Lideri levičarske partije (LFI) zapretili su da će pokrenuti postupak opoziva predsednika Emanuela Makrona zbog, kako su opisali, „institucionalnog udara protiv demokratije" zbog najave imenovanja sledećeg premijera.
Kako je „olimpijsko primirje" završeno u Francuskoj, zahuktale su se rasprave o tome ko će biti sledeći premijer.
„Emanuel Makron će navodno imenovati šefa vlade bez uzimanja u obzir rezultata poslednjih parlamentarnih izbora", navodi se u članku objavljenom 18. avgusta u La Tribune du dimanche, u kojem se osuđuje „institucionalni udar protiv demokratije".
Suočeni sa ovom „zloupotrebom vlasti", kako navode, lideri stranke krajnje levice pozivaju se na aktiviranje člana 68. Ustava, koji predviđa opoziv šefa države u slučaju „očigledne povrede dužnosti", što je, kako se navodi, "nespojivo sa vršenjem njegovog mandata".
Posle dugih pregovora, predstavnici levičarske koalicije Novi narodni front (NFP), koja je na prevremenim parlamentarnim izborima 7. jula izbila na prvo mesto sa 193 poslanika, ali daleko od apsolutne većine od 289 poslanika, dogovorili su se 23. jula da za premijera predloži Lusi Kastes, 37-godišnju visoku državnu službenicu koja je bila nepoznata široj javnosti.
Makron je odbacio ovaj predlog nekoliko sati pre ceremonije otvaranja Olimpijskih igara.
„Ime nije pod pitanjem. Pitanje je koja većina može da se nađe u Skupštini da bi francuska vlada mogla da donese reforme, usvoji budžet i pogura zemlju napred", rekao je on za France 2.
Činjenica je da je ovu većinu trenutno nemoguće pronaći i da su različita imena koja kruže da bi za ovu funkciju daleko od jednoglasnog mišljenja. Tu su se našla imena poput predsednika regiona Hauts-de-France, Gzavija Bertranda, inače člana Les Republicains (LR), ili socijaliste Bernarda Kazenove, koji je bio na mestu premijera za vreme Fransoa Olanda.
U pokušaju da promeni ravnotežu, Makron bi u petak (23. avgusta) trebalo da se sastane sa liderima partija i političkih grupa zastupljenih u parlamentu.
„Imenovanje premijera će uslediti nakon ovih konsultacija i njihovih zaključaka", objavio je Jelisej u saopštenju za javnost 16. avgusta.
Da bi sakupio vladajuću većinu, francuski predsednik bi trebalo još jednom da pokuša da razbije koaliciju NFP-a i prevari socijaliste koji su najspretniji u ofanzivnim naletima LFI. Međutim, čini se da lideri LFI, Socijalističke partije (PS), Komunističke partije (PC) i Zelenih uspevaju da održe jedinstvo, uprkos očiglednim strateškim razlikama.
Prvi sekretar PS Olivije For istakao da bi opoziv u svakom slučaju bio „neizvodljiv", jer bi za to bila potrebna dvotrećinska većina u parlamentu i Senatu.
Nacionalna sekretarka ekologa, Marine Tondelier, rekla je za AFP da je posvećena zadatku „da obezbedi Lusi Kastes imenovanje na ovu funkciju što je pre moguće".
Kastes je pre nedelju dana poslala pismo svim francuskim poslanicima, osim onima iz ekstremno desničarskog pokreta Rasemblement National (RN) i njihovim saveznicima, u kome ih je obavestila da namerava da okupi ljude izvan redova NFP-a.
Ima još sasvim malo vremena za ubeđivanje, a ostaje da se vidi kakav će ishod pregovora biti.
Inače, u francuskom političkom sistemu ne postoji krajnji rok do kog predsednik mora da imenuje premijera, međutim raspuštanje parlamenta i održavanje vanrednih izbora, što je Makron već učinio, dozvoljeno je samo jednom godišnje.
To znači da do narednog leta u Francuskoj ne mogu da budu održani novi parlamentarni izbori.
(M.A./EUpravo zato/Euractiv.com)
