Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sastaće se sa premijerom Ujedinjenog Kraljevstva Kirom Starmerom u Londonu na prvom samitu EU-Ujedinjeno Kraljevstvo od povlačenja Ujedinjenog Kraljevstva iz EU, od Bregzita. Visoka predstavnica Kaja Kalas i komesar Maroš Šefčovič takođe će učestvovati.
Kako piše Fajnenšel tajms, uoči samita, u noći između nedelje i ponedeljka, su se Velika Britanija i Evropska unija dogovorile o istorijskom resetovanju odnosa nakon Bregzita.
Britanija je pristala da otvori svoje ribolovne vode za brodove EU na još 12 godina - potez koji će opozicioni konzervativci osuditi, prema rečima zvaničnika u Briselu. Velika Britanija je prethodno ponudila pet godina.
Zauzvrat, britanski premijer Kir Starmer obezbedio je otvoreni sporazum o veteranskoj pomoći koji će ukloniti veliki deo birokratije za izvoz britanskih poljoprivrednih proizvoda i ribe na njeno najveće tržište, što je dugo očekivana ekonomska nagrada za "resetovanje" pregovora.
Troje diplomata EU potvrdilo je da je Brisel odustao od zahteva da se trajanje sporazuma o poljoprivredno-prehrambenoj industriji poveže sa trajanjem sporazuma o ribarstvu, dok su britanski zvaničnici potvrdili da je postignut dogovor o ta dva pitanja.
Obe strane su se tokom noći intenzivno cenkale oko ključnih detalja svog obnovljenog odnosa, uključujući ribarstvo i trgovinu hranom, kao i formulaciju predloženog programa mobilnosti mladih.
Starmer je tvrdio da bi dve strane trebalo da nastave razgovore o predloženom programu za mlade - uključujući mogućnost povratka Britanije programu razmene studenata Erazmus - umesto da preuzimaju konkretne obaveze na samitu u Londonu.
Diplomate EU su rekle da se u konačnom tekstu navodi da će dve strane "raditi na" postizanju sporazuma o poboljšanoj mobilnosti mladih, što je najavilo višemesečne pregovore. Rekli su da je to razočaravajući ishod, ali su priznali da je Starmer bio pod ogromnim domaćim pritiskom zbog migracije.
Šta o samitu kaže EU?
Ovi dogovori postignuti su uoči samita, koji će, navodi se u saoštenju Evropske unije, biti prilika da se demonstrira zajednički stav u zajedničkom radu na miru i bezbednosti u Evropi i da se uspostavi novo strateško partnerstvo.
"Očekuje se da će lideri EU i Ujedinjenog Kraljevstva ponovo potvrditi svoju posvećenost rešavanju strateških i geopolitičkih pitanja i daljem unapređenju saradnje u oblasti spoljne i bezbednosne politike. Takođe će razgovarati o načinima za jačanje bilateralnog angažovanja u različitim oblastima saradnje", ističe se.
Podsetimo, Ujedinjeno Kraljevstvo je bivša država članica EU, koja je napustila Evropsku uniju u januaru 2020. godine.
Nakon povlačenja Ujedinjenog Kraljevstva, odnosi između EU i Ujedinjenog Kraljevstva sada su regulisani sporazumima koji obezbeđuju poštovanje prava građana, fer konkurenciju i kontinuiranu saradnju u oblastima od obostranog interesa.
Šta se zapravo očekuje od samita?
Nezvaničnim jezikom, od ovog samita se očekuje se da će doneti prve konkretne rezultate dugo najavljivanog "reseta" odnosa između Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije, nakon burnih godina koje su usledile posle Bregzita.
U subotu je Dauning strit objavio da će laburistički premijer Kir Starmer postići dogovor o "ojačanom partnerstvu koje gleda u budućnost" sa svih 27 članica EU. Starmer je poručio da će taj sporazum biti "dobar za naše poslove, za naše račune i za naše granice".
Pregovori su inače vođeni do poslednjeg momenta kako bi se razrešila dugotrajna sporenja, ali su pregovarači izrazili nadu da će makar uspeti da potpišu partnerstvo u oblasti bezbednosti i odbrane.
Takav sporazum bio bi simboličan korak u prevazilaženju neprijateljstva koje je usledilo nakon britanskog izlaska iz EU u januaru 2020.
"Ima još detalja koje treba rešiti, ali atmosfera je prilično pozitivna i verujemo da ćemo uspeti. S britanske strane postoji iskrena volja da se približe EU u ekonomskim pitanjima", izjavio je jedan evropski diplomata koji je želeo da ostane anoniman, piše France 24.
Smanjivanje prepreka
Starmer, koji je na vlast došao na izborima prošlog jula, kada je otišla Konzervativna partija, želi dublje veze sa EU nego što su ih prethodno ispregovarali torijevci.
Međutim, jasno je postavio nekoliko crvenih linija koje ne namerava da pređe. I dalje postoje nesuglasice oko određenih zahteva iz EU, dok konzervativci već kritikuju pokušaj resetovanja kao "kapitulaciju".
Ako pregovarači uklone poslednje prepreke, potpisivanje "Partnerstva za bezbednost i odbranu" biće glavni trenutak ovog susreta između Starmera i lidera EU – Ursule fon der Lajen, Antonija Koste i šefice diplomatije Kaje Kalas.
Osim toga, za danas se očekuju još dva dokumenta: zajednička izjava o evropskoj solidarnosti sa samita lidera EU i UK, i dokument nazvan "Zajedničko razumevanje" koji bi uključivao mere za ublažavanje trgovinskih barijera nastalih posle Bregzita.
Pregovori se odvijaju u trenutku kada EU i Britanija ubrzano rade na jačanju odbrambenih kapaciteta zbog pretnje iz Rusije i straha da SAD, pod predsednikom Trampom, možda više neće želeti da štite Evropu.
Partnerstvo u oblasti bezbednosti trebalo bi da omogući redovne bezbednosne konsultacije, moguće britansko učešće u vojnim misijama EU, kao i pristup fondu EU za odbranu vrednom 150 milijardi evra.
Ipak, mnogi detalji će biti dogovoreni naknadno – na primer, da bi Velika Britanija i njena odbrambena industrija imale pun pristup programima EU, biće potrebni dodatni dogovori.
Britanija već ima čvrste odbrambene veze sa 23 članice EU kroz NATO, tako da se ovaj sporazum o odbrani i smatrao najlakšim za postizanje.
(EUpravo zato)
