2,75 puta više od dvodecenijskog proseka, dok je u Španiji brojka ispod proseka (8.195 hektara naspram 13.059).
Prošle godine ukupna izgorela površina dostigla je 383.317 hektara, iznad proseka poslednjih 20 godina. Najrazornije godine bile su 2017. i 2022, kada je izgorelo skoro milion, odnosno nešto ispod 800.000 hektara.
Klima i demografske promene
Širenje požara u Evropi sve više se pripisuje klimatskim promenama koje dovode do viših temperatura, produženih suša i nepredvidivih vremenskih obrazaca, ali i demografskim promenama – napuštanje ruralnih oblasti u korist gradova znači da se zemlja više ne obrađuje i održava kao ranije.
Sezona požara sada počinje već početkom maja i traje do kraja oktobra, dok se sve više zemalja u istočnoj i severnoj Evropi suočava s ovakvim rizicima.
Prema Evropskom i Globalnom opservatorijumu za sušu, u regionima Baltičkog mora, severnoj Francuskoj, Beneluksu, više oblasti u Nemačkoj, Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, zapadnoj Rumuniji, Bugarskoj i delovima Grčke na snazi su upozorenja zbog suše.
Veći deo Španije, Italije i južne Francuske trenutno nema sušu ili se oporavlja od nje.
(EUpravo zato/Euronews)
