Nakon samita EU-Zapadni Balkan, evropski zvaničnici nastavljaju u Briselu da diskutuju o gorućim temama.
Na današnjem samitu 27 lidera EU razgovaraće se o ratu u Ukrajini, promeni vlasti u Siriji, protestima u Gruziji i reizboru Donalda Trampa za predsednika SAD.
To će prvi samit EU kojim predsedava Antonio Košta, novi predsednik Evropskog saveta. Francuski predsednik Emanuel Makron neće prisustvovati skupu zbog katastrofalne situacije u Majotu (prekomorska teritorija u blizini Mozambika) nakon ciklona Čido, pa će ga predstavljati nemački kancelar Olaf Šolc.
Iako su na stolu važne teme, ne očekuje se neki veliki napredak u postizanju dogovora.
Zelenski traži još oružja, ali i sankcija
Samit počinje Ukrajinom, koja je i dalje jedan od prioriteta EU, a učesnicima će se obratiti i tamošnji lider Vladimir Zelenski. On će tražiti veću vojnu pomoć i strože sankcije protiv Rusije.
Zelenski procenjuje da je njegovoj zemlji potrebno više od 10 PVO sistema koji su ključni za odbranu ukrajinskih gradova i elektrana.
"Vrlo je važno iskoristiti sastanke u Briselu kako bismo se sastali sa svim našim partnerima i zauzeli zajedničku poziciju o tome kako se može ojačati Ukrajina i naš narod", poručio je Zelenski.
U međuvremenu, ruske snage napreduju na istoku, a navodno se na njihovoj strani u Kursku bore i severnokorejski vojnici, tvrde američki i ukrajinski zvaničnici, prenosi Euronews. Veruje se da u ratu učestvuje oko 11.000 vojnika Severne Koreje dok Zelenski upozorava da bi njihov broj mogao da naraste i na 100.000.
"EU u svetu"
Nakon obraćanja ukrajinskog predsednika, lideri EU će otvoriti diskusiju "EU u svetu" koja će se baviti Trampovim povratkom u Belu kuću.
Tramp donosi nove izazove posebno u pogledu potencijalnih carina na proizvode iz EU ili Kine. Takođe, obećao je da će brzo okončati rat u Ukrajini i da su mu za to "potrebna 24 sata".
Lideri EU ističu da nijedno rešenje o Ukrajini ne treba da se sprovede bez same Ukrajine i pozivaju na jačanje vojne podrške u vidu PVO sistema, municije i projektila. Diplomate objašnjavaju da je krajnji cilj postavljanje Kijeva u najjaču moguću poziciju pre nego što započne pregovore sa Rusijom.
Ipak, mala je verovatnoća da će Evropa postići jedinstveni stav o tom pitanju, pogotovo što je Zelenski već odbacio neke predloge mađarskog premijera Viktora Orbana o postizanju tzv. "božićnog primirja" dok je slovački premijer Robert Fico predložio da EU nastupa kao mirotvorac, a ne distributer oružja.
Nesigurna budućnost Sirije
Osim Ukrajine i Trampa, još jedna važna tema koja će se naći na dnevnom redu je situacija u Siriji nakon pada predsednika Bašara al Asada.
EU je ranije ove nedelje već stupila u kontakt sa Hajat Tahrir al Šamom (HTŠ), grupom pobunjenika koji su zbacili Asada i preuzeli kontrolu nad zemljom. Za sada, HTŠ ostaje označen kao teroristička organizacija zbog prethodnih veza sa Al Kaidom i brojnih zločina.
Grupa je pozvala Zapad da ih skinu sa liste terorista i ukinu sankcije koje su uvedene protiv Asadovog režima.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, tokom posete Turskoj je naglasila da će se ukidanje sankcija odvijati postepeno u zavisnosti od toga kako se HTŠ bude ponašao na terenu.
Na današnjem samitu će se takođe razgovarati o migracijama i dešavanjima u Gruziji gde je premijer Irakli Kobakidže suspendovao pregovore o pristupanju EU do 2028.
(EUpravo zato/Euronews)
