Grenlandski poslanici postigli su dogovor o formiranju nove vlade, udružujući se pod pritiskom i ponovljenim pretnjama američkog predsednika Donalda Trampa da anektira dansku arktičku teritoriju.
Četiri od pet stranaka koje su ovog meseca izabrane u Grenlandski parlament dogovorile su formiranje koalicije koja će imati 23 od 31 mesta u zakonodavnom telu. Prema lokalnim medijima, sporazum bi trebalo da bude potpisan već danas.
Ovaj dogovor dolazi u trenutku kada Tramp pojačava i intenzivira svoje napore da preuzme kontrolu nad arktičkim ostrvom "bilo kojim putem".
Potpredsednik SAD JD Vance trebalo bi danas da stigne na Grenland.
On će zajedno sa svojom suprugom, Ašom Vens, posetiti američku svemirsku bazu Pitufik, koja podržava operacije za praćenje raketa i odbranu.
Uša je prvobitno planirala da poseti Grenland sama, ali je u sredu je Vens najavio da će joj se pridružiti na putovanju kako ne bi "dala sebi priliku da se zabavlja sama".
Jens-Frederik Nilsen, lider stranke Demokraatit, inače najveće stranke u parlamentu, bio je odlučan u nameri da formira široku koaliciju. Nakon iznenađujuće pobede njegove centrističke desne stranke na izborima 11. marta, Nilsen je tvrdio da je hitna koalicija ključna za otpor prema pritiscima SAD.
Grenlandski premijer Mute Egede oštro je kritikovao planirani put Vensovih, nazivajući ga "veoma agresivnim".
"Do nedavno smo mogli sigurno da se oslonimo na Amerikance, koji su bili naši saveznici i prijatelji, i sa kojima smo voleli da blisko sarađujemo", rekao je Egede za lokalne medije.
Kako je dodao, to vreme je prošlo.
"Moramo to priznati, jer novo američko liderstvo je potpuno indiferentno prema onome na čemu smo zajedno radili do sada, a sada se sve svodi na to da oni preuzmu našu zemlju, mimo naše saglasnosti", dodao je on.
Tramp želi Grenland, autonomnu teritoriju Danske, jer ima bogate mineralne resurse i leži na strateškim vazdušnim i pomorskim pravcima u trenutku kada se SAD, Rusija i Kina bore za dominaciju u Arktiku.
Putin nije iznenađen obnovljenim interesovanjem SAD za Grenland
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u četvrtak da nije iznenađujuće što Tramp želi da preuzme kontrolu nad Grenlandom, s obzirom na dugogodišnji američki interes za ovu mineralima bogatu teritoriju.
Govoreći na forumu o politici u arktičkoj luci Murmansk, Putin je napomenuo da su Sjedinjene Američke Države prvi put razmatrale planove za preuzimanje kontrole nad Grenlandom u 19. veku, a zatim su nakon Drugog svetskog rata pokušale da ga kupe od Danske.
"To može izgledati iznenađujuće samo na prvi pogled i bilo bi pogrešno verovati da je ovo neka vrsta ekstravagantnih izjava trenutne američke administracije", rekao je Putin.
Putin je dodao da će Sjedinjene Američke Države nastaviti sistematski da unapređuju svoje geostrateške, vojnopolitičke i ekonomske interese u Arktiku.
Strateška vrednost Grenlanda
Tramp je izazvao nezadovoljstvo u velikom delu Evrope sugerišući da bi Sjedinjene Američke Države trebalo da na neki način preuzmu kontrolu nad autonomnom, mineralima bogatom teritorijom Danske, saveznika SAD i člana NATO-a.
Kao pomorska kapija Arktika i Severnog Atlantskog puta prema Severnoj Americi, Grenland ima širu stratešku vrednost, jer i Kina i Rusija teže pristupu njegovim plovnim putevima i prirodnim resursima.
Putin je istakao da je Rusija zabrinuta zbog aktivnosti NATO-a u Arktiku i da će odgovoriti jačanjem svojih vojnih kapaciteta u tom polarnom regionu.
"Svakako nas zabrinjava što članice NATO-a opisuju daleki sever kao region mogućih konflikata", rekao je, napominjući da su se Ruski susedi, Finska i Švedska, pridružili savezu.
"Rusija nikada nije pretila nikome u Arktiku, ali pažljivo ćemo pratiti dešavanja i preduzeti odgovarajući odgovor povećanjem naših vojnih kapaciteta i modernizacijom vojne infrastrukture", kazao je on.
Rusija se trudila da potvrdi svoj uticaj na širokim područjima Arktika u konkurenciji sa Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadom, Danskom i Norveškom, budući da se usled smanjenja polarnog leda, usled globalnog zagrevanja, otvaraju nove mogućnosti za resurse i pomorske rute.
Kina je takođe pokazala sve veći interes za ovu oblast, za koju se veruje da sadrži do četvrtine neotkrivenih naftnih i gasnih rezervi na planeti.
"Nećemo dozvoliti bilo kakvo kršenje suvereniteta naše zemlje, pouzdano ćemo štititi naše nacionalne interese, dok podržavamo mir i stabilnost u polarnom regionu", rekao je Putin.
Dok je obećao da će ojačati vojnu poziciju Rusije u Arktiku, Putin je naglasio da Kremlj ostavlja vrata otvorena za širu međunarodnu saradnju u ovoj oblasti.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
